Upravljanje ljudskim resursima u gradovima i opštinama, unapređenje građanskog učešća i transparentnosti, kao i unapređenje antikorupcijskih politika na lokalnom nivou, projekti za upošljavanje Roma i drugih marginalizovanih grupa, ali i podrška deci i mladima u ranom razvoju teme su u fokusu tri potpisana memoranduma i jednog sporazuma, koji su potpisani sa predstavnicima lokalne samouprave u Srbiji na 47. skupštini Stalne konferencija gradova i opština (SKGO).
Najveći obuhvat gradova i opština ima Memorandum o saradnji i implementaciji paketa podrške u oblasti upravljanja ljudskim resursima koji obuhvata 50 lokalnih samouprava. Ova podrška se realizuje u okviru projekta “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – druga faza”, koji realizuje Savet Evrope, uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i SKGO, a finansiraju Evropska unija i Savet Evrope.
Jedan od potpisnika ovog dokumenta bio je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić, koji je rekao da je upravljanje ljudskim resursima jedna od ključnih aktivnosti koje se sprovode na lokalu.
„Ukupno 50 gradova i opština dobiće stalnu ekspertsku podršku kako bi unapredile rad, što u skladu sa zakonima, ali i po ugledu na moderne evropske administracije“, kazao je on.
Kako je naveo, upravljanje ljudskim resursima je vrlo važan deo i kada je reč o planovima Vlade Srbije i tesno je vezano za evropski put Srbije.
„Ako želimo da građani budu zadovoljni uslugom, moramo voditi računa o onim koji tu uslugu pružaju. Važne su i njihove kvalifikacije, i veštine, od čega zavisi i njihov učinak, a sve to zajedno utiče na kvalitet života građana“, izjavio je Ružić.
Takođe, naveo je da je usvojen i Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, i da je ideja Vlade da se obukama omogući ovladavanje novim znanjima i alatima kada je reč o zaposlenima na lokalu, ali i da dođe do ujednačavanja propisa, odnosno da se jedan propis u svakoj opštini ili gradu u Srbiji primenjuje na isti način.
„Implementacijom paketa podićiće se kvalitet rada lokalnih samouprava, što će sve biti temelj za reorganizaciju i optimizaciju njihovog rada, i temelj za uslužno orijentisanu administraciju“, naveo je Ružić.
Ministar Ružić je najavio i mogućnost novih programa, vrednih do 30.000 evra namenjenih za 15 gradova i opština, za koje će sve one moći da konkurišu.
„Siguran sam da će sve ovo dati dobre rezultate“, zaključio je Ružić i na podršci se zahvalio Savetu Evrope i Delegaciji Evropske unije.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici ovom prilikom je rekao da je EU zainteresovana da pomogne u ovom poslu jer, kako je naveo, čak 75 odsto evropskog zakonodavstva obuhvata reforme na lokalu.
„Ljudi treba da imaju ispravne opise poslova, mogućnost da bolje planiraju, koordiniraju... U administraciji EU radi 30.000 službenika, ali se radi o jako stručnim ljudima, koji su svaki baš na pravom mestu“, kazao je Fabrici.
Kako je dodao, prva tranša u okviru ovog projekta iznosila je dva, dok će druga biti četiri miliona evra.
„Oni koji direktno pružaju pomoć i rade sa ljudima moraju da se usavršavaju i da napreduju“, zaključio je Fabrici.
Svima koji su uključeni u projekat upravljanja ljudskim resursima zahvalio se i Tobias Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.
Kako je pojasnio, druga faza programa upravljanja ljudskim resursima su paketi podrške za 50 opština i gradova iz Srbije koji su za njih konkurisali i za koje su se “samomotivisali”.
„Mi smo svesni toga da su lokalne samouprave pod pritiskom ispunjenja obaveza i standarda EU, ali bez lokalne samouprave ne postoji demokratija“, rekao je on, uz opasku da kroz svakodnevni rad gradova i opština znamo šta znači biti građanin i pripadati.
Kako je kazao, na lokalu se ljudi obraćaju sa problemima i željama, ali je istakao da isto tako rad u administraciji može biti i kreativan.
„Sve ovo je put ka demokratskom građanstvu i odlučivanju“, istakao je on.
Naveo je i da su eksperti Saveta Evrope sačinili jedan broj preporuka i principa dobrog upravljanja, uz opasku da je velika pažnja data etičkom ponašanju i odgovornosti.
„Kapaciteti ljudskih resursa su ono na šta se fokusiramo. Oni uspostavljaju odnos sa državnim vlastima, a sa druge strane građani moraju da znaju da su oni koji rade u lokalnim samoupravama osposobljeni da obavljaju svakodnevni posao“, rekao je šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji.
Pojasnio je i da reforme uključuju i decentralizaciju i prenos ovlašćenja, i da se one ne mogu dogoditi ukoliko ne postoje adekvatni kapaciteti.
„Zato će paketi podrške nastojati da pomognu da se unaprede kapaciteti, a sve u korist života građana“, zaključio je on, uz opasku da je Srbija članica Saveta Evrope od 2003. godine.
Podršku su dobili: Smederevo, Užice, Bečej, Bač, Leskovac, Novi Pazar, Zrenjanin, Kruševac, Sombor, Beograd, Šabac, Plandište, Pančevo, Bela Palanka, Beočin, Raška, Petrovac na Mlavi, Srbobran, Kraljevo, Kovin, Zaječar, Medveđa, Zemun, Tutin, Valjevo, Žabalj, Aleksinac, Bujanovac, Veliko Gradište, Čoka, Kragujevac, Knjaževac, Priboj, Čačak, Prokuplje, Palilula (Niš), Novi Sad, Vrnjačka Banja, Bajina Bašta, Niš, Golubac, Nova Varoš, Pirot, Preševo, Trstenik, Surčin, Svrljig, Sremska Mitrovica, Loznica I Kikinda.
