Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja organizovala je javnu raspravu povodom izrade Nacrta Strategije socijalne zaštite za period 2019–2025. godine, koja je održana u Beogradu 10. maja 2019. godine.
Strategija socijalne zaštite je nacionalna sektorska strategija koja predstavlja društveni dogovor o razvoju politika socijalne zaštite u narednom srednjeročnom periodu. Strategija socijalne zaštite odgovara na potrebe društva i definiše pravce za dalji razvoj politika socijalne zaštite, kao i efektivnije i efikasnije uvezivanje politika socijalne zaštite sa nacionalnim razvojnim prioritetima i drugim sektorima.
Suzana Mišić, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ovom prilikom istakla je da je cilj Strategije ujednačavanje kvaliteta usluga na teritoriji Srbije.
„Svi građani imaju prava na socijalnu sigurnost i ova tema sve nas okuplja, kako bi došli do ciljeva koje zajedno treba da zacrtamo“, izjavila je Mišić i dodala da je opredeljenje Republike Srbije da veći deo obaveza iz oblasti socijalne zaštite prenese na lokalni nivo.
Jasmina Tanasić, programska direktorka Sektora za društveni razvoj u SKGO istakla je da je nova strategija socijalne zaštite dugo čekana, te da treba da predstavlja primer dogovora svih aktera o načinima kako ćemo kao društvo postupati kako bismo smanjili siromaštvo i poboljšali uslove života stanovnika u stanju socijalne potrebe.
Prilikom predstavljanja Strategije istaknuto je da je poslednja Strategije socijalne zaštite usvojena 2005. godine, a da je proces izrade novog dokumenta pokrenut 20. aprila 2018. godine na Nacionalnoj konferenciji koja je održana u Beogradu. Izradu Strategije podržava projekat „Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite“, koji finansira Evropska unija (EU) kroz IPA 2013 finansijski instrument.
U analizi postojećeg stanja navedeno je da je demografska situacija u Srbiji nepovoljna i da generiše dugoročni pritisak na rashode u oblasti socijalne zaštite. Visok stepen emigracije povećava starenje stanovništva, što utiče na smanjenje broja radno sposobnog stanovništva. Takođe, istaknuto je da je BDP Srbije po stanovniku nizak u odnosu na standarde EU, ali da je primetno poboljšanje poslovnog i makroekonomskog ambijenta uz rast BDPa i privredne aktivnosti. Iako se prepoznaju pozitivni trendovi na tržištu rada i dalje su prisutni izazovi strukturalne nezaposlenosti, kao i da su neformalna nezaposlenost i siva ekonomija relativno visoki.
Strategijom je predviđeno da se do 2025. godine, za 25 odsto smanji broj muškaraca, žena i dece koji žive u bilo kom obliku siromaštva, da se za 25 odsto povećaju javni rashodi za usluge socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave, ali i da se za 20 odsto smanji broj dece i mladih (0-25) korisnika domskog smeštaja.
Strateško usmerenje Republike Srbije, kako se iz Nacrta Strategije socijalne zaštite vidi, naglašava proces decentaralizacije i deinstitucionalizacije kao ključne pravce razvoja socijalne zaštite čiji preduslov predstavlja razvoj lokalnih socijalnih usluga – dnevnih usluga u zajednici i usluga podrške za samostalan život. Takođe, u fokusu je i ostvarivanje potencijala međuopštinske saradnje na planu obezbeđivanja lokanih socijalnih usluga, što je i u skladu sa odredbama Izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i multisektorski pristup, odnosno razvijanje integrativnih usluga.
Takođe, kao jedan od ciljeva, naznačeno je sveobuhvatno unapređivanje dobrog upravljanja u sistemu socijalne zaštite na svim nivoima, kroz uvođenje integrativnog i efikasnog sistema, odnosno unapređenje sistema upravljanja i koordinacije i jačanja kontrolnih i regulatornih mehanizama.
Ovu aktivnost SKGO je organizovala u okviru projekta “Institucionalna podrška SKGO – treća faza”, koji podržava Vlada Švajcarske.
