U okviru 46. skupštine SKGO, održana je panel diskusija o procesu proširenja i perspektivi lokalnih vlasti Evrope. Mišljenja su izneli Franko Jakop, predsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Srbije sa Komitetom regiona EU, Frederik Valije, generalni sekretar Saveta evropskih opština i regiona i predstavnici naših lokalnih vlasti koji su istovremeno i članovi mešovitih tela i evropskih institucija lokalnih i regionalnih vlasti. Mirjana Mitrović koja je član veća GO Vračar, ali i Zajedničkog konsultativnog odbora Srbije sa Komitetom regiona EU i Zoran Perišić, šef Delegacije Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i odbornik u Skupštini grada Niša.
„Vrlo smo zadovoljni zbog obnovljene posvećenosti Evropske komisije za proširenje na zemlje Balkana. U skladu sa komunikeom iz 2018. i strateškim dokumentom o proširenju na Zapadni Balkan“ naglasio je Franko Jakop, predsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Srbije sa Komitetom regiona EU.
On ističe da Komitet insistira na značaju lokalnih vlasti u realizaciji različitih politika i u zemljama Evropske unije, ali i onima koje su započele proces pridruživanja. Prateći reforme i na teritoriji Zapadnog Balkana primetno je da su one u zaostatku ,što se dovodi u vezu sa dilemama hoće li biti proširenja EU. Zato Komitet regiona posebnu pažnu posvećuje zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Za sve njih prioriteti su jačanje vladavine prava, pravosuđa i poštovanje prava manjina, žena i jačanje lokalne demokratije. Decentralizacija, podrazumeva i finansijska, sredstva, koja su najčešće problem.
“Lokalne vlasti su najbliže građanima i one najbolje mogu da im objasne korist od Evropske unije i resurse koji su na raspolaganju zemljama članicama i zemljama kandidatima“, izjavio je Jakop i poručio da je izuzetno dobro što je Evropska komisija odredila 2025. kao godinu proširenja.
“Godina je počela pogrešnom porukom da neće biti proširenja“, ocenio je Frederik Valije, generalni sekretar Saveta evropskih opština i regiona. On je istakao da očekuje da tokom sledećeg zasedanja Evropska komisija pošalje poruku o proširenju.
“Za one koji pristupaju najvažnije je da je to izbor njihovih građana. Za nas je ova godina ključna i zato sam želeo da dođem na ovaj skup“, rekao je Valije.
“Mi smo federacija nacionalnih asocijacija, mi želimo da se čuju lokalni lideri, to je cilj i publikacije u kojoj na 600 strana lokalni lideri govore o Evropi 2030. To je Evropa u kojoj smo integrisani uz poštovanje različitosti. Ne želimo da Srbija izgubi identitet, ali moramo da se integrišemo tako da podelimo deo suvereniteta“, uporedio je to sa činjenicom da će Francuska svoje mesto u Savetu bezbednosti, podeliti sa svim članicama EU.
Valije je naglasio da je EU pre svega politički, a ne ekonomski projekat. Mi se bavimo situacijom u svetu, pokušavamo da nađemo odgovore na različite probleme, od klimatskih promena, do pitanja migracija, u prethodnom periodu zbog krize ekonomski problemi su izbili u prvi plan.
Savet evropskih opština i regiona radi po principima Strateške platforme koja je usvojena 2007, Stalna konferencija gradova i opština bila je jedina asocijacija koja je učestvovala u donošenju te platforme, a da nije iz zemlje koja je članica EU. “Budućnost EU tiče se svih evropljana i zato se mora čuti glas i lidera zemalja koje sada nisu članice“, poručio je Valije.
Zajednički konsultativni odbor Srbije sa Komitetom regiona EU, formiran je 2014. Sa ciljem da doprinosi primeni Sporazuma o stabilizaciju pridruživanju EU. Ima sedam članova iz Srbije, jedna od njih je Mirjana Mitrović, koja je i član veća grdaske opštine Vračar. Ona kaže da je to neprocenjivo iskustvo, svaki sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora počinje presekom do tada urađenog, druga faza je razmena iskustava na sprovedenim lokalnim projektima.
„Mi na realan način predstavljamo situaciju, ne kupujemo vreme očekujući dodatna sredstva, prikazujemo lokalne mogućnosti onakvim kakve jesu“, naglasila je Mirjana Mitrović. “Ove godine glavna tema jednog sastanka bio je turizam, mi smo taj sastanak organizovali u Niškoj Banji, da pokažemo lokalni potencijal, da ih upoznamo sa tom regijom, kulturom, istorijom , razvojem privrede, na licu mesta da vide dokle se stiglo i lokal onakav kakav je“.
Zoran Perišić, šef Delegacije Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Sveta Evrope, ističe da je Kongres pre svega politička organizacija, a naša Delegacije učestvuje u radu mnogih tela Saveta Evrope. Važno je da usvojimo duh zajedništva koji Evropa traži i koji je vidljiv na svakom koraku.
„Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope je jedno od retkih mesta gde možete čuti ravnopravno jedan Pariz sa svojim infrastrukturnim problemima i neko malo ostrvo Lampeduza u Sredozemnom moru koje ima 40 puta više migranata nego stanovnika, i za sve postoji institucionalno rešenje. To je izuzetan skup iskustava iz kojih se uči“, ocenio je Perišić.
