Stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, organizovala je 1. novembra 2017. godine zajednički sastanak Mreže eko-poverenika i Mreže za energetsku efikasnost SKGO. Na sastanku je prisustvovalo preko 90 učesnika, kojima su predstavljene inicijative iz Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS), naredni koraci u okviru projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", kao i izazovi u procesu pripreme budžeta za 2018. godinu u jedinicama lokalne samouprave u oblasti životne sredine.
Skup je otvorila koordinatorka Mreže eko-poverenika SKGO Ljubinka Kaluđerović koja je istakla značaj okupljanja eko-poverenika i poverenika energetske efikasnosti u kontekstu skoro održanog sastanka u okviru inicijative za uspostavljanje dijaloga o životnoj sredini i lokalnom razvoju, koji su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Ivan Karić, državni sekretar u MZŽS ovom prilikom je istakao da je Ministarstvo formirano zalaganjem mnogih aktera iz oblasti zaštite životne sredine, među kojima je SKGO imala istaknuto mesto. Po njegovim rečima, SKGO je jedan od najvažnijih partnera Ministarstvu, ali i gradovi i opštine pojedinačno, a u skladu s tim, Karić je naglasio da je Ministarstvo otvoreno za saradnju, za sagledavanje problema u lokalnim samoupravama i pronalaženju rešenja za njihovo prevazilaženje.
Na ovaj sastanak, državni sekretar je stigao nakon poseta opštinama Ub i Lazarevac, a plan Ministarstva je da do kraja godine posete sve lokalne samouprave u Srbiji. Karić je naveo da je u planu organizacija sastanaka u Ministarstvu sa svim lokalnim samoupravama koje iskažu potrebu za ovim načinom saradnje, a po njegovim rečima, na samim lokalnim samoupravama je da budu proaktivne i da ukažu na probleme koje ne mogu samostalno da reše.
Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i životne sredine SKGO izjavio je da uz MZŽS proizlaze i novi vidovi saradnje i odgovornosti, i da je važno da zajedno radimo na rešavanju problema sa kojima se susreću lokalne samouprave u ovoj oblasti. Takođe je rekao da je ministar zaštite životne sredine Trivan, na skoro održanom sastanku, bio vrlo eksplicitan da će se od 1. januara 2018. godine trošenje iz eko fondova striktno kontrolisati od strane ovog Ministarstva.
Ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine, Darinka Radojević istakla je da MZŽS želi da promeni sliku životne sredine u Srbiji, a da je ključni motiv budžetiranje oblasti životne sredine u jedinicama lokalne samouprave i kako da MZŽS pomogne u tom procesu. Gospođa Radojević je iskoristila ovaj skup da prisutnim predstavnicima lokalne samouprave predstavi kontakt osobe iz ovog Ministarstva koje su od značaja za rad samih gradova i opština.
Aktivnosti na projektu "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" koji sprovodi MZŽS, uz stručno-savetodavnu podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) predstavio je Miroslav Tadić, portfolio menadžer Programa UN. Koordinatorka na ovom projektu Ana Seke, predstavila je kriterijume za izbor idejnih rešenja u okviru javnih poziva koji će biti objavljeni u novembru 2017. godine.
Izazove i obaveze u procesu pripreme budžeta za 2018. godinu u jedinicama lokalne samouprave u oblasti zaštite životne sredine, predstavio je Aleksandar Marinković, koordinator za strateško planiranje i programsko budžetiranje SKGO. Da je tema finansiranja zaštite životne sredine jedna od najznačajnijih, potvrđeno je i u diskusiji koja je usledila, u kojoj su dodatno razmotreni pojedini konkretni primeri planiranja sredstava u budžetima gradova i opština.
