Stalna konferencija gradova i opština (SКGO) dodelila je danas sertifikate polaznicima e-obuke "Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou", čiji je cilj da se osnaže zaposleni u lokalnoj administraciji za usvajanje i sprovođenje principa rodne ravnopravnosti u svakodnevnoj praksi.
Na petonedeljnu obuku prijavila su se 123 polaznika iz 78 lokalnih samouprava, završilo je njih 104, od čega je bilo deset muškaraca, rečeno je prilikom uručivanja sertifikata.
Obuku su pohadjali predsednici opština, načelnici opštinskih uprava, članovi i članice saveta za rodnu ravnopravnost.
Obuka je pored ostalog razmatrala osnovne pojmove o rodnoj ravnopravnosti, rodnim ulogama, kao i nacionalni zakonski i strateški okvir za rodnu ravnopravnost, međunarodne obaveze u oblasti rodne ravnopravnosti, način i metode uključivanja rodne ravnopravnosti u javne politike, rodno odgovorno budžetiranje.
Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić rekao je da je cilj SKGO da rodnu ravnopravnost uvede u sve segmente rada lokalne samouprave od rodno osetljivog jezika, kojim se pišu dokumenta, do rodnog budžetiranja.
"Menjanje navika ljudi i stereotipa po pitanju rodne ravnopravnosti pomaže čitavom društvu", kazao je on uz ocenu da je Srbija na dobrom putu, iako još mnogo toga mora da se uradi po pitanju rodne ravnopravnosti.
Dodao je i da su e-obuke najbolji, najbrži i najjeftiniji način da se zainteresovani u lokalnim samoupravama dodatno edukuju.
Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, koja je podržala projekat, Džozef Melot kazao je da je negovanje kulture nediskriminacije i rodne ravnopravnosti jedan od osnovnih političkih obaveza zemalja članica OEBS-a.
On je istakao da zbog toga OEBS pruža podršku Srbiji da razvija načela rodne ravnopravnosti i čestitao SKGO na do sada uradjenom u toj oblasti.
Melot je kazao da podizenje svesti o rodnoj ravnopravnosti u lokalnim samoupravama može pomoći na unapredjenju u toj oblasti u čitavom društvu.
Na skupu je predstavljen i "Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi".
"Kada država koristi rodno osetljiv i nediskriminatorski jezik, to ne predstavlja ne samo politički ispravno ponašenje, već može da utiče na stavove, ponašanje i percepciju različitih društvenih krugova", kazao je on.
Dodao je i da rodno osetljiv jezik doprinosi smanjenju stereotipa o kulturološkim ulogama koje su dodeljene muškarcima i ženama, odnosno predrasuda u društvu.
