Vlada Republike Srbije je usvajanjem Strategije za smanjenje siromaštva, 2003. godine postavila osnovne strateške pravce delovanja u cilju smanjenja siromaštva. SSS predstavlja celovit plan aktivnosti usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva stvaranjem materijalnih i drugih preduslova i pružanjem jednakih šansi svakom da obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici. Time je ona definisana kao sastavni deo strategije društvenog razvoja. Ovakav pristup povezuje direktno SSS sa ostvarivanjem ključnih Milenijumskih ciljeva razvoja UN i preporuka EU u procesu evropskih integracija.
Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi, kao Milenijumski razvojni cilj 1 i razvijanje globalnih partnerskih odnosa radi razvoja, kao Milenijumski razvojni cilj 8, podrazumeva sprovođenje reformi i formiranje institucija tržišne privrede i međunarodne integracije Srbije u cilju bržeg privrednog razvoja. Za ostvarivanje privrednog rasta, potrebno je omogućiti napredak u pravcu većeg pridruživanja EU, kako bi se obezbedio slobodan protok ljudi, proizvoda, usluga i kapitala.
Radi smanjenja velikih regionalnih razlika u razvoju u Srbiji, koji se povećavaju iz godine u godinu, definisani su sledeći strateški ciljevi:
Evropska unija je 2000. godine u Lisabonu usvojila svoju strategiju razvoja poznatu kao Lisabonska strategija. Postavljen je strateški cilj da EU do 2010. godine postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jačom socijalnom kohezijom. Ključna komponenta Lisabonske strategije je razvoj i unapređenje znanja koje podrazumeva veća ulaganja u obrazovanje i stručno usavršavanje, naučna i tehnološka istraživanja i inovacije. Savet Evrope je marta 2005. godine redefinisao široko postavljene ciljeve iz Lisabona i fokusirao prioritete na rast i zapošljavanje, čime su znanje, inovacije i optimizacija ljudskog kapitala postali ključni za razvoj.
Definisana su tri prioritetna pravca delovanja EU:
Navedene su i smernice za zapošljavanje (17-24), na koje ćemo se osvrnuti naknadno.
S tim u vezi, Nacionalna strategija politike zapošljavanja Srbije i Nacionalni akcioni plan zapošljavanja 2009-2010. dobijaju na posebnoj važnosti i predstavljaju bitan segment politike rasta zaposlenosti. Može se konstatovati da je, prema izvodu iz dokumenta NSZ „Izveštaj o poslovanju NSZ za 2007. godinu“, prosečna stopa nezaposlenosti u Srbiji 26,83%, čime se Srbija stavlja u red zemalja sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi. Prema istom dokumentu, tržište rada u Republici Srbije karakteriše:
Činjenica da postoje izražene razlike u ekonomskoj i demografskoj razvijenosti gradova i opština, uslovile su strateško opredeljenje Vlade RS da se bavi kreiranjem i sprovođenjem politike regionalnog razvoja. Prvi korak u tom pravcu bila je izrada Strategije ravnomernog regionalnog razvoja za period 2007-2012. godine. Ovaj dokument je nastao sa ciljem rešavanja socioekonomskih razlika između različitih delova zemlje, kroz ravnomerniji regionalni razvoj. Ova Strategija se bazira na iskustvima uspešnih regionalnih razvojnih politika u zemljama članicama EU.
Koliko je ravomerni regionalni razvoj važan za Srbiju, govori i obraćanje Sajmona Greja, šefa Kancelarije Svetske banke na Trećoj nacionalnoj konferenciji o smanjenju siromaštva u Srbiji, 29.11.2007. koji je, između ostalog, posebno naglasio da je za Svetsku banku izuzetno bitno smanjenje regionalnih razlika u Srbiji, kao i da je potrebno regionalno uključivanje i definisanje tržišta rada zbog subvencija i bespovratnih grantova. Takođe je istakao neophodnost definisanja regionalnih potreba i njihovog dobrog osmišljavanja.
Navedeni stavovi Svetske banke u vezi sa smanjenjem siromaštva u Srbiji bitno se uklapaju u ostvarivanje i jačanje socijalne i teritorijalne kohezije, kao jednog od tri prioritetna pravca delovanja i ostvarivanja Smernica za politiku zapošljavanja EU i promovisanje evropskog socijalnog modela.
