Četiri regionalne radionice na temu „Izrade Strategije ruralnog razvoja u skladu sa Zakonom o planskom sistemu“, održane su u: Zrenjaninu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu.
Na skupovima je predstavljen Zakon o planskom sistemu, koji definiše planski sistem Republike Srbije, određuje proces utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obavezu izveštavanja i vrednovanja učinaka sprovedenih javnih politika. Zakon je usvojen kako bi se uveo red u planskim sistem sva tri nivoa vlasti (nacionalnog, nivo APV i lokalnog) i definiše važne pojmove kao što su razvojno planiranje, upravljanje javnim politikama, utvrđivanje prioriteta u radu javne uprave, srednjoročno planiranje, analizu efekata javnih politika itd.
U okviru pojašnjenja dokumenata razvojnog planiranja za jedinice lokalne samouprave (JLS) istaknuto je donošenje Plana razvoja JLS koji se donosi na period od najmanje sedam godina, a do 1. januara 2021. godine, sve JLS moraju doneti Plan razvoja. Dokumenta javnih politika moraju da budu usklađena sa prioritetima i ciljevima iz dokumenata razvojnog planiranja, a JLS nisu u obavezi da donesu Strategiju ili Program. Za manje JLS, preporuka je da kada donesu plan razvoja, razviju i akcioni plan. Mora da postoji usklađenost planskih dokumenata, niži nivoi vlasti treba da usklađuju svoja dokumenta sa dokumentima višeg nivoa vlasti.
Po Zakonu o planskom sistemu, dokumenta javnih politika su: Strategija (osnovni dokument javne politike – 5 do 7 godina), Program (uži obuhvat), koncept politike i akcioni plan. Strategija i program imaju iste elemente, strategija je širi dokument, a Program se odnosi na određeni sektor. Kako je istaknuto na radionicama, najviše se menja proces donošenja dokumenta jer postaje transparentniji i participativniji, a sadržina je manje-više ista.
Najveći problem JLS za izradu planskih dokumenata, pored nedostatka kapaciteta je nedostatak podataka. Lokalne samouprave su navodile da ne znaju koliko imaju na pr. hektara pšenice ili broj proizvođača malina. Neke područne jedinice Uprave za trezor ne dostavljaju podatke koji bi trebalo da budu dostupni JLS, podatak o broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava jeste osnovni podatak za svaki dokument u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kada je predstavljen kontekst poljoprivrede i ruralnog razvoja, navedeno je da manje od pet odsto budžeta JLS je namenjeno poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali iz razloga što se investicije u ruralni razvoj ne prikazuju u okviru poljoprivrede i ruralnog razvoja (ulaganje u seoski vodovod, kanalizaciju itd.). Ljudski kapaciteti i njihova pozicioniranost je upitna s obzirom da su uglavnom deo nekog odeljenja, odseka ili kancelarije, 1-2 predstavnika. Ove organizacione jedinice u ovom momentu donose dva važna dokumenta: Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja koji nisu planska dokumenta u smislu ovog zakona već rezultat propisa.
Apostrofirajući određene segmente prezentacije naglašena je obaveznost JLS da ima plan razvoja, srednjoročni plan. Prioriteti navedeni u planu razvoja (najviše do pet) se razrađuju kroz strategiju (kao opštiji dokument koji obuhvata više sektora polj. i ruralnog razvoja, 5-7 godina) ili kroz program (kao uži dokument, koji obuhvata jedan sektor, 3 godine) i kao dokument najvišeg nivoa detaljnosti, akcioni plan koji se usvaja za period primene strategije odnosno programa koji razrađuje. JLS ima obavezu da donese i srednjoročni plan koji je usklađen sa procesom izrade budžeta.
Dokumente javnih politika JLS usvaja na skupštini, a dužna je da u skladu sa Zakonom o planskom sistemu (članom 53 stav 7) otpočne sa unošenjem planskih dokumenata i izveštaja u Jedinstveni informacioni sistem najkasnije počev od 1. januara 2021. godine.
Ovu aktivnost SKGO je realizovala u okviru projekta „Institucionalna podrška SKGO – treća faza“, koji podržava Vlada Švajcarske.
