Treći sastanak Koordinacionog tela za praćenje tokova ekonomskih migracija održan je 29. marta 2019. godine u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Sastankom je predsedavao Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a na sastanku su učestvovali Bojana Stanić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Danijela Vazura, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Darko Stanić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, kao i članovi Stručne grupe koju čine predstavnici državnih institucija, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i privrednog sektora.
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Koordinacionog tela je u uvodnom obraćanju najavio izradu Strategije i Akcionog plana i pozvao sve članove Stručne grupe da dostave materijale iz svojih oblasti rada za koje smatraju da su bitni za rad ovog tela. Ministar se posebno zahvalio mladim članovima Samostalnog sindikata Srbije koji su uzeli aktivno učešće u radu Stručne grupe i dostavili konstruktivne predloge i najavio održavanje sastanke sa pojedinim članovima Stručne grupe u cilju operativnijeg rada.
Ministar Đorđević je istakao da je jedan od problema koji dovode do ekonomskih migracija obrazovanje odn. školovanje kadra koje nije usklađeno sa potrebama na tržištu rada, što dovodi do otežanog zapošljavanja u lokalnim samoupravama, a na kraju i do iseljavanja cilju potrage za zaposlenjem.
„Motor razvoja privrede i mogućnost sprečavanja migracija su ulaganja i razvoj malih i srednjih preduzeća“, rekao je Đorđević i dodao da je potrebno izvršiti reformu poreske politike u domenu zanatskih usluga i smanjenje poreskih opterećenja za zanatlije.
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO istakao je potrebu za boljom koordinacijom saradnje Koordinacionog tela i Stručne grupe. Takođe, predložio je uključivanje Republičkog sekretarijata za javne politike u rad Stručne grupe.
Staničić je u skladu sa Ekonomskih reformama 2018-2020, predložio veća ulaganja u mala i srednja preduzeća, a kao posebnu stavku predložio je uvođenje mikro kreditiranja stanovništva i malih privrednika koji nemaju imovinu koju mogu da daju kao zalogu prilikom uzimanja klasičnog bankarskog kredita.
„Uvođenje lokalnih indikatora za praćenje lokalnog BDPa i nezaposlenosti, je još jedan predlog SKGO“, istakao je Staničić i dodao da će ovaj vid praćenja lokalnog i regionalnog razvoja, omogućiti da se na pravi način usmeri državna pomoć.
Gospodin Staničić je u svom izlaganju posebnu ulogu dodelio lokalnim savetima za zapošljavanje i istakao da oni moraju biti osnaženi i naglasio potrebu za uključivanjem Kancelarija za mlade u praćenje tokova ekonomskih migracija.
Gordana Bjelobrk, šef za demografiju u Republičkom zavodu za statistiku predstavila je rezultate Youmig projekta, koji je Republika Srbija realizovala u okviru Dunavskog tansnacionalnog programa. Cilj projekta bio je unapređenje institucionalnih kapaciteta i saradnje mladih u regionu Dunava.
Ona je kao preporuke Zavoda za unapređenje sprovođenja politika za mlade na lokalnom nivou navela: kreiranje baze slobodnih radnih mesta, efikasniju nostrifikaciju diploma stečenih u inostranstvu, pomoć države za pokretanje biznisa, organizaciju letnjih praksi za studente i organizaciju kurseva i edukacija.
PREPORUKE LOKALNE SAMOUPRAVE
U nastavku skupa održane su prezentacije u okviru kojih su predstavnici grada Beograda i opština Knjaževac i Bor predstavili set aktivnosti koje preduzimaju u cilju poboljšanja položaja stanovništva i sprečavanja ekonomskih migracija.
Jugoslava Vojinović iz GU Beograd, kao glavne aktivnosti uprave navela: podsticanje preduzetništva kroz takmičenja, organizaciju elektronskih obuka „Znanjem do cilja“, organizaciju „BG prakse“
Kao primere dobre prakse istakla je takmičenje za najbolju žensku preduzetničku ideju „Zauzmi stav, razvijaj ideju“, razvijanje platforme „Znanjem do cilja“ u okviru koje se organizuju elektronske obuke, zatim Naučno tehnološki park Zvezdara koji pruža podršku start-up kompanijama u okviru koga posluje 71 kompanija sa 640 inženjera, a koji je tokom 2017. godine prihodovao 20 miliona evra.
Navela je primer i BG prakse, programa u okviru koga studenti imaju priliku da unaprede akademsko obrazovanje, dobijaju novčanu nadoknadu, uz potpisivanje ugovora u trajanju od tri meseca uz mogućnost produžetka.
Kao aktuelne navela je projekte: Sam svoj gazda (za pokretanje biznisa), škole za prevodioce, treninge za pisanje projekata, školu jezika i školu računara.
Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac je naglasio da je u Timočkoj krajini posebno izražen demografski pad i da na teritoriji koja predstavlja 10 odsto teritorije Republike Srbije, živi samo tri odsto stanovništva.
„Najvažniji uzroci su migracioni procesi i negativna stopa nataliteta“, izjavio je Đokić i rekao da je opština Knjaževac preduzela mere u cilju ekonomskog osnaživanja stanovništva, stvaranja infrastrukturnih preduslova i društvene nadgradnje.
Kao primere ekonomskog osnaživanja stanovništva na teritoriji opštine Knjaževac, Đokić je naveo mere aktivne politike zapošljavanja, subvencija poljoprivrednicima, programe obuka na radnom mestu, inkubator centre za biznis, IT i poljoprivrednike. Kao poseban, on je naveo program „Za selo franšiza“ u okviru koga se pravi programi izmeštanja pogona knjaževačkih kompanija u sela i koji bi zapošljavali 5 do 10 radnika uz obavezu otkupa proizvoda.
U oblasti infrastrukture, predsednik opštine Knjaževac posebno je istakao ulaganje u vodovodnu i kanalizaciju mrežu, putnu mrežu, kao i električnu rasvetu, jer su po njegovom mišljenju to osnovni preduslovi život.
Opština Knjaževac u sklopu populacionih daje pomoć za treće dete, za svako rođeno dete, besplatan boravak u predškolskim ustanovama, besplatnu užinu i udžbenike za osnovce, besplatan smeštaj i hranu u Domu za smeštaj učenika, novčanu pomoć za talentovane učenike i studente i smanjenje računa za komunalne usluge za porodice sa više dece.
Srećko Zdravković, član Veća grada Bora kao mere za smanjenje ekonomskih migracija ove lokalne samouprave je naveo: usklađivanje potreba tržišta rada i uvođenje novih obrazovnih profila i uvođenje sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih za one koji nemaju kvalifikacije.
Zdravković je istakao da Bor radi na privlačenju investicija kroz formiranje nove industrijske zone i proces urbane komasacije zemljišta. Po njegovim rečima odvajanja za poljoprivredu su četiri puta veća nego proteklih godina u cilju zadržavanja stanovništva na selu.
U sklopu podrške mladima, Zdravković je naveo otvaranje Doma omladine u Boru, stipendiranje talentovanih učenika i studenata, programe podrške za porodilje, nabavku udžbenika za učenike osnovnih škola i programe za upravljanje projektima.
