Ljudi – to bi možda mogla da bude jedna od ključnih reči kada je reč o lokalnim samoupravama i njihovoj spremnosti za proces pristupanja Evropskoj uniji.
Zahvaljujući njima, opštine i gradovi su bolji ili lošiji servis za svoje građane, a opet zahvaljujući njima, iste te opštine i gradovi uspevaju za sebe da obezbede više novca kroz evropske projekte, unaprede svoje administrativne usluge, ali i sredine u kojima žive i rade u najrazličitijim oblastima.
Sa ovakvim razmišljanjem saglasni su učesnici panela „Pripreme lokalne samouprave u Srbiji za pristupanje Evropskoj uniji“, koji je održan 27. novembra 2018. godine u okviru 46. skupštine Stalne konferencije gradova i opština. Ova organizacija, koja okuplja i političke predstavnike i profesionalce iz lokalnih samouprava u Srbiji, jedna je od retkih koja je u isto vreme u dijalogu sa predstavnicima vlasti, evropskih institucija, ali i gradova i opština sa kojima, između ostalog, radi na stalnoj edukaciji i modernizaciji rada lokalnih samouprava.
- Imamo razvijenu saradnju i sa Vladom i drugim republičkim institucijama, ali se kao organizacija dugo godina unazad bavimo i edukacijom, jer bez dovoljno i unapređenog znanja, nećemo moći da pravimo ozbiljne korake ka EU – kaže generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić.
Upravo to je prepoznala opština Kanjiža, koja još od 2005. godine ima poseban opštinski tim koji se bavi pisanjem projekata koji mogu da konkurišu kod EU i koja na konto toga dobija značajan novac. Sa te strane jeste uspešna opština ali sa druge, kaže njen predsednik Robert Fejstamer, nije sasvim bez problema.
- Mi smo pogranična opština, i na samo 15 minuta od nas nalazi se Segedin. Zato imamo situaciju da polovina stanovnika radi kod nas u gradu, dok druga polovina na posao ide u inostranstvo – priča on.
Kako navodi, Kanjiža konkuriše za skoro sve evropske programe koji su na raspolaganju lokalnim samoupravama u Srbiji, a ističe i da je na taj način opština uspela da privuče 4,5 miliona evra, od čega je čak četiri miliona besprovratno.
- Brojke jesu impozantne ali, ako hoćete da budu takve, morate da ulažete u ljude, morate da ih „naterate“ da rade za plate koje lokalna samouprava može da pruži jer, u našem slučaju, odlaze da rade u druge zemlje koje su na samo 15 minuta od mesta u kome žive – priča Fejstamer, koji navodi da nije lako obezbediti taj novac.
Međutim, kaže on, veoma je važno znati i one sa kojima sarađujete. Kako navodi, „nije jednostavno ubediti nekoga mejlom, Vajberom ili SMS-om da sarađuje sa vama, mnogo je lakše poznavati ljude“.
- Jako je važno naći kvalitetne partnere. U slučaju Kanjiže, u 70 odsto slučajeva partneri su isti, a kada i dobijemo novog , to je zahvaljujući starima koji su nas preporučili za saradnju – objašnjava on.
Od korišćenja evropskog novca ne beži ni Kruševac, naprotiv. Ovaj grad je najpre iz IPA fondova još pre pet-šest godina obezbedio novac kako bi rekonstruisao fabriku vode, nakon čega je njegov vodovod postao regionalni, jer vodom pored Kruševca snabdeva još pet manjih, okolnih gradova.
- Međutim, onda je bio izazov rešiti i otpadne vode. Tako smo ušli u KfW program, pa do kraja 2019. godine očekujemo da ćemo dobiti fabriku za preradu otpadnih voda. Tako ćemo, praktično, zatvoriti krug kada je u pitanju vodosnabdevanje jer ćemo imati i proizvodnju i tretman otadnih voda – priča gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.
I ona navodi da će „krize kadrova“ uvek biti, i to ne u brojčanom, već u kvalitativnom smislu.
