Ljudi imaju određene trenutke u životu kada daju sve najbolje ili sve najgore od sebe. Dragi, skovan od posebnog materijala kakav se sve ređe sreće je bio poseban čovek koji je decenijama davao svoje najbolje. Nije bio osoba koja je sklapala lake pogodbe, niti je bio čovek koji je linijom manjeg otpora pravio ustupke, ni prema sebi ni prema svojim prijateljima i saradnicima. Tražeći pravi put, uspevao je da sa izuzetnom smirenošću i lakoćom pronađe najbolje rešenje i u vrlo izazovnim situacijama. Dragi nas je svojim postupcima obavezivao i gurao tamo gde možda radije ne bismo hteli, ali je to činio tako da smo uvek bili radi da sa njim sarađujemo, da se družimo, da intenzivno i duboko promišljamo o onome što smo činili.
Godinama smo se susretali radili zajedno, predano, ponekad prkosno, ponekad sa lakoćom, ali nismo odustajali dok se ne bismo razišli zadovoljni i srećni što smo imali priliku da vreme provedemo zajedno.
Ponosan sam na to što sam bio svrstan u krug tvojih prijatelja koji će te pamtiti po odmerenosti, vedrini, hrabrosti i energiji da stvari pokrećeš i činiš promene koje ostavljaju dubok trag. Hvala ti što si u umeo da stvaraš, zastupaš svoje stavove, gradiš iznova kao da je prvi put, hvala što si živote svojih prijatelja umeo da ispunjavaš bojama radosti.
Ko god je poznavao Dragog, ko god da se susreo sa njegovim glasom i očima zna kakav je ovo gubitak. Počivaj u miru Dragi, rizničaru posebnog senzibiliteta i iznad svega sjajni čoveče.
Đorđe Staničić i kolektiv Stalne konferencije gradova i opština