U sedištu SKGO u Beogradu, 3. i 4. juna 2008. godine održana je radionica o ekonomskoj isplativosti GIS-a. Tri grada koja učestvuju u GTZ projektu Upravljanje zemljištem - Subotica, Kragujevac i Niš, već nekoliko meseci rade na analizi ekonomske isplativosti geografskog informacionog sistema po metodologiji i uz pomoć konsultanata iz Nemačke.
Cilj ove radionice bio je da se prikažu i uporede rezultati dobijeni kvantitativnom i kvalitativnom analizom. Analiza ekonomske isplativosti GIS-a sastoji se iz kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja kojima se dodeljuju vrednosti. Gradovi su zajednički radili na formulisanju indikatora i konsultovali se prilikom popunjavanja tabela.
Radna grupa iz Subotice došla je do zaključka da bi nakon 5 godina primene sistema ušteda iznosila 64.000 evra. Treba reći da su dobijene vrednosti realne, jer se baziraju na realnim troškovima - izgradnja mreže, kupovina hardvera i slično. Takođe je izračunato da je potrebno uložiti ukupno 500.000 evra u petogodišnjem periodu da bi sistem u potpunosti profunkcionisao.
U Kragujevcu radna grupa privodi kraju analizu ekonomske isplativosti GIS-a. Teškoće postoje prilikom određivanja visine troškova podataka koji su im potrebni za uspostavljanje GIS-a. Za pribavljanje skeniranih karata vangradskog područja Kragujevca, koje im nedostaju potrebno im je, po važećim cenovnicima RGZ-a, oko 150.000 evra, što je trenutno previsok iznos, tako da polažu nade u izmene Uredbe o visini naknada za usluge RGZ-a kojima bi se pružila mogućnost da se ovaj iznos umanji.
S druge strane, grad Niš ima pozitivna iskustva sa povraćajem uloženih sredstava u kvalitetne podatke. Direkcija za izgradnju iz Niša uložila je znatan iznos u izradu katastra podzemnih vodova, ali sada se ta sredstva vraćaju kroz naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se naplaćuje javnim komunalnim preduzećima - vlasnicima pomenutih vodova.
Povedena je diskusija o tome koliko će kvalitetni podaci o imovini - nepokretnostima, uneti u lokalni GIS, moći da doprinesu povećanju prihoda od poreza na imovinu. Subotica je pokušala da obračuna i ove potencijalne prihode, ali im je prvenstveno bitno da naplata poreza bude pravična i ravnomerna.
Analize ekonomske isplativosti GIS-a treba da posluže donosiocima odluka kao realna podloga za odlučivanje o sredstvima koja treba uložiti za uspostavljanje sistema. Uz pomoć ove analize postoji uvid u način trošenja sredstava i dinamiku njihovog povraćaja. Naravno, kvalitativna analiza sastoji se od teško merljivih indikatora, kao što su transparentnost u odlučivanju, na primer, ali i njima su u ovoj metodi dodeljeni parametri za ocenjivanje. U kategoriji kvalitativne analize mogu se razmatrati i sledeći parametri: povećana ažurnost dostupnih podataka, mnogostruke mogućnosti kreiranja prostornih izveštaja i analiza, smanjenje vremenskih utrošaka za pronalaženje odgovora, stvaranje novih mogućnosti koje ne postoje bez digitalne obrade podataka, unapređenje imidža javne uprave i povećanje transparentnosti njihovog rada, mogućnosti učešća građana, lakoća arhiviranja podataka itd. Gradovi koji su izradili ovu analizu smatraju da je ona izuzetno korisna jer su do sada morali opisno da obrazlažu svoje projektne ideje, dok će od sada imati realne podatke na raspolaganju.
Rezultati sve tri ekonomske analize biće javno predstavljeni krajem septembra, na skupu koji će biti organizovan u Beogradu radi predstavljanja Priručnika za uvođenje GIS-a u jedinice lokalne samouprave. Tom prilikom će gradovi koji su uradili analizu prokomentarisati, kako dobijene rezultate, tako i metodologiju koju su primenili da bi došli do njih.