U okviru EU ne postoji jedinstven tip unutrašnje organizacije i regionalne strukture država članica, pa oblici regionalnog ustrojstva variraju od federalnih država, država sa jakim regionalnim elementima, do centralizovanih država. Funkcionisanje regionalne politike EU i sistem redistribucije sredstava od bogatih ka siromašnim regionima direktno zavisi od postojanja standardizovanog sistema teritorijalne podele država članica. Zbog toga je stvoren sistem NUTS na nivou EU. Bitno je napomenuti da je NUTS standard administrativno statističke, a ne političke prirode, jer je politička regionalizacija države unutrašnja stvar svake države. Srbija, koja se nalazi u procesu pridruživanja EU, u obavezi je da, ako želi da koristi značajna sredstva predpristupnih fondova EU, izvrši statističku regionalizaciju zemlje prema standardima NUTS. Srbija je na početku ovog procesa i trenutno u ovoj oblasti postoji nacrt Zakona o regionalnom razvoju, kojim je regulisan opšti okvir regionalne politike.
Stalna konferencija gradova i opština, kao nezavisna nacionalna asocijacija lokalnih vlasti Srbije je osnovala Odbor za ravnomerni regionalni razvoj zbog sve veće uloge jedinica lokalne samouprave u politici i procesu ekonomskog i društvenog razvoja. Na radionici „Primena strateškog plana SKGO“ od 10-11. januara 2008. u Ivanjici, kojoj su prisustvovali predsednik i generalni sekretar, predsednici i sekretari svih odbora, zaključeno je da je neophodno međusobno intersektorsko povezivanje i umrežavanje odbora, na nivou radnih grupa, kao operativnih tela, koje bi se bavile zajedničkim temama. Inicirano je formiranje radne grupe za zapošljavanje i obrazovanje, koju bi sačinjavali predstavnici tri odbora SKGO: Odbor za lokalni ekonomski razvoj, Odbor za ravnomerni regionalni razvoj i Odbor za društvene delatnosti (ukupno 90 gradova i opština Srbije). Ova inicijativa je predstavljena i usvojena na konstitutivnim sednicama ovih odbora aprila 2008.
Ova radna grupa bi se bavila konkretnom realizacijom Smernica EU za politiku zapošljavanja:
Smernica 17: Sprovoditi politike zapošljavanja koje kao cilj imaju punu zaposlenost, poboljšanje kvaliteta i produktivnosti na poslu i jačanje socijalne i teritorijalne kohezije.
Preduzete aktivnost treba da budu usredsređene na sledeće prioritete:
1. zapošljavanje većeg broja ljudi i njihovo zadržavanje na radu, veća ponuda radne snage i modernizacija sistema socijalne zaštite
2. veća prilagodljivost radnika i preduzeća
3. veće investicije u ljudski kapital putem boljeg obrazovanja i unapređenih veština
Povećanje zaposlenosti je najdelotvorniji način da se ostvari privredni rast i promoviše socijalno inkluzivna privreda, uz istovremeno obezbeđivanje sigurnosne mreže za one koji nisu u stanju da rade. Potrebno je promovisati pristup poslu koji uvažava specifičnost životnog doba i modernizovati sisteme socijalne zaštite kako bi se obezbedilo da oni budu adekvatni i finansijski održivi i da odgovore na nove potrebe društva, budući da se očekuje smanjenje radno aktivnog stanovništva. Misli se na rešavanje problema zaposlenosti vezanih za stare, mlade, žene, lica sa posebnim potrebama. Takođe je potrebno usvojiti politike kojima će biti obezbeđene ustanove za čuvanje dece kako bi se unapredio pristup radu koji uzima u obzir specifičnosti životnog doba i kako bi se omogućilo usklađivanje rada i porodičnog života. Cilj EU je da do 2010. godine ove ustanove pokrivaju najmanje 90% dece od 3 godine do polaska u školu i najmanje 33% dece do 3 godine. Zatim, podrška samohranim roditeljima bi trebalo da bude veća. Potrebno je usvojiti mere zdravstvene zaštite i prevencije, kao i promovisanja zdravog života, kako bi bilo smanjeno oboljevanje, odsustvovanje sa rada, produktivnost na radu povećana a radni vek produžen.