Nakon dokumenta koji se bavi upravljanjem ljudskim resursima, potpisan je i Memorandum o saradnji u implementaciji paketa podrške u 15 gradova i opština u okviru projekta “Unapređenje dobrog upravljanja na lokalnom nivou.
Projekat sprovodi SKGO u okviru programa “Podrška vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – SwissPro”, koji realizuje UNOPS.
Kako je kazala v.d. direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Beogradu Priska Depnering, suština projekta je građansko učešće na lokalu, transparentnost u radu i antikorupcijska podrška lokalnim samoupravama.
„Govorimo o metodologiji koja se odnosi na transparentnost u radu, na borbu protiv korupcije i učešće građana u svemu tome. Razne su vrste pomoći, od tehničke, preko savetodavne, do unapređenja veština i socijalne inkluzije“, navela je ona.
Depnering je istakla da će lokalne samouprave, između ostalog, imati mogućnost da unaprede transparentnost u radu kroz učešće građana u kreiranju budžeta lokalne samouprave i kroz rodno budžetiranje.
„Hvala svim lokalnim samoupravama koje učestvuju u ovome, i što su bile zainteresovane da se bave ovim važnim reformama“, zaključila je ona.
Podršku su dobile sledeće lokalne samouprave: Novi Pazar, Vrnjačka Banja, Priboj, Sombor, Knjaževac, Kosjerić, Užice, Kovin, Lapovo, Arilje, Topola, Merošina, Vlasotince, Tutin i Požega.
Tokom 47. skupštine SKGO, zvanično potpisanim Sporazumom o saradnji obeležen je početak realizacije lokalnih projekata u okviru projekta “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji – Inicijative za inkluziju faza 2”.
Kako je pojasnila Vesna Vidojević koja je angažovana na projektu, njegov cilj je da podrži Vladu Srbije u sprovođenju Strategije do 2025. godine na nacionalnom i lokalnom nivou, koja se odnosi na ovu oblast.
„Zato smo zajedno sa našim partnerima raspisali konkurs za lokalne samouprave sa najboljim idejama za podršku pre svega zapošljavanju Roma, ali i drugih marginalizovanih grupa. Čak 50 opština se prijavilo sa odličnim idejama i predlozima“, rekla je Vidojević.
Kako je navela, u partnerstvu sa SKGO izabrano je devet lokalnih samouprava koje će učestvovati u projektu. Takođe, ovo je navela kao primer dobre prakse kako može da izgleda zajednička saradnja.
Vidojević je pojasnila da je ukupan fond za ove projekte 1,2 miliona evra.
„Ovo su projekti do 150.00 evra, koji omogućavaju gradovima i opštinama veće zapošljavanje svojih teško zapošljivih sugrađana“, istakla je ona, uz objašnjenje da je reč o prekvalifikacijama, stručnim praksama i otvaranju novih radnih mesta kroz socijalno preduzetništvo.
Istakla je i da je ovo za lokalne samouprave dobra prilika koje će kasnije raditi na svojim akcionim planovima, da obezbede održivost mera i unapređuju inkluziju svojih stanovnika.
Navela je i da je ovo dobra prilila da se modeli iz ovog projekta prenesu dalje, i poželela svima uspešnu implementaciju.
Lokalne samouprave koje su dobile ovaj vid podrške su: Požarevac, Kraljevo, Apatin, Sombor, Bač, Valjevo i partnerska opština Koceljeva, Vršac, Raška i Novi Pazar sa partnerskom opštinom Tutin.
Četvrtim potpisanim dokumentom obeležen je početak zvanične saradnje SKGO i UNICEF-a..
Suština Memorandum o saradnju SKGO i Kancelarije UNICEF-a u Srbiji je podrška deci i mladima u ranom razvoju, kako je pojasnila Ređina de Dominićis, direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji, uz opasku da “za decu nikada nije kasno”.
„SKGO i UNICEF prvi put potpisuju ovaj memorandum, i to na 30. godišnjicu Konvencije o pravima deteta“, rekla je ona.
Kako je istakla, lokalne samouprave su te koje detektuju, planiraju, budžetiraju i prate politike koje utiču na razvoj dece.
„Lokalni akteri imaju ključnu ulogu u svemu tome jer su, praktično, prva tačka kontakta u životu deteta kroz zdravstvo, školstvo, igrališta, učenje… Kako rastu i postaju stariji, deca sagledavaju da vlade dalje utiču na njihove živote kroz inovacije, zaštitu životne sredine i mnoge druge oblasti“, istakla je ona.
Takođe, podvlači da lokalne samouprave imaju vrlo važnu ulogu u tome da deca ostanu u zemlji.
„Da bismo prava dece stavili u fokus, zaposleni u lokalnim samoupravama moraju da imaju znanja. One mogu da postanu predvodnik kvaliteta života naše dece, a mi se nadamo da ćemo pomoću u tome“, kazala je Ređina De Dominićis.
Svečano potpisivanje memoranduma zaključio je generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić.
„Tema je najlepša moguća, a saradnja sa UNICEF-om je posebno zadovoljstvo i čast. Iako sadržina dokumenta deluje više činovnička, u njoj su sve aktivnosti koje radimo i koje ćemo raditi“, istakao je on.
Akcenat je, kaže, na zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti na lokalnom nivou, za šta je pak potrebna edukovana administracija u gradovima i opštinama.
„Verujem da će sve ove lepe stvari biti pretočene u delo, pre svega na zadovoljstvo naše dece“, zaključio je Staničić.
Skupština SKGO organizovana je uz podršku programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU - Druga faza", koji finansira Vlada Švedske.