Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ambasada Švedske u Beogradu, organizovali su 16. novembra 2020. godine onlajn predstavljanje Evropskog ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, Godišnjeg Izveštaja EU o napretku Srbije ka evropskim integracijama u 2020. godini i evropske projekte povezanosti.
Od izuzetnog je značaja da se donosioci odluka na lokalnom nivou, upoznaju sa navedenim temama, s obzirom na to da se elementi ovih tema, a naročito preporuke iz Godišnjeg izveštaja odnose i na nadležnosti i kapacitete lokalne samouprave za njihovo sprovođenje, a da ujedno o tome informišu i svoje građane.
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO ovom prilikom je istakao da je jedan od ključnih zadataka naše organizacije u okviru podrške gradovima i opštinama u procesu pristupanja Srbije EU zastupanje interesa i uloge lokalne samouprave u procesu evropskih integracija, kako u odnosu na nacionalni nivo, tako i u odnosu na EU institucije.
„Ono što mi smatramo da je neophodno, to je otvaranje stalnog dijaloga - kanala komunikacije ne samo o tome koliko je lokalna samouprava u fokusu u procesu evropskih integracija, već i kako se ključna pitanja u ovom procesu percipiraju od strane različitih aktera. Od percepcije i svesti aktera u ovom procesu zavisi i svest građana u lokalnim zajednicama, jer su lokalne samouprave te koje informišu građane o efektima i rezultatima procesa evropskih integracija“, izjavio je Staničić.
On je naglasio da je za uspeh procesa pristupanja EU, neophodno da donosioci odluka na lokalnom nivou budu uključeni u razmatranje pitanja povezanih sa procesom pristupanja na nacionalnom nivou kroz regularnu razmenu informacija i konsultacije.
„Iako je SKGO uključena u proces pristupnih pregovora u tri pregovaračke grupe (za poglavlja 22, 27 i 5), a takođe smo unapredili i komunikaciju sa državnim organima nadležnim za pregovore o pristupanju kroz zalaganje za interese LS u oblasti životne sredine, socijalne politike i zapošljavanja, pravosuđa i osnovnih prava, poljoprivreda i mnogih drugih, smatramo da ovo učešće mora da se unapredi, jer smo identifikovali 21 pregovaračko poglavlje od interesa za lokalne vlasti“, dodao je generalni sekretar SKGO.
„U pogledu nalaza Izveštaja koji se odnose na lokalnu samoupravu, drago nam je da se primećuju pomaci u procesu konsultovanja lokalnog nivoa u pripremi politika i propisa, poboljšanja u pogledu javnih konsultacija i unapređenja prava manjina koje su donele izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, zatim stručnog usavršavanja, rodne ravnopravnosti, kao i učešća mladih u odlučivanju na lokalnom nivou“, zaključio je Đorđe Staničić.
10 INVESTICIONIH PRIORITETA ZA DUGOROČNI OPORAVAK
Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, predstavio je Evropski ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, Godišnji Izveštaj EU o napretku Srbije ka evropskim integracijama u 2020. godini i evropske projekte predviđene Agendom povezivanja, kao i zaključke Samita lidera Zapadnog Balkana i EU u Sofiji.
Tokom predstavljanja evropskog Ekonomskog-investicionog plana (EIP) za Zapadni Balkan šef Delegacije EU je naveo da je Plan identifikovao 10 investicionih prioriteta sa ciljem da se podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelena i digitalna tranzicija, kao i regionalna saradnja i napredak regiona Zapadnog Balkana ka EU.
Istakao je da je Evropska komisija predložila da se u periodu od 2021. do 2027. u okviru Fonda pretpristupne pomoći (IPA III) za Zapadni Balkan izdvoji više od 14 milijardi evra.
Fabrici je izjavio da će EIP integrisati ekonomski razvoj sa implementacijom reformi, tokom kojeg će podržati partnerske zemlje da prihvate zahteve u procesu pristupanja, posebno u oblasti vladavine prava i dobrog upravljanja. Podržaće primenu strukturnih ekonomskih reformi koje će maksimizovati potencijalni efekat ovog investicionog paketa.
EIP će pratiti Zelena agenda za Zapadni Balkan koja podrazumeva pristup predviđen Evropskim zelenim dogovorom, sa gorućim temama poput klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, zagađenja… EIP takođe ukazuje na EU digitalnu strategiju, kao vodeći princip za digitalnu transformaciju u regionu.
Predstavljajući Godišnji Izveštaj EU o napretku Srbije ka evropskim integracijama u 2020. godini, Fabrici je istakao da je Izveštaj podeljen na tri oblasti: politički, ekonomski i napredak u procesu pregovaranja.
