Sastanak Mreže za lokalni ekonomski razvoj SKGO održan je 26. februara 2020. godine, u Beogradu. Skup je obeležilo veliko interesovanje predstavnika lokalne samouprave, lokalnih turističkih organizacija, regionalnih razvojnih agencija, kao i aktivno učešće predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva poljoprivrede – Upravljačkog tela.
Miroslav Knežević, državni sekretar iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) zahvalio se Stalnoj konferenciji i svim prisutnima, jer je 180 učesnika pokazatelj interesovanja za rad Ministarstva.
Po njegovim rečima jedna od ključnih novina u oblasti ugostiteljstva i turizma je CIS, jedinstveni i centralizovani sistem koji treba da sadrži sve relevantne podatke o onima koji pružaju usluge smeštaja, o objektima za smeštaj, o nautičkim, lovnoturističkim uslugama i uslugama u turizmu. On je istakao da je predviđeno da se preko CIS-a vodi i evidencija korisnika usluga u objektima za smeštaj.
„Svi koji rade na poslovima turizma i uključeni su u kreiranje turističke politike na lokalnom nivou, sigurno su se susretali sa problemima sive ekonomije i neažurnim podacima, što je za posledicu imalo da se ne zna tačno koliko ima turističkih objekata na teritoriji JLS, kao ni koliko je bilo turista. Zato je suština CIS-a: objedinjavanje podataka, smanjivanje sive ekonomije, unapređenje uslova poslovanja svih subjekata na tržištu, zaštita prava potrošača u turizmu i ugostiteljstvu“, istakao je Knežević.
On je naglasio da će onima koji pružaju usluge smeštaja biti olakšan rad. Uvedeno je paušalno oporezivanje fizičkih lica i na taj način da im je omogućeno da rade dosta povoljnije nego do sada, a kreirana je i Uredba o paušalnoj boravišnoj taksi. Urađen je i Pravilnik o uspostavljanju ažurnih evidencija, a ostavljen je rok za evidencije od 90 dana.
Prednosti sistema su: pojednostavljena prijava i odjava domaćih i stranih gostiju, podnošenje zahteva za kategorizaciju, obračun i evidencija boravišnih taksi, olakšano poslovanje, smanjenje administrativnih procedura.
Pored pružaoca usluga, korisnici CIS-a su i: MTTT, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za privredne registre, lokalne poreske administracije, Republički geodetski zavod, Republički zavod za statistiku, Turistička organizacija Srbije i JLS. Svaka od ovih institucija imaće pristup informacijama koje su im potrebne. Za ministarstvo i JLS ovaj sistem će omogućiti kvalitetnu osnovu za analitiku i planiranje i unapređenje mera budućih politika.
Vera Rovčanin Orlović iz MTTT – Sektora za turizam, podsetila je da Zakon o turizmu uređuje uslove i način planiranja i razvoja turizma, turističke organizacije za promociju turizma, turističke agencije, usluge u turizmu, Registar turizma i druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje turizma.
Program razvoja turističkih proizvoda je planski dokument kojim se određuje razvoj turističkih proizvoda od posebnog značaja utvrđenih Strategijom, a donosi ga Vlada. Izradu predloga programa može da pripremi i JLS sa ciljem razvoja i unapređenja onog turističkog proizvoda na koji se predlog odnosi i dostavlja ga Ministarstvu, a ministar bliže propisuje sadržinu i način podnošenja predloga za donošenje programa razvoja turizma turističkog proizvoda.
JLS donosi Program razvoja turizma, što nije obaveza, ali ukoliko ga napravi, lokalna samouprava ga mora dostaviti Ministarstvu na mišljenje i ako se ne postupi na propisan način postoje kaznene odredbe. Za turistički prostor, novina je da inicijativu može podneti JLS. Kategorizacija turističkog mesta se vrši razvrstavanjem JLS u jednu od četiri kategorije, donosi se rešenje sa rokom važenja tri godine.
Rovčanin Orlović je istakla da na zahtev ugostitelja JLS donose rešenje o kategorizacije, a da fizičko lice može samo da pruža usluge smeštaja u sobi, apartmanu i kući do 30 individualnih ležaja. Zahtev za kategorizaciju se podnosi za svaki objekat posebno, a rešenje o kategorizaciji sadrži broj ležajeva i izdaje se na period od tri godine.
