Usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji decembra 2014. godine, u našu urbanističku praksu uveden je institut glavnog urbaniste. Zakon nije ustanovio obavezu uvođenja ovog instituta, tako da je do sada samo 17 gradova i opština donelo odluku da imenuje glavnog urbanistu.
Prepoznajući značaj ove teme, SKGO je uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture organizovala 6. marta 2017. godine, u Beogradu, sastanak na kome je dvanaest glavnih urbanista razgovaralo o modelima institucionalnih rešenja, ulozi, položaju i ovlašćenjima glavnih urbanista, kao i o mogućnostima osnaživanja ove funkcije u budućnosti.
Glavni urbanisti su konstatovali da se u svom svakodnevnom radu još uvek susreću sa brojnim preprekama i problemima, koji su vezani za nejasan status i institucionalna rešenja unutar uprave. Prisutni su se složili, da je prilikom sledeće izmene Zakona o planiranju i izgradnji potrebno dalje osnaživati i promovisati funkciju glavnog urbaniste, da treba podstaći i druge opštine i gradove da imenuju glavnog urbanistu i da je neophodno dodatno precizirati ovlašćenja, a posebno dati mogućnost osnivanja kancelarije glavnog urbaniste.
Na sastanku je bilo reči o potrebi da se glavni urbanista aktivno uključuje u razvojne projekte grada, o načinima kako osnažiti autoritet glavnog urbaniste, kao i o potrebi jačanja svesti o značaju urbanističkog planiranja kako kod građana, tako i kod lokalnih rukovodstava. Jedna od tema sastanka bila je i razgovor o polazištima za novu nacionalnu arhitektonsku politiku, gde je zaključeno da bi glavni urbanisti mogli biti među ključnim akterima koji će učestvovati u izradi ovog dokumenta. Arhitektonska politika je dokument kojim država uspostavlja pravac delovanja u cilju stvaranja kvalitetne građene sredine i prostora, zaštite i unapređenja kvaliteta životnog okruženja i očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima nameru da u naredne dve godine pripremi i usvoji Nacionalnu arhitektonsku politiku, i da se na taj način svrsta u red onih evropskih zemalja koje su prepoznale značaj arhitekture u kulturnom i ekonomskom razvoju društva.