Ukupni godišnji potencijal obnovljivih izvora energije čini oko 50 % godišnjeg bilansa primarne energije koja se troši u Srbiji. Stoga je korišćenje obnovljivih izvora energije suštinski doprinosi ispunjavanju glavnog cilja energetske politike Srbije a to je pouzdano, sigurno, kvalitetno i održivo snabdevanje svih potrošača energijom.
Prihvatanjem odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice iz oktobra 2012. godine o transpoziciji Direktive 2009/28/EC Evropskog parlamenta o promovisanju korišćenja obnovljivih izvora energije, Srbija se obavezala da dostigne veoma ambiciozan cilj – da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora na 27 % u bruto finalnoj potrošnji energije, uz učešće biogoriva u sektoru transporta od 10 %. Ovaj cilj treba da bude ostvaren kroz povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, proizvodnji toplotne energije za grejanje i hlađenje, kao i u sektoru transporta.
Biomasa predstavlja najznačajniji obnovljivi izvor energije (OIE) u Srbiji, sa učešćem od 61 % u ukupnom tehničkom potencijalu (OIE), od čega oko 63 % čini poljoprivredna, a ostatak šumska biomasa. Biomasa je obnovljivi izvor koji se i sada intenzivno koristi i učestvuje sa oko 10 % u bilansu primarne energije. Na žalost, koristi se uglavnom šumska biomasa u formi ogrevnog drveta za grejanje u domaćinstvima ili, u mnogo manjoj meri, za sagorevanje u kotlovima za grejanje objekata. Proizvodnja energije iz poljoprivredne biomase (žetveni i rezidbeni ostaci, stajnjak, otpad iz klanične i prehrambene industrije, itd.) veoma je retka, iako se na taj način ostvaruje i dodatna korist, u vidu smanjenja otpada iz poljoprivredne proizvodnje kojim se već dugo vrlo intenzivno zagađuju voda i zemljište u Srbiji. Poljoprivredna biomasa može se koristiti bilo za direktno sagorevanje u ložištima za proizvodnju toplote, bilo kao sirovina za dobijanje biogasa koji se kasnije koristi kao gorivo u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (tzv. CHP postrojenja) u kom slučaju je moguće korišćenje značajnijih količina otpada sa farmi ili iz prehrambene industrije, odnosno klanica. Određene vrste biomase, kao i otpadna jestiva ulja moguće je odgovarajućim tehnološkim procesima preraditi u bioetanol, odnosno biodizel koji se kasnije mogu mešati sa motornim gorivima naftnog porekla.
Da bi biomasa trajno ostala obnovljivi izvor energije njeno korišćenje mora da se vrši na održiv način što podrazumeva odgovarajuće upravljanje šumskim resursima i načinom korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Posebno je bitno da se što više koristi otpad iz poljoprivredne proizvodnje kao i da se preduzmu aktivnosti za intenzivnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta niske kategorije, kao i ostalog marginalnog zemljišta za proizvodnju biomase za energetske svrhe.
Bez obzira na koji način se proizvodi energija, lanac korišćenja biomase je veoma dugačak. On počinje uzgajanjem biomase na koji se nadovezuju procesi žetve, prikupljanja, utovara, transporta, skladištenja, pretovara, sitnjenja, prerade ili transformacije, pripreme za sagorevanje i na kraju samo sagorevanje odgovarajuće forme biomase/biogoriva u energetskim postrojenjima. Svi ovi procesi su radno, organizaciono, a većina i kapitalno vrlo intenzivni. Zbog velikih investicionih i operativnih troškova postrojenja, proizvodnja električne energije iz biomase mora se subvencionirati. Srbija je još 2009. godine uvela odgovarajuće podsticajne mere u vidu tzv. “feed-in” tarifa za povlašćene proizvođače električne energije iz biomase/biogasa nakon čega je otpočelo intenzivnije, ali još uvek ne i dovoljno, ulaganje u ovu oblast.
I pored navedenih podsticajnih mera brojne su prepreke za razvoj tržišta biomase za proizvodnju energije. Na strani ponude, ove prepreke uključuju nedovoljno efikasno prikupljanje i distribuciju raspoložive biomase, logističke probleme, nerazvijene mehanizme za dugoročno i sigurno snabdevanje, dok na strani potražnje, faktori koji otežavaju pokretanje investicija su visoki inicijalni troškovi i visoka percepcija rizika od strane banaka za odobravanje kredita za izgradnju postrojenja koja koriste biomasu. Takođe, investitori se susreću i sa brojnim problemima u procesu izgradnje objekata koji proističu iz nekonzistentnosti procedura za gradnju, teškoća u vezi sa priključenjem postrojenja na mrežu, nedovoljnog poznavanja novih tehnologija i sl.
Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, sprovodi petogodišnji projekat “Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji”. Cilj ovog projekta je da se obezbedi da biomasa iz atraktivnog potencijala postane široko korišćeni izvor obnovljive energije. Projekat je započet krajem 2014. godine, a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i sredstvima UNDP, sa budžetom od 3,2 miliona dolara. Ukupna vrednost projekta dostići će 30 miliona dolara. Sufinansiranje je obezbeđeno od strane institucija Republike Srbije kao i od strane ostalih partnera koji učestvuju na projektu. Projekat podržava glavne zainteresovane strane u stvaranju dinamičnog i snažnog tržišta biomase u Srbiji kroz unapređenje institucionalnog i regulatornog okvira, zatim sprovodi mere izgradnje kapaciteta svih aktera za identifikaciju, pripremu, finansiranje, izgradnju i upravljanje bankabilnim projektima korišćenja biomase za proizvodnju energije. Takođe, razvija instrumente za obezbeđivanje sigurnosti kontinuiteta snabdevanja postrojenja za proizvodnju energije iz biomase i smanjivanje poslovnog rizika proizvodnje i prodaje biomase, kao što su ugovori o dugoročnom snabdevanju biomasom i detaljne tehničke specifikacije proizvoda od biomase. Projekat sprovodi i mehanizme za podršku investicijama, kao što su grantovi izabranim investitorima u CHP postrojenja na biogas, a pruža i podršku u tehničkoj pripremi sličnih projekata za finansiranje iz različitih dostupnih izvora finansiranja. Između ostalog sprovodi se i niz obuka za opštine, investitore i banke, kao i jačanje institucionalnih kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou. Projekat je ostvario i dobru saradnju sa fakultetima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu i omogućio praktičnu nastavu na lokacijama CHP postrojenja za studente odgovarajućih usmerenja mašinskog i poljoprivrednog fakulteta.
U novembru 2015. godine Ministarstvo rudarstva i energetike je u saradnji sa UNDP uspešno sprovelo Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu/biogas. Odabrano je šest projekata izgradnje CHP postrojenja na biogas ukupnog instalisanog kapaciteta od 6,35 MW i ukupne vrednosti investicije od 22,6 miliona dolara. Iznos bespovratnih sredstava po projektu čini do 15 odsto vrednosti investicije, ili maksimalno 275.000 dolara a investiciona vrednost svakog projekta prelazi 1,2 miliona dolara. Sva postrojenja su završena i priključena na mrežu u predviđenom roku. Na ovaj način povećan je ukupni instalisani kapacitet CHP postrojenja na biomasu/biogas u Srbiji za 130 % u odnosu na referentno stanje iz 2015. godine.
Prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike ističe: „Iako je pred nama još jedna godina za realizaciju, projekat je već ušao u finalnu fazu. Ministarstvo je ostvarilo odličnu saradnja sa UNDP kao sa ostalim mnogobrojnim učesnicima na projektu. Sva postrojenja čija izgradnja je podržana projektom priključena su na mrežu i počela su da proizvode zelenu energiju. Kapacitet biogasnih postrojenja u Srbiji je značajno uvećan. To je izuzetno dobar ishod i redak primer direktne, konkretne i vrlo dobro osmišljene podrške investicijama od strane donatora. Ministarstvo rudarstva i energetike je veoma zadovoljno i ponosno na ovaj rezultat. Već sada možemo da kažemo da je ovo jedan od najboljih projekata koje realizujemo sa našim partnerima. Posebno bih želeo da naglasim da je projekat mnogo doprineo da se šira javnost upozna sa značajem korišćenja obnovljivih izvora energije i pri tome bih istakao organizaciju praktične nastave za studente Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Nema boljeg načina da primena ovakvih tehnologija zaživi nego studenti poljoprivrednog, mašinskog i tehnološkog fakulteta uživo vide ovakva postrojenja i kroz praktičnu nastavu nauče kako ona rade. Ovakva nastava će postati redovna pa se nadam da ćemo ubrzo dobiti novu generaciju inženjera koja će i sama moći da projektuje, gradi i upravlja ovakvim postrojenjima.“
