Najveće godišnje okupljanje gradonačelnika i predsednika opština, 44. skupština Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), održana je 24. novembra u Beogradu, uz prisustvo oko 500 učesnika, najviših predstavnika lokalnih samouprava u Srbiji, predstavnika Vlade Srbije i resornih ministarstava, republičkih poslanika, brojnih amnasadora i drugih članova diplomatskog kora, vladinih i nevladinih organizacija i institucija, međunarodnih donatorskih organizacija, kao i asocijacija lokalnih vlasti iz drugih zemalja sa kojima SKGO ima uspostavljenu saradnju.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obratio se u ime grada-domaćina učesnicima Skupštine SKGO i istakao da lokalne samouprave moraju više međusobno da sarađuju, ali i da budu servis građana i da se bore za nova radna mesta i investicije. Naglasio je posebno značaj i ulogu Beograda u tome, jer srpska prestonica predstavlja 40 odsto BDP-a Srbije. Prema njegovim rečima, u Beogradu trenutno ima 500 aktivnih gradilišta koja zapošljavaju domaću radnu snagu.
"Zato su saradnja i komunikacija veoma važne i grad Beograd će uvek podržati rad SKGO", tvrdi Mali. Gradonačelnik je zahvalio SKGO, jer bez podrške ove asocijacije Beograd ne bi uspešni završio proces dobijanja kreditnog rejtinga. On je pozvao predstavnike lokalnih zajednica da maksimalno iskoriste sve potencijale SKGO i ukazao im da je glavni grad tu da i on pomogne. Saradnja, komunikacija i zajednički rad veoma su važni za još veće investicije i boljitak u zemlji, poručio je Mali.
Ovom prilikom učesnicima se obratila i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić koja je takođe poručila da je međuopštinska saradnja veoma važna i ključ kako treba nastaviti u budućnosti.
Ministarka je naglasila da SKGO ima znanje i ekspertizu, te da je najjači partner Vlade Srbije u oblasti reforme lokalnih samouprava. Na nju se Vlada oslanja posebno u segmentu reforme sistema finansiranja lokalnih samouprava, predstojećim izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama i budućoj strategiji decentralizacije. Ona je poručila da uspeh države zavisi od uspeha lokalnih zajednica, te da posebno treba raditi na menjanju dosadašnjeg jaza između nadležnosti i potrebnih sredstava za realizaciju poslova koji su lokalu povereni. Ona je ukazala da je u Srbiji velika razlika između lokalnih samouprava, jer ima onih koje su jako velike, dok su druge male, ali sve treba da pružaju isti nivo usluga. "Zato je važna veća međuopštinska saradnja kako bi se manji oslanjali na veće i sa manje resursa mogli da urade više stvari", naglasila je Brnabićeva.
Ministarka je najavila da će sa SKGO početi priprema strategije decentraliazcije i predložila da se u narednih nekoliko nedelja pre nacrta, prvo napravi koncept te strategije i da se o njemu javno raspravlja, kako bi bio postignut konsenzus oko nacrta i on bio kompletan.
Navela je da će u narednom periodu zajedno sa SKGO raditi na završetku reformi sistema finansiranja lokalnih samouprava, podsetivši da je usvajanje Zakona o finasiranju lokalnih samouprava bio prvi korak ka toj reformi. Prema njenim rečima, sada se radi na donošenju zakona o taksama i naknadama koji će uticati na sopstvene prihode lokalnih samouprava. Videće se kako će ti zakoni uticati na budžete lokalnih samouprava, ali će se tražiti načini kako da se ne ugrozi njihovo održivo finansiranje, kao i nivo usluga koje one pružaju.
Novoizabrana predsednica Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope Gudrun Mozler Ternstrem došla je u prvu zvaničnu posetu Srbiji i to radi obraćanja učesnicima Skupštine SKGO. Ona je ovom prilikom podsetila da su lokalne zajednice stubovi nosioci demokratije u svetu i neposredni davaoci usluga građanima, te je u tom smislu ukazala na vidljiv napredak naše zemlje.
Predsednica Kongresa ukazala je da "ako centralna vlast nema podršku lokalnih vlasti ne može da bude uspešna". Ona je kazala da je misija Kongresa na čijem je čelu da prati lokalnu i regionalnu demokratiju i da je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi kao stub demokratije i služi da sistemi vladavine na višem nivou bolje funkcionišu."Pripremićemo izveštaj o lokalnoj i regionalnoj demokratiji u Srbiju u petogodišnjem periodu. Naši članovi pratiće stanje u Srbiji od februara sledeće godine, ali oni neće biti sudije već će pomagati u promociji ljudskih prava i demokratije", rekla je Mozler Ternstrem i istakla da su u Srbiji "ojačani kapaciteti lokalne vlast".
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt napomenuo je da će EU nastaviti da pruža i finansijsku i političku podršku Srbiji na njenom putu ka EU. Naveo je da je do sada Srbija ostvarila značajne rezultate, kada je reč o postignutim reformama i privlačenju investicija i podsetio je da su otvorena četiri pregovaračka poglavlja i da se u narednim nedeljama očekuje otvaranje još nekoliko i da će građani imati koristi od toga.