Smernica 18:
Promovisati pristup radu koji uvažava specifičnost životnog doba na sledeće načine:
• Ponovo raditi na stvaranju uslova za zapošljavanje mladih i za smanjivanje nezaposlenosti omaladine kao što je predviđeno Evropskim omladinskim paktom
• Preduzeti mere da se poveća učešće žena i smanje razlike među polovima u zaposlenosti, nezaposlenosti i zaradama
• Omogućiti bolju usklađenost posla i privatnog života i obezbediti pristup ustanovama za brigu o deci i drugim članovima porodice po pristupačnim cenama
• Pružiti podršku aktivnom starenju, uključujući odgovarajuće radne uslove, poboljšanje zdravstvene zaštite na poslu, adekvatne podsticaje za rad i destimulisanje ranog penzionisanja
• Uvoditi moderne sisteme socijalne zaštite, uključujući penzijski sistem i sistem zdravstvene zaštite, obezbediti da budu odgovarajući za društvo i finansijski održivi, kao i da budu u stanju da odgovore na nove potrebe, kako bi se podstaklo učešće i duže zadržavanje u radnom odnosu i omogućio duži radni vek.
Smernica 19:
Obezbediti inkluzivna tržišta rada, osigurati da posao bude privlačniji i isplativiji za tražioce zaposlenja, uključujući u to i teže zapošljive i neaktivne:
• Aktivnim i preventivnim merama na tržištu rada koje uključuju rano identifikovanje potreba, pomoć pri traženju posla, usmeravanje i obuku kao deo individualnih akcionih planova, obezbeđivanje potrebnih socijalnih usluga kako bi se pružila podrška uključivanju onih koji su najudaljeniji od tržišta rada u iskorenjivanju siromaštva.
• Stalnim preispitivanjem stimulansa i destimulansa koji proizilaze iz poreskog sistema i sistema beneficija, uključujući upravljanje beneficijama i njihovu uslovljenost, kao i značajno smanjenje visokih marginalnih efektivnih poreskih stopa, naročito za one koji imaju niska primanja, uz istovremeno obezbeđivanje adekvatnog nivoa socijalne zaštite
• Otvaranjem novih poslova u uslužnim delatnostima za pojedince i privredne subjekte, naročito na lokalnom nivou
Smernica 20:
Naći bolje načine da se zadovolje potrebe tržišta rada:
• Modernizacijom i jačanjem institucija tržišta rada, pre svega službi za zapošljavanje, sa ciljem da se obezbedi veća transparentnost u zapošljavanju i mogućnosti obuke na nacionalnom i evropskom nivou
• Uklanjanjem prepreka za pokretljivost radnika širom Evrope, u skladu sa okvirom koji predviđaju ugovori;
• Adekvatnijim predviđanjem potrebnih kvalifikacija, manjkova i zastoja na tržištu rada;
• Odgovarajućim upravljanjem ekonomskim migracijama.
Smernica 21:
Promovisati fleksibilnost zajedno sa sigurnošću zaposlenja i smanjiti segmentaciju na tržištu rada, uzimajući u obzir ulogu socijalnih partnera:
• Prilagođavanjem pravne regulative u oblasti rada, po potrebi uz revidiranje različitih standarda vezanih za ugovor i radno vreme;
• Rešavanjem problema neprijavljenih radnika;
• Adekvatnijim predviđanjem i uspešnim sprovođenjem promena, uključujući ekonomsko restrukturiranje, naročito promena vezanih za započinjanje poslovanja, kako bi se umanjili socijalni troškovi i omogućilo prilagođavanje;
• Unapređivanjem i širenjem inovativnih i prilagodljivih oblika organizacije rada u cilju poboljšanja kvaliteta i produktivnosti rada, uključujući zdravlje i bezbednost na radu;
• Podrškom promenama profesionalnog statusa, uključujući obuku, samozapošljavanje, započinjanje poslova i geografsku pokretljivost
Smernica 22:
Omogućiti da mehanizmi formiranja zarada i kretanje troškova radne snage budu podsticajni za zapošljavanje:
• Ohrabrivanjem socijalnih partnera da, u oblastima za koje su odgovorni, definišu odgovarajući okvir za pregovore o visini zarada tako da se produktivnost i izazovi tržišta rada odražavaju na zarade na svim relevantnim nivoima i tako da se izbegnu razlike između polova u visini zarada;
• Ispitivanjem uticaja ostalih ličnih primanja na zapošljavanje i, gde je potrebno, prilagođavanjem njihove strukture i nivoa, pre svega u cilju smanjenja poreskih obaveza za lica sa niskim primanjima.
