Adresni registar u Srbiji
„Boljka o kojoj se dugo pričalo“ – ovako je tokom 46. skupštine SKGO, Adresni registar u Srbiji predstavio Vukašin Grozdić, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade Srbije. Kako je naveo, pomaci su napravljeni i još malo je preostalo da čitav posao bude završen. Kada se to dogodi, jedinstveni adresni registar imaće 66.480 novih ulica na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj pilot projekat započet je u drugoj polovini prošle godine u Loznici, gde je pre početka projekta postojalo 625 ulica. Međutim, nakon što je projekat u ovom gradu završen, imenovano je novih 677 ulica, tako da je adresni registar samo za ovaj grad proširen za ukupno 108 odsto. Sva je prilika da će se slično dešavati i u ostalim gradovima po Srbiji.
- Za potrebe ovog posla zaposleno je 30 ljudi u Republičkom geodetskom zavodu, koji su pred sobom imali celu teritoriju Srbije, i čiji je posao bio da utvrde šta i gde postoji, a šta ne. Oni su pripremali i završili elaborate svih uličnih sistema, koji su već poslati lokalnim samoupravama – priča Grozdić.
Kako je objasnio, nakon preuzimanja elaborata, „na scenu“ stupaju lokalne samouprave koje imenuju ulice, nakon čega se pribavlja mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i na kraju odluke šalju Republičkom geodetskom zavodu koji konačno upisuje sve u registar.
- Najveći broj gradova i opština se odazvao projektu. U 19 njih registar je potpuno sređen i funkcioniše, a ostale su u procesu. Samo 23 opštine nisu preuzele elaborate niti su počele sa radom na ovom poslu – objasnio je on.
Umesto da se štampaju, kaže on, odluka je bila da svi elaborati za svaki grad budu postavljeni na jedinstveni server, čime je načinjena ušteda od šest miliona dinara.
- Ko god promeni adresu, moraće to da evidentira. Mnogo jednostavnije je onima koji imaju čipovanu ličnu kartu, gde se samo ukuca nova adresa, dok će vlasnici onih ličnih karti bez čipa morati da vade nova dokumenta – rekao je on.
Kako je naveo, ideja je da svaki objekat gde se živi ili radi, nezavisno od toga da li je legalan ili ne, dobije svoju ulicu i broj.
- U sledećoj fazi predstoji promena adresa sedišta pravnih lica, a nakon toga i označavanje na terenu. Kako ne bi teret pao na lokalne samouprave, odluka je da se iz kredita Svetske banke finansira izrada tablica ulica i kućnih brojeva, što će koštati oko pet miliona evra – priča Grozdić.
Posao lokalnih samouprava biće postavljanje tablica, a kako bi im pomogla, Kancelarija za IT upravu i Republički geodetski zavod izradili su mobilnu aplikaciju za orijentaciju na terenu i evidentiranje označenih objekata. Suština je da se uz pomoć nje greške pri obeležavanju svedu na minimum.
Da bi sve ovo do kraja zaživelo u praksi predstoji usvajanje dva zakona: o teriorijalnoj organizaciji i Centralnom adresnom registru i registru prostornih jedinica. Kada se to dogodi, postojaće jedinstveni adresar za teritoriju Srbije iz koga će sve institucije „povlačiti“ potrebne adrese.
Lista ekonomskih reformi za članstvo u EU
Na 46. skupštini SKGO predstavljen je i dokument „Program ekonomskih reformi Republike Srbije u okviru procesa evropksi semestar lajt“ (ERP), koji je rađen po uzoru na Evropski semestar u EU, u okviru kojeg države članice Unije koordiniraju ekonomske politike, strukturne i fiskalne reforme.
Kako je navela v.d. pomoćnika ministra finansija Verica Ignjatović, reč je o dokumentu koji sadrži listu reformi iz raznih oblasti, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, i koji bi do 31. januara 2019. trebalo da bude dostavljen i Evropskoj komisiji.
- Mi smo napravili preliminarnu listu, ali želimo da je unapredimo. Najviše reformi kojih smo se dotakli odnosi se na poslovni ambijent i borbu protiv sive ekonomije. Veliki deo se odnosi i na razvoj energetskog tržišta, energetsku efikasnost, ali i poljoprivrednu proizvodnju – rekla je ona.
Nakon razmatranja od strane Evropske komisije, o ovom dokumentu će raspravljati i Evrsopski savet.
- Rad na dokumentu zapravo predstavlja napore da se postignu ekonomski kriterijumi za članstvo u EU – navela je Ignjatović.
ERP je važan i kada je u pitanju pregovaračko poglavlje 17 (ekonomska i monetarna politika), za koje je Uniji dostavljena pregovaračka pozicija. Kako je navela Ignjatović, uskoro se očekuje otvaranje i ovog poglavlja.
Skupština SKGO održana je uz pomoć programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“, koji finansira Vlada Švedske, a realizuje SKGO u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti.