Umereni napredak u političkom aspektu ostvaren je u oblasti reforme javne uprave, dok je izvestan napredak ostvaren u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, reforme sudstva, borbe protiv korupcije i slobode izražavanja. U okviru ovog kriterijuma, Fabrici je istakao da je potrebno ubrzati i produbiti reforme što će ubrzati put Srbije ka otvaranju novih poglavlja.
Što se tiče ekonomskog kriterijuma, u Izveštaju je navedeno da je potrebno uložiti dodatne napore neophodne za dalju implementaciju dugoročnih strukturnih reformi.
Uz konstataciju da je načinjen izvestan napredak u oblasti funkcionisanja tržišne ekonomije, navedeni su prioriteti za narednu godinu: jačanje fiskalne discipline, nastavak reforme javne uprave i uvećanje transparentnosti fiskalnog uticaja javnih preduzeća i njihovog upravljanja.
U ekonomskom delu izveštaja, napredak je najuočljiviji u oblastima carinske politike, kulture i prosvete i saobraćaja.
Fabrici je istakao značaj nedavno održanog Samita u Sofiji koji je deo Berlinskog procesa, na kome su potpisana Deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Deklaracija o zajedničkom regionalnom tržištu. U sklopu Berlinskog procesa pokrenuta je inicijativa za produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija kao doprinos daljim EU integracijama. Ova inicijativa zasnovana je na zajedničkom regionalnom pristupu u četiri oblasti: tržišnom, investicionom, digitalnom i industrijsko-inovacionom prostoru.
SRBIJI JE MESTO U EVROPSKOJ UNIJI
Joakim Vern, zamenik ambasadora Švedske u Srbiji je istakao da je Švedska jedna od članica Evropske unije koja veruje u proces proširivanja članstva.
„Mi smo jedan od tri najznačajnija bilateralna donatora u Srbiji, a naši napori su fokusirani na tri oblasti: zaštita životne sredine, vladavina prava i oblast osnovnih ljudskih prava“, izjavio je Vern i dodao da je u narednom sedmogodišnjem periodu najviše u fokusu zaštita životne sredine i vladavina prava.
Vlada Švedske rešena je da pomogne na putu ka evropskim integracijama, ali je u tom procesu potrebna privrženost Srbije i napredak u određenim oblastima. U tom procesu, Vern je istakao da Vlada Švedske želi da sarađuje sa novim vlastima u cilju unapređenja života građana, a ne pukog zadovoljenja želja Brisela ili Stokholma.
Vern je istakao značaj unapređenja regionalne saradnje i kulture dijaloga jer je Srbiji mesto u Evropskoj uniji.
Antonio Ratković, predsednik SKGO i gradonačelnik Sombora je podvukao da odgovornost lokalne samouprave jeste da razume zahteve koje pred nju postavlja proces evropskih integracija.
„Ona treba da bude upoznata sa standardima koji su za nju važni u pojedinim pregovaračkim poglavljima i da pripremi svoje kapacitete za primenu ili ukaže nacionalnom nivou šta je ono što je potrebno da bi se obaveze ispunile na kvalitetan način. Odgovornost je na lokalnoj samoupravi i da neophodne resurse obezbedi i putem apliciranja za sredstva EU fondova, koji joj stoje na raspolaganju“, istakao je predsednik SKGO.
„Ono što je izazov za lokalnu samoupravu u narednom periodu, jeste svakako i pre svega, obeleženo nezapamćenom zdravstvenom krizom koja je ceo svet zaustavila i poremetila u svakodnevnom funkcionisanju i radu. Prioriteti na lokalnom nivou u proteklom periodu su bili vezani za pružanje neophodnih usluga građanima, kao i za preduzimanje svih mera zaštite. Većina lokalnih samouprava je ove godine bila u stanju vanredne situacije. Ipak, lokalna samouprava očekuje da će se zajedničkim snagama, uz podršku nacionalnog nivoa, SKGO i donatorske zajednice raditi sve više na ubrzanju i na kvalitetu reformi“ zaključio je Ratković.
Na kraju skupa, zaključeno je da je pred lokalnim samoupravama jedan ne tako lak put koji podrazumeva izlazak iz zdravstvene krize, ali i naporan rad na sprovođenju obaveza proisteklih iz zahteva primene evropskih standarda. Međutim, Evropski investicioni plan i Zelena agenda sigurno daju veliki podsticaj ovom procesu, dok su preporuke Godišnjeg izveštaja pokazatelji smera u kojem treba da se kreću lokalne samouprave, u saradnji sa svim sektorima društva, a najviše u konsultacijama i uz učešće građana lokalnih zajednica.
