Prilično uzbudljiva radionica, održana 5. i 6. oktobra 2015. u Beogradu, okupila je stručnjake iz dve važne radne grupe Mreže asocijacija lokalnih vlasti jugoistočne Evrope (NALAS): Radna grupa za urbanizam i Radna grupa za fiskalnu decentralizaciju. Opštinski urbanisti i finansijski menadžeri zajedno su razgovarali o unapređenju životne sredine u upravljanju zemljištem i oporezivanju.
Veza između upravljanja opštinskim zemljištem, vlasništva nad zemljištem i oporezivanja odabrana je kao prioritetna tema tokom poslednjeg sastanka Radne grupe za urbanizam. Dalje, trendovi službe NALAS za brze odgovore u prvoj polovini 2015. godine, ukazuju da je oporezivanje imovine postalo jedno od gorućih pitanja za većinu zemalja u regionu. Dakle, u konsultaciji sa rukovodstvima asocijacija članica i relevantnih radnih grupa, ovom temom bavila se i Druga letnja škola NALAS o lokalnoj samoupravi i međuvladinim fiskalnim odnosima, koja je održana u avgustu 2015. godine.
Radionica Radne grupe za urbanizam i Radne grupe za fiskalnu decentralizaciju bila je nastavak istraživanja veza između poreza na imovinu i urbanizacije. Prema mišljenju grupe, ključni urbanistički izazovi su: prazna/neiskorišćena imovina, finansiranje razvojne infrastrukture, bespravna gradnja, urbanističko širenje, energija/efikasnost resursa, stimulisanje ekonomskog razvoja, održavanje stambenog fonda, korišćenje gradskih usluga od strane građana iz seoskih područja, kupovina nekretnina u devastiranim urbanim sredinama i zelene površine.
Uz ponekad oprečna polazišta, u živoj diskusiji, urbanisti i finansijski menadžeri su se složili da je najvažnije da se izrade pametni i održivi urbanistički planovi i da se sprovode dosledno, a zbog ograničenih sopstvenih sredstava lokalnih samouprava treba da se koriste sredstva iz lokalnih i ustupljenih poreza, kako bi se omogućio pametan urbanistički razvoj.
Zahvaljujući članici Radne grupe za urbanizam iz SKGO Klari Danilović, učesnici su imali priliku da učestvuju u studijskoj poseti pod nazivom "Izazovi urbanizma u Beogradu". Žaklina Gligorijević, planerka u Odeljenju za strateško planiranje Instituta za urbanizam u Beogradu, potpredsednica Beogradske asocijacije arhitekata i aktivista, tokom šetnje kroz stari i novi deo Beograda predstavila je njegov glavni urbanistički razvoj. Učesnici su posetili 14 hektara zemljišta u novom delu grada, gde će biti izgrađena nova železnička i autobuska stanica, kao i obalu u starom delu grada, gde se očekuje da projekat Beograd na vodi promeni pejzaž grada.
Pitali smo gospođu Gligorijević na šta je najponosnija u urbanizmu Beograda. Ona se nasmejala i rekla: "Ja možda imam malo drugačiji pogled na ovo pitanje, ali to je verovatno zato što sam profesionalac. Po mom mišljenju, najvažnija stvar u vezi urbanističkog razvoja Beograda je napor da se obrati pažnja javnim stvarima u gradu, onim koje pripadaju svim građanima, kao što su ulice, obale reka, pešačke površine, parkovi, kao i sve prateće saobraćajne infrastrukture koje će olakšati trenutna gradska uska grla. Sve ostalo je tržište".
Radionica je podržana od strane Austrijske agencije za razvoj (ADA) kroz BACID grant šemu, kojom rukovodi Asocijacija austrijskih gradova i KDZ - Centar za istraživanje javne uprave, kao i GIZ projekat - Institucionalno jačanje NALAS.
