Centar za studije i ekspertizu o rizicima, životnoj sredini, mobilnosti i prostornom planiranju (CEREMA), u nadležnosti Ministarstva za ekološku tranziciju i solidarnost i Ministarstva za teritorijalnu koheziju i odnose sa lokalnim zajednicama Republike Francuske, izradio je članak na temu uređenja privremenih biciklističkih staza i njihovog korišćenja u uslovima sprovođenja privremenih mera zabrane kretanja širom sveta, zbog pandemije COVID-19.
Mere ograničenja izlaska dovele su do velikog smanjenja individualnog prevoza motornim vozilima. Prostor koji je na taj način oslobođen pruža mogućnost za uređenje privremenih biciklističkih staza za bicikliste. Kakve su mogućnosti izvođenja?
U Francuskoj su uvedene mere kojima se kretanje ograničava na strogi minimum: dozvoljeno je kretanje u vezi sa poslom za profesije koje moraju nastaviti sa radom (zdravstvo, isporuka, proizvodnja, gradilišta, nastava…) i na to se dodaje veoma restriktivna lista kretanja za privatne potrebe koja je uređena dekretom.
Sve dok postoji rizik zaraze od virusa COVID-19, za vreme, a i kada prođu mere ograničenja izlazaka, intenzivno korišćenje javnog prevoza ostaće problematično, jer veoma često podrazumeva mali razmak između ljudi, a da ne pominjemo veliku verovatnoću da neki putnik dodirne površinu koju je već dotakao neki zaraženi putnik.
Ovakve mere su prouzrokovale potpunu promenu uslova saobraćaja: individualni prevoz motornim vozilom i javni prevoz su se maksimalno smanjili i to u svim naseljenim mestima u Francuskoj.
Više svetskih metropola, svesnih ove dosad neviđene situacije, uvelo je privremene biciklističke staze, u cilju poboljšanja sanitarnih uslova kretanja biciklista koji su primorani da se prevoze, tako što su povećale bočne razmake između ljudi. Kakve su mogućnosti da se takvo preuređenje sprovede i u Francuskoj?
U kvartu Krojcberg, u Zosenerštrase krajem marta 2020. uvedena je jedna privremena biciklistička staza odvojena saobraćajnom signalizacijom – vertikalnim zaprekama. Zahvaljujući tom pozitivnom iskustvu, grad Berlin je u međuvremenu proširio tu praksu na još desetak drugih ulica i uključio je u svoje zvanične preporuke.
Grad Bogota je uveo 76 km privremenih biciklističkih staza (otvorenih između 6 i 19.30 sati), sa ciljem da smanji korišćenje javnog prevoza kao i širenje kovid 19. Na Karetera 7 (na slici, © Mary Bottagisio), jedna dvosmerna biciklistička staza uređena je na prostoru koji je prethodno zauzimala leva kolovozna traka dvosmerne saobraćajnice od po tri trake u svakom smeru.
Gradske vlasti su odlučile da od 11. aprila 2020. uvedu zabranu motornog saobraćaja na 120km gradskih ulica osim za stanovnike koji u njima žive kako bi podržale fizičko distanciranje između korisnika i ostavilo građanima mogućnost fizičke aktivnosti, s obzirom da su javni parkovi bilo zatvoreni bilo preopterećeni.
Ova mera je uvedena kao jedna od prvih koje će potpadati pod već predviđeni globalni pokret za usporavanje saobraćaja.
Ovakve mere su već uvedene u brojnim gradovima van Francuske. U Francuskoj takođe postoji veliki potencijal : motorni saobraćaj je opao za oko 60-90% , što oslobađa značajan prostor za aktivne režime.
Potreba za takvim pristupom je utoliko veća što su brojne biciklističke infrastrukture zatvorene za saobraćaj sa obrazloženjem da bi samo služile za bavljenje sportom ili šetnju. Uređenje novih biciklističkih staza na paralelnim saobraćajnim trakama bi bilo jedno od rešenja za zadržavanje mogućnosti da se bicikl upotrebi korisno i u zadovoljavajućim uslovima.
Zadržavanje više saobraćajnih traka u istom smeru u vreme kada je kretanje ograničeno u najvećem broju slučajeva više nije opravdano. Rezervni prostor koji se time oslobodio može u kratkom roku da se iskoristi za stvaranje širokih i bezbednih staza za bicikliste koji moraju i dalje da se prevoze, s tim da se taj prostor lako može privesti prethodnoj nameni.
Gradske saobraćajnice sa 2X2 ili 2X3 trake bez bočnih parking mesta posebno su pogodne za takvu vrstu prenamene.
Ne postoji nikakva pravna smetnja za takvu inicijativu. Radi se o prenameni kolovoza za koju je dovoljno doneti saobraćajnu uredbu od strane ovlašćenog organa policije, na isti način kako se donose bilo koje druge policijske mere.
Postojeće biciklističke staze nisu uvek dovoljno široke da bi pogodovale dobrim sanitarnim uslovima. Često se mogu proširiti na račun susednih traka, a da nužno ne smanje njihov broj (gornji primer).
Vrlo snažan pad protoka motornih vozila može da se iskoristi i za testiranje izmena saobraćajnog plana u svrhu oslobađanja određenog prostora ili bržeg sprovođenja već predviđenih programa (videti gornji primer Oklanda).
Uređenje privremenih biciklističkih staza može se realizovati upotrebom signalizacije koja se obično koristi za označavanje drumskih radova, posebno kada se ponovo uspostavlja kontinuitet biciklističkih staza.
Vertikalne zapreke i modularni razdelnici traka (gornja slika) mogu se koristiti za razdvajanje biciklističkog od motornog saobraćaja.
Treba primetiti da se signalizacija na biciklističkim stazama, bilo da su privremene ili ne, može postaviti i samo pomoću vertikalne signalizacije (znakova) ili samo horizontalne signalizacije (obeležavanje na tlu).
Korišćenje privremene signalizacije ima tu prednost da navodi motorizovane učesnike u saobraćaju da promene ponašanje u slučaju nepredviđene situacije. Horizontalna signalizacija može se realizovati obeležavanjem na kolovozu ali i signalizacijom koja se lepi za njega. Što je manje prisustvo vozila to je lakše postaviti.