Sastanak SKGO Mreže za lokalni ekonomski razvoj (LER) održan je 26. oktobra u Beogradu. Centralna tema sastanka bio je razgovor o načinima na koje lokalne samouprave planiraju svoje politike u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.
Na skupu su predstavljeni instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja i prakse koje se realizuju u okviru toga.
U okviru ovog sastanka Mreže, održane su tri radionice čije teme su bile: instrumenti podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu generalno u lokalnim samoupravama, privlačenje investicija i unapređenje pristupa izvorima finansiranja. U okviru prve radionice o instrumentima podrške privredi, došlo se do sledećih zaključaka: položaj i uloga kancelarija za LER zavisi od političke situacije, njihove samostalnosti u poslu, broju zaposlenih i obimu i vrsti posla koje obavljaju. Mali broj predstavnika ovih jedinica radi poslove koji se tiču analize trenutne ekonomske situacije, priprema rešenja za različite intervencije u ekonomskom razvoju, a za potrebe donosioca odluka, a još manje učestvuje u kreiranju instrumenata za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. I dalje se većina lokalnih samouprava oslanja na nacionalne programe podrške koji zapravo ne uvažavaju lokalne specifičnosti, pa je potrebno da lokalna samouprava kreira instumente koji su odgovarajući za datu opštinu i koji uvažavaju lokalne specifičnosti.
Najveći broj predstavnika sebe vidi kao organizacionu jedinicu koja administrativno sprovodi usvojene odluke. Više od 50 odsto predstavnika prisutnih na radionici ima iskustvo koje je manje od tri godine na poslovima LER-a, pa se kao zaključak nameće da je potrebno nastaviti sa unapređenjem kapaciteta zaposlenih u resornim kancelarijama.
Većina kancelarija za LER nema adekvatne podatke o postojećoj privredi na svojoj teritorijima niti poseduje znanja o načinima prikupljanja podataka. Neki to rade preko Agencije za privredne registre, a postoje i primeri prikupljanja podataka preko računovodstvenih agencija i sl. Posebno je značajno istaći nedostatak znanja i aktivnosti u analizama privrednih kretanja kao osnov za donošenje adekvatnih predloga mera za unapređenje LER-a i kreiranje politika koje efikasno mogu da rešavaju ekonomske probleme na teritoriji određene lokalne zajednice.
Većina lokalnih samouprava ima formirane poslovne savete, ali i dalje postoji veliko nepoverenje privrede prema lokalnim vlastima. U nekim se sprovode godišnje ankete o potrebama privrede, ali nije sasvim jasno da li ta analiza potreba ima uticaj na kreiranje instrumenata podrške.
U okviru druge radionice o privlačenju investicija, sledeće se može istaći kao najznačajnije: strategije ekonomskog odnosno održivog razvoja nisu prepoznate kao dokumenti koji definišu ciljeve i usmeravaju mere i politike LER-a i ne implementiraju se u dovoljnoj meri, a generalni je zaključak da ne postoji strateški pristup u ovoj oblasti i bez postojanja strategije kao vodilje za dalje aktivnosti, upitno je kakvi će rezultati biti na srednji i dugi rok u pogledu privlačenja investicija.
Veliki problem u procesu privlačenja investicija predstavlja nedostatak lokacija za investiranje, pogotovo zemljišta za opremanje poslovnih zona. Kao osnovni uzroci navedeni su imovinsko-pravni problemi vezani za postojeće lokacije, nejasne procedure i nadležnosti institucija, kao i nedovoljna otvorenost i efikasnost administracije na centralnom nivou za rešavanje tih problema (poput Direkcije za imovinu). Kao dodatni problemi navedeni su loša infrastruktura, nedostatak nadležnosti gradskih opština, nedovoljna saradnja sa privatnim sektorom itd.
Treća radionica bila je posvećena olakšanom pristupu izvorima finansiranja. Nekoliko lokalnih samouprava subvencionišu kamate na kratkoročne kredite za privredu, ali je s druga strane veliko interesovanje za subvencije na kreditne proizvode za poljoprivredne proizvođače što se realizuje kao jedna od mera ruralnog razvoja. Kao indirektna ušteda finansijskih sredstava pojavljuje se set mera olakšica koje se daju privredi odnosno odricanje od naplate sopstvenih prihoda lokalnih samouprava i njegovih javnih preduzeća.
Ova aktivnost je realizovana u okviru projekta "Institucionalna podrška SKGO - druga faza", koji finansijski podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).