Donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o elektronskoj upravi ispunjen je jedan od njegovih ključnih ciljeva a to je da se smanjenjem pravnih prepreka olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave. Veruje se da će Zakon omogućiti jednostavnije, otvorenije, transparentnije, sigurnije, korisnije i efikasnije elektronske javne servise.
U OSNOVNIM ODREDBAMA definisani su: predmet, primena zakona, kao i odnos prema drugim zakonima i značenje pojedinih izraza. Zatim su definisana osnovna načela, a to su načelo efikasnosti upravljana opremom; načelo sigurnosti elektronske uprave i načelo zabrane diskriminacije. Propisana načela omogućiće efikasno i bezbedno upravljanje opremom u elektronskoj upravi, kao i jednak pristup uslugama elektronske uprave i ravnopravnost ostvarivanja prava svima.
U delu koji se odnosi na INFRASTRUKTURU U ELEKTRONSKOJ UPRAVI predviđeno je uspostavljanje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave radi omogućavanja interoperabilnosti i standardizacije. Takođe, definisana je i Servisna magistrala organa preko koje se vrši razmena podataka i pristup registrima. U okviru ovog dela, Zakon uređuje i uspostavljanje i vođenje elektronskih registara, korišćenje podataka iz osnovnih registara, uspostavljanje i vođenje jedinstvenih šifarnika, uspostavljanje i vođenje elektronskog Metaregistra. Određenim odredbama Zakona uređeno je i korišćenje otvorenih podataka i/ili dokumenata organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili izrađeni. Propisano je i da Portal otvorenih podataka vodi i održava nadležni organ u smislu ovog zakona, kao i da bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka, uključujući organizacione i tehničke standarde, uređuje Vlada. Na kraju je uređena i obaveza izrade veb prezentacije organa, sadržaj, izgled, tehnička rešenja i funkcionalnost veb prezentacije, odgovornost za objavljivanje, ažuriranje, tačnost i potpunost sadržaja kao i arhiviranje sadržaja o radu organa. U okviru ovog dela posebnim članom se utvrđuju uslovi za prelazak na elektronsku upravu (propisano je 20 uslova koji se moraju ispuniti).
Deo Zakona o elektronskoj upravi koji uređuje ELEKTRONSKO UPRAVNO POSTUPANJE, koje se u smislu ovog zakona definiše kao svako postupanje u upravnim stvarima elektronskim putem i obuhvata: uspostavljanje elektronskog upravnog postupanja organa, uslove za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata, autentikaciju i autorizaciju korisnika, obaveze organa u komunikaciji organa sa korisnicima u elektronskom upravnom postupanju. Uređeno je i pitanje elektronskog podneska, njegovog prijema, kao i elektronsko dostavljanje. Jedan član Zakona uređuje naloge elektronskih adresa u elektronskom upravnom postupanju organa i obaveze autorizovanih ovlašćenih službenih lica.
Zakonom su predviđene i KAZNENE ODREDBE, i to pre svega, prekršajna odgovornost glavnog administratora veb portala, administratora organa na veb portalu, odgovornog lica u organu koje je ovlašćeno za vođenje elektronskih registara i odgovornog lica u organu, u slučaju da postupaju suprotno određenim odredbama zakona
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE propisuju rokove za donošenje podzakonskih akata i za preduzimanje pojedinih radnji, i to: rok za donošenje podzakonskih akata – 6 meseci, rok za uspostavljanje servisne magistrale za razmenu podataka iz registara organa – 12 meseci, rok za uspostavljanje registara i evidencija u elektronskom obliku – 36 meseci, rok za uspostavljanje Metaregistra – 12 meseci, rok za izradu softverskih rešenja, rok za elektronsko upravno postupanje, rok za prenos registara i informacionih sistema na servere u Republici Srbiji - 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i na osnovu njega donetih propisa poveren je ministarstvu nadležnom za razvoj elektronske uprave, u kome je potrebno formirati unutrašnju organizacionu jedinicu koja bi bila nadležna da sprovodi nadzor.
Zakon o elektronskoj upravi je jedan od stubova funkcionisanja elektronske uprave, ali ne i dovoljan, te je neophodno doneti i druge zakone, međusobno uskladiti postojeće, harmonizovati ceo sistem sa evropskim pravom i obezbediti skup podzakonskih akata kojim se operacionalizuju određena zakonska rešenja.
Predviđena rešenja u zakonu obezbediće da javna uprava korišćenjem postojećih resursa postigne bolje rezultate u upravnom postupanju u cilju kvalitetnijeg i efikasnijeg realizovanja prava i obaveza građana i pravnih lica; veći stepen pravne sigurnosti; povećanu transparentnost rada organa javne uprave; potpuniju zaštitu javnog interesa; bolju koordinaciju organa javne uprave. Imajući u vidu domašaj uprave, uvođenje elektronske uprave i regulisanja ove oblasti uticaće na sve segmente društva.