Brendiranje nekog proizvoda, usluge ili destinacije dugotrajan je i skup proces, ali se isplati, rečeno je danas na konferenciji „Brendiranje - stvaranje boljeg okruženja za život i poslovanje”, u okviru projekta “Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji”.
Zamenik generalnog sekretara za usluge članstvu u Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) Ivan Milivojević ocenio je da "brendiranje u Srbiji nije preuranjeno" i da za tu praksu postoje značajni kapaciteti na lokalnom nivou.
"Brendiranje je set fokusiranih aktivnosti kojima se prepoznaju prednosti gradova i opština. U tom procesu, SKGO radi na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava za regionalni i lokalni ekonomski razvoj", rekao je Milivojević i dodao da je "suština da se utvrdi kako izbrendirati odredjenu lokaciju na lokalnom nivou", a s ciljem da ona bude prepoznatljiva i da postane garant dobrog kvaliteta i usluge.
Milivojević je istakao da SKGO pruža podršku gradovima i opštinama u Srbiji da se prilagode evropskim standardima, uvođenjem principa dobre uprave i jačanjem njihove transparentnosti i administrativne efikasnosti.
"Brojni su prioriteti za lokalne samouprave, poput smanjenja administrativnih prepreka i pojednostavljenja postupaka u njihovom poslovanju, kao i stručnog usavršavanja zaposlenih u lokalnim samoupravama u Srbiji", naveo je on.
Vladimir Jovanović, šef službe za informisanje SKGO istakao je da se danas pojavljuju mnoge firme koje nude ad hok brendiranje ili da će napraviti uspešnu strategiju komunikacije i slično, i naglasio da je sve to skupo, a ne daje prave rezultate. Naveo je da je pravo brendiranje uvek skup i dugotrajan proces, kako bi se postiglo da nešto bude prepoznatljivo u moru sličnih stvari.
"Brend se po nečemu izdvaja, ima specifičnost, i zato lokalne samouprave treba da utvrde koja je njihova komparativna prednost", naveo je Jovanović.
On je naglasio da je brend, na primer, kada neko vidi znak nekog proizvoda i odmah ga prepozna i zna na šta se odnosi.
"Brend je određeno iskustvo u odnosu na neki proizvod, uslugu i slično, zatim izdvajanje iz mase sličnih stvari i emocija koju za neki brend stvarate", rekao je Jovanović.
Kada je reč o brendiranju destinacija, podsetio je da svi mogu kada se kaže Leskovac, Pirot, Sjenica, Crna Trava ili Arilje da imaju neku asocijaciju po čemu su ta mesta poznata, dok za neka druga mesta baš ne mogu odmah da se sete po čemu su poznata i prepoznatljiva. Zato je najvažnije identifikovati komparativne prednosti i graditi na njoj brend, ali cela zajednica treba da se ponaša u skladu sa tim brendom.
Prema rečima Jovanovića, proces brendiranja neke lokacije mora se odvijati u fazama, a to su: formulacija cilja, identifikacija ciljnih grupa, analiza brenda, uključivanje cele zajednice, pozicioniranje i komunikacija.
Gosti iz Švedske, koja je u Evropi lider u brendiranju, istakli su da je za izgrađivanje brenda najvažnija doslednost zajednice.
Stvaranje brenda opštine Nočeping u Švedskoj predstavili su Palaemona Morner i Lars Ristadijus. Oni su rekli da je Švedska želeći da podstakne razvoj tog grada i naseljavanje mladih ljudi sa decom, napravila brend: "Živeti u Nočepingu", po čemu je taj gradić od 30.000 stanovnika postao poznat. Gosti iz Švedske su naglasili da brend nije samo neki proizvod, odeća ili sir, već nešto u skladu sa čim može da se živi.
"Mi smo hteli da mladi s decom dođu ovde, da imaju bezbedno okruženje, da imaju život bez stresa, dobre škole, vrtiće i slično, i to je dalo rezultate", rekao je Ristadijus. Ukazali su da se o brendu ne sme lagati, jer to najviše može da naškodi brendiranju.
Organizatori konferencije su Razvojna agencija Srbije (RAS), SKGO i Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija, a projekat “Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji” finansijski podržava Vlada Švajcarske.
