Završna konferencija projekta "Inicijativa za inkluziju" održana je 17. januara 2019. godine u Beogradu, u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Tokom skupa govorili su Gerhard Zipel, direktor Kancelarije GIZ u Srbiji i Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština.
„Inicijativa za inkluziju“ je projekat nemačko-srpske razvojne saradnje koji realizuje GIZ u saradnji sa SKGO i sprovodi se u sedam opština: Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac. Kao partneri na projektima učesvuju i opštine Knjaževac, Bajina Bašta, Lučani, Nova Varoš, Požega, Čajetina i Golubac.
Svrha projekta je stvaranje osnove za realizaciju inovativnih lokalnih ideja za zapošljavanje povratnika i teže zapošljivih grupa na tržištu rada i uključuje razmenu iskustava i primera dobrih praksi koje će proizaći iz primene konkretnih projekata u lokalnim samoupravama u Srbiji, koje su i glavni korisnik projekta.
U gradovima i opštinama u Srbiji je kroz projekat "Inicijativa za inkluziju" zaposleno 236 osoba iz osetljivih društvenih grupa, rekao je prisutnima generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Djordje Staničić.
"Zajedno sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) pokušali smo da stvorimo osnovu za realizaciju inovativnih lokalnih ideja za zapošljavanje tražilaca azila, potencijalnih tražilaca azila, Roma i pripadnika drugih marginalizovanih grupa", kazao je on na skupu povodom završetka projekta "Inicijativa za inkluziju".
Po rečima Staničića, cilj tog projekta je bio da lokalne samouprave u Srbiji postanu proaktivne u uključivanju članova različitih socijalnih zajednica.
"Pitanje socijalne inkluzije je deo strateških dokumenata SKGO, ali i nacionalnih akcionih planova. Kroz ovaj projekat želeli smo da pokažemo da postoji institucionalna i politička spremnost u Srbiji da se realizuju viši strateški ciljevi", naveo je Staničić i ukazao da je svaka lokalna zajednica u Srbiji dobila podršku da realizuje projekte kojima se osnažuju osetljive društvene kategorije.
"Ovo je način da smanjimo potrebe ljudi da odlaze iz zemlje i da stvorimo jednake prilike i uslove za život svih građana bez obzira na to kojoj društvenoj grupi oni pripadaju", rekao je Staničić. On je dodao da je projektom "Inicijativa za inkluziju" pokazano da je Srbija "na dobrom putu ka Evropskoj uniji".
Direktor GIZ Kancelarije u Srbiji Gerhard Zipel kazao je da je taj projekat sproveden u Požarevcu, Arilju, Sokobanji, Kučevu, Novom Pazaru, Bečeju i Mladenovcu, a kao partneri projekta učestvovale su i opštine Knjaževac, Bajina Bašta, Lučani, Nova Varoš, Požega, Čajetina i Golubac.
"Nemačka savezna vlada je za ovaj projekat izdvojila 1,8 miliona evra sa ciljem da se svi ljudi uključe u život grada. To su ljudi čiji glasovi ne znače puno, ljudi čije veštine ne doprinose da se grad istakne na međunarodnoj mapi, njihovo zalaganje ne znači mnogo gradskoj kasi, ali su oni i dalje naši građani", ocenio je Zipel.
Po njegovim rečima, projekat "Inicijativa za inkluziju" doprineo je boljem razumevanju lokalnog ekonomskog razvoja i boljoj inkluziji marginalizovanih grupa u opštinama i gradovima u Srbiji.
"Pomogli smo da ljudi iz osetljivih društvenih grupa dobiju dostojanstven rad, zaposlenje i pristojan zivot, a za to je najpresudnija bila dobra interakcija gradjana i lokalnih samouprava", naveo je Zipel i dodao da očekuje da će projekat "Inicijativa za inkluziju" biti nastavljen i da će u budućnosti biti uključeno još više korisnika, više donosioca odluka i više gradova.
Vesna Vidojević iz GIZ-a rekla je da je projektom "Inicijativa za inkluziju" unapređen pristup tržištu onim kategorijama stanovništva u Srbiji koje se teže zapošljavaju.
"Pored toga, obavljen je značajan terenski rad zajedno sa mesnim zajednicama kako bi lokalne samouprave uspele da na konkretan način sprovedu ono što je napisano u strateškim dokumentima", kazala je Vidojević.
Aleksandar Popović iz SKGO ocenio je da je bilo teško informisati sve pripadnike osetljivih društvenih grupa u Srbiji zbog stereotipa i zatvorenosti, pogotovo romske zajednice.
"Zato nam je bila veoma važna uloga romskih koordinatora i organizacija civilnog društva uz čiju pomoć smo prilagodili pristup ciljnim grupama, vodeći računa o tome da aspekt rodne ravnopravnosti ne bude zanemaren", rekao je Popović.