Savet Evrope ima tri komiteta: Komitet za monitoring primene Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, Komitet za upravu koji se bavi principima dobre uprave i lokalne demokratije i Komitet za tekuće poslove, poput socijalne kohezije, inenterkultularalnog dijaloga po regionima. Kroz način funkcionisanja Saveta Evrope, dominira duh regionalne saradnje. Nakon što komiteti daju svoja mišljenja, o predlozima odlučuju dva veća - Veće lokalnih vlasti i Veće regiona i onda predlog ide na Komitet ministara i Parlamentarnu skupštinu, nekad u predlogu rezolucije ili samo informacije o nečemu što može biti problem. Upravo tako je pre tri godine najavljena migrantska kriza, rešavano pitanje integracija i glasačkog prava za migrante.
OD EVROPSKE DO DOMAĆE PRAKSE LOKALNIH SAMOUPRAVA
„Stalna konferencija gradova i opština ima ogromnu ulogu u pružanju odgovora našim građanima, zašto im je potreban ulazak u EU“, ocenio je Zoran Perišić sa pozicije šefa Delegacije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, ali i bivšeg predsedavajućeg SKGO.
Franko Jakop, koopresedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Srbije i Komiteta regiona EU je naglasio da su supsidijarnost i proporcionalost glavna načela zajedničkog rada u institucijama EU. Cilj je da se čuje glas naroda i da proces ide odozdo na gore, ipak tvrdi i da se čak i u zemljama Unije primenjuje princip od vrha ka dole, što mora da se promeni.
Kako naši predstavnici nastupaju u telima Evropske unije, pojasnila je Mijana Mitrović: “Mi smo taj lokalni nivo koji treba da pokrene inicijativu, ali i da pokaže dokle smo stigli, jaka lokalna samouprava je izuzetno važna. Ma koliko ozbiljno da smo pristupili tim procesima“, kaže Mitrovićeva.
„Komitet regiona je u februaru 2018. dao mišljenje šta sve treba da uradimo do 2025, kao ciljane godine našeg pristupanja EU. Treba da uložimo velike napore u procese reforme javne uprave, koja treba da se spusti na lokal, jer gradovi i opštine još nisu spremni da primene preko 70 odsto evropskog zakonodavstva. Preporuka EU je da damo veća oovlašćenja lokalnom nivou uz finansijske resurse, da ih ojačamo administrativno i da ih obučimo za nove procedure da postanemo brži i transparentniji. Važno je da se građani više uključe u kreiranje lokalne politike, recimo kroz kreiranje budžeta. Prvi put ove godine, model učešća građana u odlućivanju koje će se investicije finansirati iz lokalnih budžeta u 2019. postao je zakonska obaveza lokalnih samouprava. Neophodno je i jačanje prekogranične saradnje usklađivanjem pravnih propisa sa evropskim standardima, kako bi naši gradovi jednostavnije sarađivali sa onima EU“, izjavila je Mirjana Mitrović.
Zoran Perišić smatra da davanje većih finasijskih ovlašćenja lokalnim samoupravama nije moguće bez rezultata ekonomskih reformi, ako država nije ekonomski jača ona nema šta da da lokalnim samoupravama, zato su ta dva procesa nerazdvojiva.
„Evropska unija izuzetno vodi računa o pitanjima lokale demokratije“, smatra Perišić i dodaje: „Kontrola izbora koje sprovodimo, proces kontrole regulatornih tela koji moramo da prihvatimo kao dobro rešenje. Učimo i iz dobrih i iz loših iskustava na putu ka Eu, nema prečica i izbegavanja prepreka. Sve ispred nas mora da se uradi. Preko 70 posto zakonodavstva EU, treba da primene upravo lokalne samouprave“.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, pitao je paneliste, da li Srbija može da omogući lokalnim samoupravama da uđu u EU, ako one nemaju novca i nemaju administrativni kapacitet za to, transfer iz državnog budžeta je osnovni princip finansiranja lokalnih budžeta, da se zakon primenjuje, opštine bi dobile oko 400 milijardi dinara, a dobijaju 280. „Na snazi je i zabrana zapošljavanja, pa nije moguće ni ojačati lokalnu administraciju“, smatra Zelenović.
Dok Franko Jakop ocenje da se Srbija bavi tim problemom, Frederik Valije ukazuje na paradoks da i u zemljama Evropske unije ima procesa finansijske recentralizacije, što je nedopustivo. Lokalne samouprave moraju da imaju svoja sredstva i da ne zavise od transfera iz državnog budžeta. Fiskalna decentralizacija u Švedskoj je takva da već 100 godina lokalne samouprave ubiraju sve poreze, za mnoge je to utopija, ali neko je rekao: „Nećemo stići do standarda Švedske tokom ovog prepodneva, ali svako jednog dana svako može to da stigne“, poručio je generalni sekretar Saveta evropskih gradova i opština.
Šef Delegacije Srbije u kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, Zoran Prišić smatra da su stanje sa transferima lokalnim samoupravama i zabrana zapošljavanja posledice aranžmanima sa međunarodnim monetarnim institucijama, koje Srbija mora da poštuje i ukoliko u ovom trenutku postoji zabrana subvencionisanja određenih aktivnosti lokalnih samouprava, mišljenja je da i lokalne samouprave to treba da poštuju.
