Lokalne samouprave u procesu evropskih integracija treba da realizuju oko 70 odsto obaveza koje su pred Srbijom i zato je njihova uloga u tom procesu veoma značajna, rekla je danas predsednica Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Dušanka Golubović.
Ona je na predstavljanju godišnjeg "Izveštaja Evropske komisije (EK) o Srbiji 2019." predstavnicima lokalnih samouprava rekla da je važno da te lokalne zajednice shvate gde su postignuta unapređenja u procesu integracije Srbije u EU, a gde još postoji prostor za reforme.
"SKGO, kao asocijacija lokalnih samouprava direktno je uključena u tri pregovaračke grupe, a indirektno u više njih", rekla je Dušanka Golubović koja je i gradonačelnica Sombora.
Dodala je da EK u odredjenim oblastima konstatovala napredak jer je izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama povećano učešće javnosti u donošenju propisa, proširena su prava manjina i povećana rodna ravnopravnost.
Napredak je postignut, kako je rekla i u sferi uključivanja mladih u lokalne procese odlučivanja, kao i u uvodjenju e-službenika.
Lokalne samouprave moraju, prema njenim rečima, da rade više na planu usaglašavanja svojih akata sa evropskim kako bi mogle da efikasnije koriste finansijsku podršku.
"Nedostaju nacionalni mehanizmi koji bi omogućili da se učestvuje u finansiranju i sufinansiranju projekata veće vrednosti", rekla je Golubović i dodala da lokalnim samoupravama nedostaju kapaciteti, pre svega ljudski da bi mogli da odgovore obavezama u procesu integracije u EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da "EK svake godine daje izveštaj koji predstavlja sliku reformi koje su sprovedene u poslednjih godinu dana a deo su opredeljenja Srbije za evropski put".
"Srbija je učinila napredak u velikom broju sektora, u nekima je ograničen u drugima manje ograničen", rekao je Fabric i istakao da je izveštaj usmeren Vladi Srbije, a da će lokalne samouprave biti u obavezi da realizuju 70 odsto evropskih pravnih tekovina koje se odnose na zaštitu životne sredine, obrazovanje i druge oblasti koje utiču na kvalitet života građana.
"Najveći teret reformi pašće na teret opštinskih službenika koji treba da rade nezavisno i efikasno i da budu na usluzi gradjanima, a ne obrnuto", rekao je Fabrici i dodao da EU pruža Srbiji finansijsku podršku kao "važnu komponentu reformama od oko 230 do 300 miliona evra".
Srbija će, prema njegovim rečima moći da koristi novac iz strukturnih fondova kada dostigne odredjene standarde.
Fabrici je rekao da EU želi da Srbija bude demokratska zemlja u kojoj je sudstvo nezavisno i efikasno, da je obezbedjena vladavina prava, sloboda govora transparentnost privrede i da unapredjuje odnose sa komšijama.
"Vidimo pozitivno opredeljenje predsednice Skupštine Srbije da unapredi rad te institucije jer je to obećala", rekao je Fabric i podvukao da EU "očekuje da se ostvari planirani privredni rast od 3,5 odsto, ali da Srbija mora da smanji preveliki jaz iz prethodnih godina".
Zamenik šefa Misije ambasade Švedske u Beogradu Joakim Vern rekao je da Švedska insistira na značaju proširenja EU.
"Smatramo da će EU biti bolja kada se njoj priključe zemlje Balkana medju kojima je i Srbija", rekao je Vern i ocenio da "Evropa može mnogo da nauči od tog regiona, ali i da svaka zemlja pojedinačno mora da postigne odredjene standarde pre priključenja".
"Mi ćemo pomoći na tom putu, ali najvažniji deo posla ostaje na svakoj zemlji", rekao je Vern.
Današnji skup organizovan je u okviru programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza”, koji finansira Vlada Švedske.