Ona je naglasila da je utvrđivanje broja individualnih ležajeva u postupku kategorizaciji važno, posebno zbog fizičkih lica i poreza na dohodak građana i Uredbe o paušalnom plaćanju boravišne takse. Osnov za obračun je kategorija turističkog mesta i broj individualnih ležaja. Fizičkom licu koji je obveznik plaćanja utvrđuje se boravišna taksa na godišnjem nivou, dok se prilikom podnošenja zahteva za kategorizaciju, ne plaća naknada troškova postupka kategorizacije. Boravišnu taksu utvrđuje JLS u zavisnosti od kategorije, a ako nije utvrđena kategorija, onda se određuje kao za najnižu kategoriju turističkog mesta.
Renata Pindžo, pomoćnica ministra za turizam je najavila održavanje regionalnih radionica u vezi sa CIS-om tokom marta.
Ona je izjavila da su kreatori politike razvoja turizma na lokalnom nivou jedinice lokalne samouprave, međutim istakla je da Program razvoja turizma nije obavezan dokument, ali da ukoliko je turizam naveden kao prioritet u strateškim dokumentima, onda bi trebali da se usvoji ovakav dokument. „Po prvi put je predviđeno da se pre usvajanja Programa razvoja turizma na organima JLS, ovaj dokument mora dostaviti Ministarstvu na prethodno mišljenje“, rekla je Pindžo.
Pomoćnica ministra je dodala da se Program razvoja turizma može doneti za više JLS, gde postoji prirodni, istorijski, ekonomski razlog, s tim što svaka JLS mora da ga usvoji i da to onda postaje destinacija, jer više nije na nivou jedne JLS. Svaki program mora da sadrži konkretne predloge i smernice za razvoj, a donosi se na period do pet godina.
„Predloženi sadržaj tj. okvir u kome ćete se kretati je sledeći: Sadržaj programa i uvodne napomene, metodologija rada (primarna istraživanja, desk istraživanja, zašto je vaša strategija relevantna), planski osnov za izradu Strategije (da li je vaša JLS destinacija, Strategija razvoja turizma, lokalna dokumenta), opšte informacije o JLS, Analiza postojećeg stanja razvoja turizma (demografske, klimatske, kulturno nasleđe, saobraćajna i komunalna infrastruktura, stepen privrednog razvoja JLS), SWOT analiza, definisanje ključnih turističkih proizvoda JLS, analiza ključnih turističkih tržišta od značaja za razvoj turizma i marketing aktivnosti JLS, razvojni model, ciljevi i projekcije (na koji način ćete doći do zacrtanih rezultata), koja je projekcija ciljeva kvantitativno izražena (minimum noćenja, broja stranaca itd, očekivani prihod od turizma), analiza i plan konkurentnosti sa predlogom ključnih investicionih projekata, model destinacijskog upravljanja, akcioni plan, zaključna razmatranja, popis tabela, grafikona i slika, literatura i izvori podataka“, istakla je gospođa Pindžo.
Kako je rekla pomoćnica, očekuju da će ovaj Pravilnik vrlo skoro stupiti na snagu. Čim stupi na snagu započeti, a još uvek ne usvojeni Programi moraće se prilagoditi ovoj formi.
Poslednja prezentacija na skupu se odnosila na meru 7 IPARD 2 Programa – Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja – ruralni turizam. Sektor za turizam je uključen u meru 7 koja se odnosi na diversifikaciju ruralne ekonomije. Mera podrazumeva investicije u izgradnju, rekonstrukciju, opremanje objekata za pruža nje turističkih i ugostiteljskih usluga, troškove marketinga. Korisnici su RPG, preduzetnici i privredna društva koja su razvrstana u mikro ili malo pravno lice. Mesto investicije mora biti u ruralnom području (to su mesta koja imaju gustinu naseljenosti manju od 150 stanovnika po km2).
IPARD podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova investicije (bez PDVa). Ukupno u okviru Mere 7, korisnik može da ostvari ukupan iznos IPARD podsticaja u vrednosti od 400.000 evra i to kroz najviše tri projekta. Još uvek se ne zna tačan datum objave poziva i niti da li će biti u martu, kao što stoji na sajtu Uprave za agrarna plaćanje.
Ovu aktivnost SKGO je realizovao u sklopu projekta "Institucionalna podrška SKGO - treća faza", koji podržava Vlada Švajcarske.
Inspekcijski nadzor na lokalnom nivou.pdf
