Saopštenje SKGO objavljeno 4. decembra 2015.
Za gradove i opštine u Srbiji rešenja predočena u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu prihvatljiva, jer se predloženim smanjenjem prihoda gradova i opština u iznosu od osam milijardi dinara funkcionisanje lokalnih samouprava i finansiranje osnovnih potreba građana dovodi u pitanje.
Ministarstvo finansija juče, 3. decembra, objavilo je Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave i time započelo javnu raspravu koja će trajati do 22. decembra. Stalna konferencija obavestila je sve gradove i opštine o predviđenim rešenjima kojima se značajno umanjuju lokalni prihodi i zamolila ih da sugestije i komentare na Nacrt zakona dostave SKGO najdalje do 15. decembra kako bi objedinjene stavove uputila Ministarstvu.
Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđa da će opštine ubuduće dobijati 50 umesto dosadašnjih 80 odsto od poreza na zarade, čime se značajno smanjuju lokalni a povećava republički budžet. Ovakav predlog predstavlja direktan udar na sve gradove i opštine, a posebno na one koje su u prethodnom periodu uložile značajna sredstva u privlačenje investitora (kupovinom zemljišta i vojne imovine radi formiranja industrijskih zona, izgradnjom dodatne infrastrukture, oslobađanjem investitora plaćanja određenih lokalnih taksi i sl.), a sve samo sa jednim ciljem - da se poveća zaposlenost građana. Takođe, predlog da se dva izvorna prihoda (naknada za životnu sredinu i firmarina) integrišu u porez na imovinu ne znači ništa drugo do veliko povećanje poreza na imovinu koji plaćaju građani i to kroz povećanje poreske stope i ukidanje amortizacije. Imajući u vidu rast poreza na imovinu u poslednjih nekoliko godina, SKGO smatra da je on dosegao svoj maksimum. Dodatno, takve izmene znače i direktno prevaljivanje poreskog tereta sa pravnih lica na fizička lica što je potpuno neprihvatljivo.
Iako to nije navedeno u zvaničnom obrazloženju uz Nacrt zakona, Ministarstvo finansija je tokom rada na njemu kao jedan od osnovnih razloga za smanjivanje prihoda gradovima i opštinama i prebacivanje istih na republički nivo, navelo sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i obavezu koja je preuzeta tim sporazumom, a to je da se ukupno osam (8) milijardi dinara prebaci sa lokalnog na republički nivo. Ono što se izbegava reći jeste da su lokalne samouprave u prethodnih godinu dana već prebacile taj iznos sredstava republičkom budžetu. Naime, primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, sve lokalne samouprave su na godišnjem nivou već prebacile i više od pomenutih osam milijardi dinara. Naime, finansijska sredstva koja su nastala kao posledica smanjenja plata i zarada po ovom zakonu, lokalne samouprave imaju obavezu da uplaćuju u republički budžet umesto da iskoriste za recimo finansiranje kapitalnih investicija da su ostala u lokalnom budžetu. Istovremeno, finansijska sredstva koja su nastala kao posledica smanjenja plata i zarada po ovom osnovu u republičkom budžetu, ostala su u republičkom budžetu i koriste se za druge namene.
Ovim putem želimo da obavestimo javnost da SKGO i njeni predstavnici u Radnoj grupi Ministarstva finansija koja je bila formirana za izradu ovog nacrta zakona, nisu imali uvid u Nacrt zakona niti su dali saglasnost na pomenuti tekst. Predsedništvo SKGO posle sednice održane 18. novembra pisanim putem obavestilo je Ministarstvo finansija da su za SKGO neprihvatljivi predlozi koji su razmatrani na Radnoj grupi Ministarstva i da će usvajanje ovih predloga imati izuzetno negativnih posledica po njihove budžete, ozbiljno ugroziti funkcionisanje lokalnih vlasti i obustaviti započete i planirane aktivnosti gradova i opština. Ministarstvo nije odgovorilo na pomenuti dopis Stalne konferencije niti je održan sastanak koji je SKGO ovim povodom zatražila.
SKGO upozorava da gradovi i opštine ni sada nemaju dovoljno novca za finansiranje svih nadležnosti jer godinama unazad država na lokalni nivo prebacuje dodatne obaveze, a predviđenim smanjenjem ovaj problem će eskalirati. Ukoliko Nacrt zakona ipak bude usvojen, gradovi i opštine pitaju na koji način će u tom slučaju finansirati rad domova zdravlja, škola i vrtića, prevoz učenika itd., a ističu da bi održavanje putne infrastrukture bilo gotovo nemoguće.