U petak 19.4.2019. godine, Stalna konferencija gradova i opština organizovala je nacionalnu konferenciju „Rodno odgovorno budžetiranje - gde smo između obaveze i prakse na lokalnom nivou“. Skup predstavlja deo aktivnosti u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“, koji finansira Vlada Švedske.
U prvom delu skupa predstavljen je koncept rodno odgovornog budžetiranja, propisi koji ga uređuju, kao i poteškoće u njegovoj primeni.
Ivan Bošnjak, državni sekretar iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je istakao da je za procese urodnjavanja prvi preduslov da baza funkcioniše kako bi se imalo šta urodniti.
“Nova zakonska obaveza će nas ohrabiti da promenimo i ponašanje i način donošenja odluka. Zakonska regulative i njene izmene nas na to već pripremaju.”, zaključio je Bošnjak
Sada, kada je započet proces rodno odgovornog budžetiranja, razgovaralo se i šta je potrebno uraditi da bi se njegova implementacija ojačala i ubrzala na lokalnom nivou. Kao jedan od koraka koji bi mogao biti vid podrške za lokalne samouprave, u drugom panelu je predstavljen priručnik SKGO za uvođenje rodno odgovornog bužetiranja sa detaljnim koracima i procedurama.
U okviru poslednjeg panela razgovaralo se o praksi na pokrajinskom nivou, odnosno predstavnici opština Aleksandrovac, Nova Varoš, kao i Pokrajinske vlade Vojvodine su predstavili gde se nalaze u pogledu implementacije ROB-a, te koji nam koraci predstoje. Takođe, učesnici konferencije su imali prilike da čuju iskustva švedskih gradova u oblasti rodne ravnopravnosti i načine na koje oni prevazilaze izazove i otpore.
Tema konferencije bili su i mehanizmi za rodnu ravnopravnost, njihovi kapaciteti kao i uloga u procesu rodno odgovornog budžetiranja.
Na skupu je zaključeno da one lokalne samouprave koje to nisu učinile do 31.03.2019, potrebno je da što pre donesu Plan uvođenja ROB odnosno, izaberu budžetske programe u koje će uključiti rodno odgovorno budžetiranje.
Takođe, date su i preporuke za unapređenje procesa ROB, među kojima su razvijanje rodno osetljive statistike, konsultacije sa udruženjima građana, uključujući i udruženja žena, sprovođenje rodnih analiza, izradu planskih dokumenata u oblasti rodne ravnopravnosti, uključivanje rodne perspektive u planske dokumente/lokalne strategije i planove u različitim oblastima i unapređenju kapaciteta zaposlenih izvršilaca u odeljenjima lokalne uprave, ali i donosioca odluka.
Dostupnost podataka razvrstanih po polu je ključno i može se obezbediti donošenjem lokalnih Odluka o rodno osetljivoj statistici. Ova odluka bi značila obavezu da se svi podaci koje prikupljanju i obrađuju lokalne uprave i drugi organi, prikupljaju, obrađuju i objavljuju razvrstani po polu.
Neophodno je lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost uključiti u proces donošenja budžeta, odnosno rodno odgovornog budžetiranja. Osim savetodavne uloge i koordinacije, lokalni mehanizmi bi mogli da budu i veza između lokalne samouprave i drugih aktera u domenu rodne ravnopravnosti i ROB u smislu prikupljanja infomacija, materijala, dobrih praksi.
Konačno, neophodno je unapređenje kapaciteta uključiti i u program stručnog usavršavanja u okviru aktivnosti i nadležnosti MDULS.
Promenom zakonske regulative u oblasti javnih finansija u Srbiji uvedena je obaveza programskog budžetiranja, a sa njim i obaveza rodno odgovornog budžetiranja. Kada je započet razgovor o ovoj značajnoj temi, prva zamka koju bi trebalo izbeći je da se pomisli da je reč o kreiranju posebnih budžeta za žene i muškarce, što nije svrha ovog alata. Druga česta, takođe netačna, interpretacija je da se rodno odgovorno budžetiranje tiče prebrojavanja žena i muškaraca u resorima budžetskih korisnika, pa se brzo dolazi do zaključka da su tu zapravo muškarci u neravnopravnom položaju pošto su među zaposlenima u javnom sektoru žene zastupljenije. Statistika jeste važna, ali predstavlja samo deo slike koja nam pomaže da identifikujemo rodne obrasce i aspekte i tek je prvi od mnogih koraka u definisanju rodno odgovornih politika. Dakle, ROB alat nije prevashodno usmeren na postizanje jednakosti u broju zaposlenih u javnom sektoru, nego je njegova namera da poboljša pristup dobrima i uslugama koje javni sektor isporučuje za građane i građanke, kao i da pojača zastupljenost manje zastupljenog pola na mestima upravljanja i odlučivanja, da omogući ravnopravnost u raspolaganju resursima, odlučivanju o prioritetima i koristima od razvoja.
SKGO snažno podržava primenu ROB, kao što će to činiti i u narednom periodu, te nam je dragoceno da smo imali priliku da o ovoj temi diskutujemo sa predstavnicima lokalnih samouprava i zajednički definišemo korake koji su pred nama.
Priručnik - Rodno odgovorno budžetiranje na lokalnom nivou
Prezentacija - Gender mainstreaming Malmo