- Važno je da prepoznamo potrebe građana, ali i stvaramo i obučavamo kadrove da mogu da, recimo, pišu projekte koji će gradu doneti novac. Proces rasta i razvoja neke opštine i grada nije dve hiljade i neka godina kada ćemo uću u EU, već čitav taj put dok se dotle ne dođe – navela je ona.
Da je činjenica da postoji nedostatak kvalitetnog kadra u lokalnim samoupravama saglasan je i Staničić.
- Iako smo dosta radili na tome, zbog odlaska ljudi, u mnogim sredinama smo na početku. Da ljudi nedostaju, to je tačno, ali SKGO neće odustati od toga da ih edukuje i pomaže im. Stalno imamo debatu oko broja zaposlenih sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu oko zakona, ograničenja broja zaposlenih, zabrane zapošljavanja... Mi broj ljudi imamo, ali ne i kvalitet – naveo je on.
Kako je istakao, SKGO je jedina asocijacija koja učestvuje u radu grupa za pojedina pregovaračka poglavlja, da pravi razne analize uticaja, radi na partnerstvima, bratimljenju i njihovom produbljivanju.
- Trudimo se da podstaknemo ljude iz lokalnih samouprava da se na bolji i moderniji način bave poslom koji obavljaju – priča generalni sekretar SKGO.
Problem nedostatka kvalifikovanog kadra prepoznaju i u opštini Knić.
- Svuda u svetu tri su glavna igrača: seljak (farmer), struka i država. Kod nas su sada stasale generacije čiji su roditelji odrastali u vreme poslednjih ratova, koji ih pod tim uticajem često hrabre da odlaze iz zemlje – priča predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić.
On kaže da je opština na čijem je čelu najpre definisala šta je to šta ona ima i čime raspolaže ili, kako navodi, „postavili smo našu dijagnozu“, popisali poljoprivredna gazdinstva kojih je na papiru bilo oko 4.000, razgovarali sa privrednicima, ali da je za njih ipak bio jedan drugi problem najveći – vraćanje poverenja u lokalnu samoupravu.
- Još uvek se suočavamo sa tim problemom. Ipak, uspeli smo i da uradimo neke stvari, od toga da se edukujemo , pripremamo, pa tek onda ulazimo u IPARD fondove za poljoprivredu. Stvorili smo osnovu za samozapošljavanje, zapošljavanje, primoravamo poslodavce da ljude koji rade „na crno“ zaposle, a radimo i na tome da mlade ljude vraćamo na selo, ili ih motivišemo da na njemu ostanu – priča on, uz opasku da je Knić mesto u Šumadiji pod čije okrilje potpada 36 sela.
Predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić navodi da Srbija neće moći da uđe u EU ako su plate koje njeni građani zarađuju niske. U tom smislu, kaže, možda bi do pred samo pristupanje Uniji trebalo zadržati politiku subvencionisanja.
- U Ćupriji je cilj bio da se podigne privredni razvoj, a direktne strane investicije doprinele su tome da utičemo na cenu rada u opštini koja je bila monopolska. Zalažemo se za politiku konkurencije, mora da postoji zabrana monopola, kontrola javnih preduzeća i pomoći koja se daje iz budeta. Svi znamo da, kada uđemo u EU subvencije više neće biti moguće. Zato one i jesu važne, ali i bez njih neće biti razvoja, jer će ljudi ići tamo gde će dobijati veće pare – priča on.
Na putu ka Uniji razvojne agencije su takođe jedan od „instrumenata“, čiji je posao da smanjuju regionalne razlike. Jedna od stvari koja bi u tome mogla da pomogne jeste uključivanje privatnog sektora u čitav proces.
- Javno-privatno partnerstvo je jako važno i vrlo je važno da shvatimo da je uključivanje privatnog sektora u lokalni razvoj neophodno – rekao je Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor.
Skupština SKGO održana je uz pomoć programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“, koji finansira Vlada Švedske, a realizuje SKGO u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti.
