Drugi sastanak Mreže za romska pitanja održan je 30. maja 2016. godine, u Beogradu. Sastanak je uz učešće preko 70 članova Mreže, organizovan uz podršku Kraljevine Švedske/Švedske međunarodne agencije za razvojnu saradnju (Sida) u okviru nastavka projekta "SKGO Mreža za romska pitanja", koji čini deo većeg projekta „Jačanje uloge lokalnog romskog koordinatora u lokalnim samoupravama u Srbiji", a koji sprovode Misija OEBS u Srbiji i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.
Ovom prilikom Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO istakao je da je romska populacija najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji i da SKGO u saradnji sa OEBS i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava posvećuje punu pažnju rešavanju izazova sa kojima se romska zajednica suočava. Staničić je prisutne pozvao da se uključe u proces izrade programskog budžeta za 2017. godinu, kako bi se na vreme obezbedila sredstva za realizaciju predstojećih aktivnosti planiranih kroz mere operativnih ciljeva Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Takođe, generalni sekretar SKGO ukratko je predstavio i novi projekat koji SKGO realizuje sa Savetom Evrope "Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi", a koji za cilj ima unapređenje funkcije upravljanja ljudskim resursima u lokalnim samoupravama u skladu sa nedavno usvojenim Zakonom o zaposlenima u AP i JLS, i u okviru koga će lokalnim samoupravama biti pružena dodatna podrška u definisanju radno-pravnog statusa osoba zaduženih za romska pitanja u lokalnim samoupravama. Nacionalna strateška dokumenta u sebi nose preporuke i obaveze za širenjem Mreže koordinatora za romska pitanja, a podrška SKGO ide u pravcu standardizacije i profesionalizacije radnog mesta koordinatora za romska pitanja.
Učestvujući na drugom sastanku Mreže za romska pitanja, Suzana Paunović direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je navela da je u gradovima i opštinama u Srbiji angažovano 76 koordinatora za romska pitanja. Osnovi po kom su koordinatori za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave angažovani su različiti (ugovor o radu, ugovor o delu, volonterski ugovor, odlukom), a razlikuju se i nazivi njihovih radnih mesta. Finansiranje ovih poslova nije jednoobrazno, pa se neki koordinatori finansiraju iz lokalnog budžeta, drugi preko projekta OCD ili međunarodnih organizacija ili neki drugi način. Neujednačena praksa dovodi i do nejednakog položaja romskih koordinatora, ali i do nemogućnosti kontinuiranog i kvalitetnog obavljanja poslova. „Ukoliko ne ojačamo status romskih koordinatora, imaćemo problem u realizaciji Strategije i prilikom pregovora u okviru Poglavlja 23", zaključila je Suzana Paunović.
Majkl Ujehara, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji najavio je i dalju podršku socijalnoj inkluziji Roma i najavio da će lokalna samouprava imati važnu ulogu u ovom procesu i da će morati da ispunjava obaveze prema ranjivim grupama. Ujehara je istakao da se samo zajedničkim naporima, jačanjem tolerancije i solidarnosti mogu učiniti pozitivni pomaci i unaprediti njihov položaj. Pružajući značajnu tehničku pomoć Kancelariji za ljudska i manjinska prava, Misija radi u cilju bolje integracije i osnaženja romske zajednice.
Ivana Antić, savetnica potpredsednice Vlade za pitanja nacionalnih manjina iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave istakla je značaj Mreže zbog razmene iskustva. Gospođa Antić je obavestila prisutne da je tokom novembra 2015. godine, upućen dopis lokalnim administracijama sa nalogom da se uredi radno-pravni status romskih koordinatora, i da gradovi/opštine u procesu racionalizacije radnih mesta imaju u vidu preporuku Ministarstva.
Ivan Sekulović, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva izjavio je da je najvažniji kontinuitet u radu i jasnoća u nadležnostima državnih organa, a Koordinaciono telo koje predviđa Strategija treba da bude ozbiljan korak napred. Takođe, Sekulović je istakao da je što pre potrebno usvojiti Akcioni plan, kako bi Kancelarija za evropske integracije u saradnji sa međunarodnim organizacijama napravila plan finansijskih aktivnosti u narednom periodu. Osvrnuo se i na potrebu definisanja radno-pravnog statusa romskih koordinatora i zaključio da inkluzija Roma mora biti prioritet svim državnim organima.
U radnom delu Mreže, članovi Mreže upoznati su sa: rezultatima regionalnih radionica na kojima su prezentovani ciljevi i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja (2016-2025) a koji se direktno odnose na lokalni nivo, kao i uspostavljanje mehanizama za sprovođenje, planiranje, nadziranje i unapređenje strateških mera i aktivnosti; Sporazumom između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji Evropske zajednice- Romi i Romkinje povratnici: Procedure i izazovi na lokalnom nivou; Najava javnog poziva za grant šemu u okviru Programa Evropski PROGRES: podrška jedinicama lokalnih samouprava u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji, donator Evropska unija i Vlada Švajcarske: http://www.europeanprogres.org/konten/sr/447/Javni-poziv-za-dostavljanje-predloga-projekata-za-pilotiranje-mera-propisanih-Strategijom-za-socijalno-ukljucivanje-Roma-i-Romkinja-na-lokalnom-nivou/ i sa primer dobre prakse iz opštine Ruma.