Benedikt smatra da je EU ključni partner Srbije i da je 73 odsto investitora u Srbiji iz te zajednice. Podsetio je da je u proteklih 15 godina EU u Srbiju investirala oko tri milijarde evra bespovratne pomoći kroz mnoge projekte, od kojih je oko 300 miliona evra bilo namenjeno lokalu. Prema negovim rečima, opredeljeno je i oko 30 miliona evra koji će u narednom periodu biti podrška malim preduzećima za jačanje konkurentnosti, kao i 2,5 miliona evra za pitanja kako privući više investitora.
Prema njegovim rečima, Srbija treba da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom, kao i da je potrebna veća pravna predvidivost i brži rad sudova jer je to važno investitorima, ali i da smanji brojna parafiskalne namete kojih je trenutno više od 400.
Poruka evropskih predstavnika jeste da će i dalje biti partneri Srbiji, te da je Evropska unija najbolji okvir žive ekonomije, privrede i većih investicija za našu zemlju.
Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin je rekao da će četvorogodišnjim projektom Švedska u Srbiji podržati unapređenje životne sredine, upravljanje otpadom, poboljšanje socijalne klime i upravljanje vanrednim situacijama.
Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Gue istakao je da jedan od recepata prosperiteta Švajarcarske decentralizacija institucija. On je dodao da će Švajcarska podržati Srbiju u jačanju lokalne samouprave i dijaloga sa građanima.
Šef Misije Saveta Evrope u Srbiji Tim Kartrajt kazao je da je Savet Evrope pomogao pri izradi brojnih zakona u Srbiji i da će i dalje podržavati sistem upravljanja ljudskim resursima. Prema njegovim rečima, Savet Evrope nastaviće da podržava dalji rad na unapređenju ljudskih resursa u gradovima i opštinama u Srbiji i kroz narednu fazu programa koja će biti finansirana u okviru IPA 2017.
U završnici uvodnog dela, predsednik SKGO Darko Bulatović podneo je izveštaj o radu SKGO između dve skupštine. U 10-minutnom izlaganju učesnicima skupa, predsednik SKGO predstavio je brojne aktivnosti asocijacije tokom prethodnog perioda, najvažnije rezultate i buduće planove.
Prezentacija: Program ekonomskih reformi za period 2017-2019.
Nakon uvodnih izlaganja, ministar finansija Republike Srbije Dušan Vujović gradonačelnicima, predsednicima opština i drugim gostima predstavio je Program ekonomskih reformi Vlade Srbije za period 2017-2019.
Prema njegovim rečima, Nacrt republičkog budžeta naći će se na sednici Vlade već krajem novembra, što je znatno ranije nego proteklih godina, a Vlada će razmatrati i Nacrt fiskalne strategije koji je takođe završen. Ova dva dokumenta biće predata Skupštini Srbije na razmatranje u isto vreme. Kako je ministar objasnio zakonski rok za donošenje budžeta je 15. decembar, ali bi on mogao da bude usvojen i ranije, a sve će zavisiti od dinamike rada parlamenta.
On je predstavnicima lokalnih samouprava poručio da bi u planiranju budžeta trebalo da krenu od realno procenjenih prihoda i da uklone breme prošlosti, odnosno dugove firmi iz ranijih godina, od tekućih rashoda pošto ne mogu prihodima u jednoj godini to da reše.
"Onda ćete dobiti realan budžetski okvir, pa ćemo da vidimo u kom periodu i na koji način možemo da rešimo pitanje nasleđenih problema iz prošlosti. Suština je da zatvorite rupe kroz koje su ti deficiti nastali", objasnio je ministar Vujović.
On je podsetio da se na sajtu Ministarstva finansija od polovine novembra nalazi Nacrt prioriteta za program ekonomskih reformi, te da očekuje da lokalne samouprave daju svoje komentare u naredne dve nedelje. On veruje i da će do 15. decembra biti napravljen prvi nacrt programa ekonomskih reformi koji će uključiti inicijalne komentare. Posle toga će biti urađena još jedna verzija nacrta dokumenta, a primedbe i sugestije lokalnih samouprava se očekuju početkom januara kako bi već krajem januara bio urađen finalni tekst dokumenta.
Panel: Lokalna samouprava, privlačenje investicija i podrška privredi
Na panelu o ulozi lokalnih samouprava u privlačenju investicija učestvovali su Željko Sertić, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije, Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota i stručnjak Jovan Miljković, a razgovor je vodio Vladimir Jovanović iz SKGO.
"Ove godine na nacionalnom nivou osnovano je 36 hiljada novih preduzeća i preduzetničkih radnji. Naravno, jedan broj se gasi, ove godine je to oko 17 hiljada, a obično bude približan broj novih i onih koji se gase. Veliki deo našeg programa posvećen je podršci obrazovanju naših preduzetnika", objasnio je Sertić.
"Ustanovićemo i sektor za regionalni razvoj čiji će zadatak biti podizanje kapaciteta u lokalnim kancelarijama za ekonomski razvoj, podršku kroz IPA programe i prekoraničnu saradnju sa opštinama iz našeg regiona. Moramo da informacije koje imamo na najvišem nivou spuštamo do lokala kako bismo zajedničkim snagama razvijali ekonomiju".
