Samo nove investicije mogu da ubrzaju ekonomski rast Srbije i otvaranje novih radnih mesta, a da bi se ulagači privukli potrebna je bolja saradnja države i lokalnih samouprava, rečeno je na konferenciji "Uloga lokalne samouprave u podsticanju investicionog ambijenta", koju je 26. februara u Beogradu organizovala Stalna konferencija gradova i opština.
Događaj je finansijski podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru projekta „Institucionalna podrška SKGO - faza 2", a ovom prilikom prisutnim predstavnicima gradova i opština obratili su se: Zoran Perišić, predsednik SKGO i gradonačelnik Niša, Željko Sertić, ministar privrede i Miloš Petrović, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije (RAS).
Predsednik SKGO Zoran Perišić istakao je da je je pitanje investicija ujedno i pitanje opstanka građana, jer će samo investicije moći da otvore nova radna mesta. Perišić je naveo da je teško da ćemo biti zadovoljni nivoom investicija, jer njih nikada nije dovoljno. U cilju da ih bude više, on je rekao da je potreban dodatan napor da se poveća atraktivnost poslovnog ambijenta. "Ranije je sva pažnja države i lokalnih samouprava bila usmerena prema stranim direktnim investicijama, a zapostavljala se domaća privreda. Sada su lokalne samouprave usmerene i na domaću privredu i iznalaze načine kako da joj pomognu i uspostave kvalitetan set mera podrške koji će pomoći domaćim preduzećima da podignu svoju konkurentnost i da postanu sposobna da izvoze."
Prema njegovim rečima, posebnu pažnu treba obratiti na podršku domaćim preduzećima koja proizvode robu koja bi se inače uvozila, a važan segment rada lokalne samouprave treba da bude i svakodnevni dijalog sa privredom kroz osnivanje i rad poslovnih saveta.
Ministar privrede Željko Sertić rekao je da borba za ekonomski razvoj mora da bude najvažnija borba u Srbiji, te će ova godina biti i zvanično predstavljena kao „Godina preduzetništva" odnosno uskoro sledi prezentacija mera Vlade Srbije za podsticaj preduzetništva u Srbiji.
Ministar Sertić naveo je tri stuba za razvoj preduzetništva - popravljanje poslovnog ambijenta kroz zakonodavni okvir, zatim centralni stub - direktna finansijska i nefinansijska podrška privredi i najzad promocija preduzetništva, kao načina života.
Ministar je rekao i da u regionu vlada veliko takmičenje za privlačenje investicija, jer je svuda velika nezaposlenost, pa čak i u zemljama Evropske unije i da je u toj borbi veoma važna sigurnost koja se nudi investitorima.
Miloš Petrović, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije, istakao je da je za razvoj Srbije od suštinskog značaja saradnja sa lokalnim samoupravama, jer je neophodno da se nastupa kao tim prema ulagačima. Petrović je objasnio da ova institucija predstavlja modernu sponu između privrede i države, koja nudi širok sprektar podrške privredi sa ciljem unapređenja konkurentnosti i regionalnog razvoja.
On je ukazao da RAS svakom ulagaču stavlja na raspolaganje savetnika za investicije, koji pomaže u prevazilaženju svih problema u poslovanju tokom celog životnog ciklusa investicije, pa sve do otvaranje fabrike.
Petrović je najavio da RAS radi na mapiranje industrijskih potencijala Srbije, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, a u cilju da se industrije otvaraju upravo tamo gde su i resursi. Istakao je značaj koordinacije na svim nivoima i saradnju institucija kada dolazi investitor, ali i važnost koju treba pridavati postojećim investitorima koji već posluju kako bi svoj profit ponovo reinvestirali.
Radivoj Milošević, predstavnik opštine Pećinci, ukazao je da je ova lokalna samouprava veoma popravila svoj lokalni ekonomski ambijent upravo dolaskom velikog broja domaćih i stranih investitora koji posluju u njihovim industrijskim zonama. U nekoliko godina, opština je postala lider za privlačenje investicija kroz povoljan geografski položaj, opremanje radnih zona, efikasan rad administracije i saradnju svih kolega. Njihova prednost je što svaku potencijalnu saradnju sa investitorom shvataju vrlo ozbiljno i profesionalno, a mnogo im znači i reklama "od usta do usta" (pozitivne kritike postojećih investitora).
Drugi radni deo konferencije bio je posvećen lokalnim politikama podrške privredi. O mogućnostima i ograničenjima ovih politika pričali su predstavnici Ministarstva finansija, Odeljenja za kontrolu državne pomoći i Državne revizorske institucije.
Predstavnik grada Čačka predstavio je njihov program podrške privatnom sektoru koji je usmeren na podsticanje zapošljavanje, privlačenje investicija kroz obezbeđivanje zemljišta i zakup poslovnog prostora i podsticanje konkurentnosti (proizvodnih inovacija, podršku razvoju kooperativa, klastera i drugih oblika udruživanja, dobijanja međunarodnih sertifikata). Istakao je da je njihov program prošao odobrenje Komisije za dodelu državne pomoći i da je u tom smislu spreman za realizaciju, te je pozvao sve lokalne samouprave da mu se obrate za pomoć ukoliko planiraju da rade nešto slično. Ukazao je da je najveća prepreka direktnom davanju privrednim subjektima to što i ova vrsta subvencija ulazi u procentom ograničeni ukupan iznos subvencija, čime se ograničava podrška privredi i da u tom smislu treba razgraničiti subvencije kao one koje su za potrošnju od onih koje su za investicije.
Problemi na lokalu često vezani za pitanja u nadležnosti republike
Konferencija je bila i prilika da predstavnici lokalnih samouprava iznesu probleme sa kojima se u radu suočavaju.
U Svrljigu, na primer, godinama pokušavaju da "uposle" tri napuštene fabrike. Imaju kompletnu infrastrukturu, ali problem su nerešena imovinsko-pravna pitanja. „Ljudi sa lokala bi mogli da budu više uključeni u rad Razvojne agencije Srbije, mada današnji odziv ne ide tome u prilog. Kod nas dolaze investitori. Imamo bivši pogon slovenačke "Krke". Tu su nerešeni imovinski odnosi između dve države i nijedan investitor ne može da uloži u njega. Jednu fabriku je kupilo nekoliko privatnika iz Svrljiga. Ne mogu da se šire, jer ih katastar nije uknjižio. Nije da branim lokalne samouprave, ali moraju i ljudi u republičkim institucijama da rade svoj posao," istakla je Jelena Trifunović, predsednica opštine Svrljig.
Prema rečima gradonačelnika Niša, da bi se privuklo što više investitora treba ulagati najviše u infrastrukturu, posebno u obezbeđenje električne infrastrukture. Perišić je naveo i da lokalne firme nisu od konkurencije više zaštićene, već da su pod uticaje faktora koji su van njihove kontrole.
Predstavnica grada Loznice i predsednica Mreže za lokalni ekonomski razvoj Ljiljana Nikolić ukazala je da je nedostatak električne infrastrukture upravo jedan od osnovnih problema i nedostajućih preduslova većem broju investicija. Investitori koji dolaze traže veće kapacitete struje, jer se radi o zahtevnijim procesima proizvodnje. Lokalna samouprava to ne može da im obezbedi, jer izgradnja trafoa nije u njenoj nadležnosti, dok sa druge strane Elektrodistribucija to ne prepoznaje kao prioritet kako bi finansirala ovaj izuzetno skup projekat.
