Deveti sastanak Mreže za LER održan je 15. decembra 2016. godine. Sastanku su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave koji su zaduženi za ekonomski razvoj, kulturu, lokalnih turističkih organizacija, Turističke organizacije Srbije, Zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa, nezavisni eksperti i predstavnici akademske zajednice.
Ljiljana Čerović ispred Turističke organizacije Srbije prezentovala je godišnje i prateće teme promocije turizma u Srbiji, ukazala je na probleme koji se odnose na koordinaciju (vertikalnu) i nepostojanje dvosmerne komunikacije izmedju TOS-a i lokalnih turističkih organizacija. Pored ovoga, navela je da ne postoji saradnja TO i kulturnih institucija na planu valorizacije kulturnog nasleđa. Treba raditi na ovom procesu, a SKGO može mnogo da pomogne u daljem radu i okupljanju svih relevantnih sagovornika.
Estela Radonjić-Živkov iz Republičkog zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa istakla je nedovoljan nivo saradnje između republičkih institucija i ljudi koji rade na terenu. 50 odsto teritorije Srbije nije sistemski istraženo, nepostoje informacije o tome koje sve nasleđe lokalne samouprave imaju na svojoj teritoriji. Postoji loša organizacija, nedovoljno znanje i rad na vrednovanju kulturnih dobara. Ne postoje digitalizovane informacije, a najugroženiji su profani spomenici i spomenici industrijskog nasleđa. Ne postoji sprega između ponude i tražnje, svega ima ali ne komunicira nikakvom vrednošću. Lokalna samouprava ima ulogu kao vlasnik odnosno korisnik kulturnih dobara i nadležnost kroz Zakon o zaštiti kulturnih dobara da organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu. Gospođa Estela Radonjić-Živkov predlaže da sama lokalna zajednica preuzme inicijativu u prepoznavanju svoga nasleđa i iznalaženje načina da ga rehabilituje, revitalizuje i koristi. S druge strane, lokalna samouprava smatra da, paralelno sa preuzimanjem inicijative, država mora da radi na zakonima i sistemskom pristupu ovom problemu.
Ekspertkinja Hristina Mikić podržava sistemski pristup u korišćenju kulturnog nasleđa i ističe da treba prepoznati kulturne vrednosti na kojima bi se konstituisale ekonomske vrednosti. Postoji potreba za definisanjem pravaca ekonomske valorizacije, a jedan od najboljih primera jeste opština Bač. Preporuka je da za svako kulturno dobro koje je prepoznato kao prioritet formiraju se timovi iz različitih sektora. Ekonomska valorizacija ima i direktne i indirektne efekte. Direktni koji proizilaze iz same upotrebe kulturnog dobra, a indirektni su mnogo širi i i odnose se na rast zapošljavanja, dohotka, atraktivnosti teritorije, unapređenja poslovne klime i treba se usmeriti ka ostvarenju indirektnih efekata. Gospođa Mikić se osvrnula na upravljačke alate i plan upravljanja kulturnim nasleđem kojim se integriše kulturno nsaleđe. Naglašava da tamo gde postoji manje prostora za rehabilitaciju treba uraditi studiju izvodljivosti, a tamo gde je taj prostor veći treba raditi biznis plan. Ekspertkinja nabraja sve dostupne fondove uz informaciju da nijedan fond neće sve finansirati sve faze zaštite kulturnog dobra.
Na Mreži za lokalni ekonomski razvoj predstavljeni su i dobri primeri iz samih lokalnih samouprava i to Bača, Golupca, Sremskih Karlovaca i Negotina. Svaki od ovih projekata predstavlja veliki uspeh koji je doprineo podizanju svesti o značaju kulturnog nasleđa i većoj brizi za isto i omogućava i drugim zainteresovanim lokalnim samoupravam a da slede ovaj put podsticanja kulturnog identiteta i stvaranja osnove za ekonomski prosperitet.
Dr Mila Popović Živančević članovima Mreže detaljno je predstavila šta sve podrazumeva nasleđe u Srbiji i istakla značaj integrisanog pristupa nasleđu pri njegovom očuvanju. Dr Predrag Milosavljević predstavio je studiju: Ekonomski potencijali kulturno-istorijskog nasleđa sa studijom slučaja opštine Sokobanje i grada Loznice (Banje Koviljače) i istakao najveće probleme na nivou JLS: 1. nepostojanje baze podataka 2. slaba saradnja između Zavoda za zaštitu spomenika kulture i predstavnika JLS 3. needukovanost kadrova 4. problemi u institucionalnom okviru. On je istakao da je jako važno da zavodi preuzmu aktivniju funkciju u edukaciji JLS, ali i građana vezano za značaj i očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa.
Razvoj opštine Bač baziran na nasleđu - iskustva projekta "Vekovi Bača" i kako dalje? >>>
Uloga lokalne samouprave u zaštiti nepokretnih kulturnih dobara >>>
Opština Negotin - Projekat „Lični stavovi- zajedničke odluke" >>>
Kulturno nasleđe u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja >>>
Uticaj urbanističkog planiranja na razvoj centra Sremskih Karlovaca >>>
Promocija kulturno - istorijskog nasleđa Srbije >>>
Uloga održivog razvoja u zaštiti tradicionalnih lokalnih kultura >>>