Predstavnici Slovenije, Srbije, Hrvatskoj, Makedonije i Rumunije u periodu od 15. do 18. maja 2017. učestvovali su u okviru projekta "BioVil" u studijskoj poseti Nemačkoj, gde su imali priliku da se upoznaju sa različitim tehnikama proizvodnje grejanja i električne energije u bioenergetskim selima u južnom delu Nemačke. Našu delegaciju činili su predstavnici Bajine Bašte, sela Kostojevići i Stalne konferencije gradova i opština.
„BioVil" je projekat koji se realizuje uz podršku EU programa Horizont 2020 i bavi se razvojem i uspostavljanjem koncepta bioenergetskih sela u zemljama Jugoistočne Evrope. SKGO je partner iz Srbije koji realizuje aktivnosti u okviru programa. Cilj projekta je podrška razvoju koncepta bioenergetskih sela u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Rumuniji do investicione faze, kroz prenos znanja iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja. Ovaj projekat će inicirati početak osnivanja najmanje pet bioenergetskih sela u partnerskim zemljama spremnih za fazu infrastrukturnog investiranja, čime bi se povećao udeo u bioenergetskoj održivosti. U Srbiji će to biti selo Kostojevići u opštini Bajina Bašta.
Investicija ovog projekta je pre svega u znanju i iskustvima partnera iz zapadne Evrope, pre svega iz Austrije i Nemačke. Kroz projekat je planirano da se razvije sva potrebna dokumentacija koja je neophodna za investicije u zameni kotla u selu Kostojevići i to sa mazuta na kotao na biomasu. Ovim povodom organizovana je studijska poseta u Bavarskoj od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Agencije za obnovljive izvore energije.
Tokom studijske posete, primer dobre prakse grejanja na piljevinu hotela Švajger predstavljen je u selu Glon. U ovom mestu su od 2009. do 2014. godine postavljena dva postrojenja za proizvodnju toplotne energije na bazi piljevine, čime se obezbeđuje ne samo grejanje za hotel, već i za potrebe fabrike koja pravi čokoladne oblike, crkve i šest domaćinstava. Ovaj primer grejanja predstavljen je i u selu Šlaht i selu Buh gde su prezentovani i primeri postavljanja cevovoda REHAU, takođe učesnici su posetili i toplanu na piljevinu u mestu Cineberg. Centar za biomasu koji koristi, proizvodi i prodaje piljevinu, drvene brikete i sve proizvode od drva, primer je dobre prakse udruživanja šumovlasnika i osnivanja Asocijacije šumara koji su napravili ovaj centar za biomasu u mestu Kempten.
Selo Glon je poznato po tome što se 2007. godine povezalo sa meštanima iz celog okruga Edersberg kako bi osmislili put energetske tranzicije koji je održiv u njihovom mestu do 2020. godine. Ključno je što je ovo primer dobre prakse ne samo građanske participacije, već građanskog volonterskog rada i građanskog aktivnog učešća. Njihov cilj je da potpuno pređu na korišćenje isključivo obnovljive izvore energije.
Ova poseta je bila jako značajna za učesnike jer su mogli da vide metode i modele privatne prakse i uključivanja građana u proces proizvodnje i isporuke toplotne i električne enegije, kao i načine na koji su se organizovali pojedinci kako bi proširili mrežu snabdevanja toplotnom energijom na bazi obnovljivih izvora energije.
Tako, na primer, u bioenergetskom selu Vildpoldsried učesnici su imali priliku da vide kombinovane sisteme korišćenja solarnih panela, vetrenjača, piljevine, biogasa (metana), takozvani smart grid ili pametnu mrežu, budućnost elektrodistribucije.