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je kako njegov grad ima kancelariju koja radi dobro, da imaju strategiju i da su među prvima sertifikovani kao opština sa poslovnim okruženjem.
"Mi smo dosta specifični, jer imamo najuspešniju slobodnu zonu u Srbiji. Grad Pirot je vlasnik 20 odsto akcija slobodne zone Pirot , što je važno za javno privatno partnerstvo o kome se mnogo priča, ali još nema puno dobrih primera. Uspešno radimo projektno finansiranje sa Vladom Srbije, sa donatorima, amabasada. Mi smo opština koja je ostvarila najviše projekata u prekograničnoj saradnji - dva miliona evra je u ovom delu uloženo u projekte u Pirotu".
Poslovi upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem postali su briga i odgovornost lokalnih samouprava. Proteklih deset godina mnogo toga se desilo što je podiglo kapacitete i konkurentnost nekih naših gradova i opština da uđu u međunarodnu utakmicu i doprinesu našoj nacionalnoj ekonomiji tako što će stvarati ambijent da kompanija koja razmatra gde će doći na kraju izabere Srbiju, rekao je Miljković.
Predstavljene novine u Zakonu o lokalnoj samoupravi: Od smanjenja članova u većima do regulisanja mesnih zajednica
Proširivanje kruga najznačajnijih akata lokalne samouprave za koje je neophodno da se sprovede javna rasprava, kao što je pitanje budžeta; obaveza lokala da prati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji; smanjenje članova u opštinskim i gradskim većima; funkcionisanje mesnih zajednica - samo su neki od predloga Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi, koji je na 44. skupštini SKGO predstavio Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Nacrt zakona se od prošlog petka nalazi na javnoj raspravi, a Mogić je predstavnike lokalnih samouprava pozvao da Ministarstvu dostave svoje predloge i sugestije o tom dokumentu.
„Dve su suštinske novine u vezi sa opštinskim, odnosno gradskim većima. Jedna je da veće može da obavlja i neke posebne poslove koji su utvrđeni zakonom. To se, pre svega, odnosi na specijalno ovlašćenje za donošenje odluke veća o opštim aktima, a ne da to ovlašćenje ima samo skupština. U Zakonu o komunalnim delatnostima, koji reguliše pitanje donošenje odluka o zajedničkim komunalnim delatnostima između lokalnih samouprava, imali smo 2011. slučaj da je veću dato da donese odluku, a da je onda skupština potvrdi na prvoj sednici. To je neki mogući mehanizam, na primer, kada skupštine nisu u mogućnosti da se sastanu, a potrebno je što pre doneti odluku", kazao je Mogić.
„Druga značajna novina, dodao je, je da proces racionalizacije i smanjenja troškova na svim nivoima, pa tako i u jedinicama lokalne samouprave, predviđa smanjenje članova u opštinskim i gradskim većima u odnosu na broj stanovnika lokalne samouprave. Prema njegovim rečima, ovaj predlog se bazira na pitanju uloge veća kao izvršnog organa, njegovog položaja u odnosu na predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Ovaj predlog je prva verzija, te je više poziv za diskusiju tokom javne rasprave", naglasio je Mogić.
U vezi sa učešćem građana u radu lokalne samouprave, Mogić je istakao da Nacrt zakona predlaže da je potrebno pet odsto birača kako bi se sprovela građanska inicijativa. Za sprovođenje javne rasprave za najznačajnije opšte akte, poput statuta i budžeta, potrebno je 100 potpisa građana ili predlog jedne trećine odbornika. O sprovođenju javne rasprave na predlog građana odlučuje nadležni organ lokalne samouprave. Značajno je da se, s jedne strane, na jasan način iskaže volja građana da se o nekom pitanju i oni konsultuju, a s druge strane, da ne dođe do političke manipulacije istakao je pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Posebno važna oblast, rekao je potom, je pitanje međuopštinske saradnje, "oblast za koju je nužno da se razvija, a neke od ideja su ograničene Ustavom, pa ćemo videti šta je moguće implementirati". On je istakao da je bilo jako važno otvoriti polje u kome će, s jedne strane, lokalnim samoupravama biti ponuđeno što više modela i pravaca po kojima će razvijati međusobnu saradnju, te kompenzovati nedostatke koje imaju u kadrovskim, finansijskim, organizacionim kapacitetima, a s druge strane da ceo proces bude organizovan, vođen i uređen.
Nakon Mogićevog predstavljanja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, prisutnima se obratio predsednik SKGO Darko Bulatović povodom usvajanja dokumenata i odluka 44. skupštine Stalne konferencije gradova i opština. Usvojeni su zapisnik sa 43. skupštine SKGO, Izveštaj o radu SKGO za 2016. godinu, Izveštaj Nadzornog odbora SKGO o materijalno-finansijskom poslovanju u 2015. godini i prvih 10 meseci 2016. godine sa Predlogom odluke, kao i Odluka o pokretanju postupka za izradu i donošenje Strateškog plana SKGO za period 2018-2021. godine.