Smernica 23:
Povećati i poboljšati ulaganja u ljudski kapital:
• Inkluzivnom politikom obrazovanja i obuke i aktivnostima koje značajno olakšavaju pristup početnom stručnom obrazovanju, srednjem i visokom obrazovanju, uključujući stažiranje i obuku za preduzetnike;
• Značajnim smanjenjem broja onih koji pre vremena prekidaju školovanje;
• Efikasnim strategijama doživotnog učenja dostupnog za sve u školama, privrednim subjektima, javnim ustanovama i domaćinstvima u skladu sa evropskim sporazumima, uključujući odgovarajuće podsticaje i mehanizme za podelu troškova, sa ciljem da se poveća učešće u kontinuiranim obukama i obukama na radnom mestu tokom celog životnog veka, pogotovo za niskokvalifikovane i starije radnike.
Smernica 24:
Prilagoditi sisteme obrazovanja i obuke novim zahtevima tržišta rada:
• Obezbeđivanjem da obrazovanje i obuka budu atraktivniji, otvoreniji i višeg standarda kvaliteta, proširenjem mogućnosti za obrazovanje i obuku, obezbeđivanjem fleksibilnih načina učenja i povećanjem pokretljivosti studenata i polaznika obuke;
• Obezbeđivanjem lakšeg i raznovrsnijeg pristupa svima koji žele da se obrazuju, obuče ili steknu znanja, preko fleksibilnog radnog vremena, službi za podršku porodici, profesionalne orijentacije i, po potrebi, novih oblika podele troškova;
• Odgovorom na nove i buduće potrebe u pogledu kvalifikacija, ključnih kompetencija i veština boljim i jasnijim definisanjem kvalifikacija, njihovim delotvornim priznavanjem i potvrdom formalnog i neformalnog učenja.
Lokalne vlasti imaju značajnu ulogu i velik neposredni uticaj na kvalitet života građana svojih zajednica. One učestvuju u planiranju i izvršavaju, nalažu ili utiču na mnoge usluge od kojih zavisi kvalitet života u njihovim zajednicama, poseduju pravo raspolaganja nad izgrađenim ili neizgrađenim zemljištem i mogu biti dobar katalizator za stvaranje partnerstava sa ostalim učesnicima, pre svega predstavnicima privatnog i nevladinog sektora. Demokratska i odgovorna lokalna vlast je centralno mesto na kojem se stavovi, vrednosti i težnje lokalne zajednice mogu pretočiti u projekte, politička opredeljenja, planove i programe i tako dobiti praktičnu vrednost.
Ovim dolazimo do ciljeva održivog razvoja i Lokalne Agende 21. Unapređeno planiranje i poboljšana struktura poslovnih subjekata trebalo bi da budu u skladu sa osnovnim postavkama održivosti („princip 4 E: Ekonomija, Energija, Ekologija i Socijalna Pravda-Equity“). Ovo se odražava na integraciju ekonomske, socijalne politike, zaštiti životne sredine i učešća javnosti unutar zajednice. Tako bi politički prioriteti lokalnih vlasti postali održivi sistemi ekonomskog razvoja sa visokom ekološkom svešću i pravednijem društvu sa elementima socijalne jednakosti.
Nedostatak socijalne i teritorijalne kohezije odražava se u nejednakom regionalnom razvoju. Pokazatelji nedostatka socijalne i teritorijalne kohezije su ekonomski, demografski, infrastrukturni, socijalni. Neki od tih pokazatelja su: odsustvo saradnje između mnogih partnera koji su odgovorni za različite aspekte života građana, velike razlike između ruralnih i urbanih oblasti, izolacija prigradskih delova, nedefinisana regionalna ekonomska politika, centralizovano obrazovanje koje ne prati potrebe savremenih ekonomskih tokova i međunarodne podele rada, nepostojanje koordinacije i planiranja na regionalnom nivou. Sve ovo govori u prilog potrebe utvrđivanja modaliteta saradnje između jedinica lokalne samouprave, modaliteta saradnje jedinica lokalne samouprave sa centralnim organima vlasti, kao i stvaranja optimalnih uslova za socijalni dijalog na lokalnom nivou, a sve u cilju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, koji će doprineti socijalnoj i teritorijalnoj koheziji.
Na konstitutivnom sastanku Radne grupe bi se utvrdili konkretni ciljevi i zadaci kojima bi se grupa bavila.