Na panel diskusiji održanoj u okviru 48. skupštine SKGO, u kojoj su učestvovali i predstavnici ministarstva, SKGO, ali i inostranih institucija, bilo je reči o dijalogu između lokalnih i vlasti na državnom nivou, budućim trendovima u radu i razvoju lokalnih samouprava, primerima dobre prakse, ali i uticaju kovid krize na razvoj i šta je ono što je u perspektivi važno za jačanje gradova i opština.
Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave govorila je o donošenju strategije o reformi javne uprave i lokalne samouprave i novinama u toj oblasti. Ovaj planski dokument bi trebalo da obuhvati desetogodišnji period.
- Možda je to dug period, ali sada postavljamo osnove sistema koji će da donese dobrobit građanima. Pokrenuli smo pripremu tog dokumenta i to uz podršku švajcarske Vlade. Ovakav dokument se priprema po prvi put i pri kraju je, nakon čega nas čeka javna rasprava - navela je ona.
Obradović o prioritetima MDULS
Takođe, ministarka Obradović je istakla i nekoliko pravaca u kojima će se document kretati: unapređenje pravnog okvira kako bi se nadležnosti obavljale efikasnije i delotvornije, implementacija standarda i usklađivanje sa najznačajnijim međunarodnim aktima. Jedan od prioriteta je i dalji razvoj sistema finansiranja i njegova stabilnost, a potrebno je, kaže, i pojačati sistem odgovornosti.
- Želimo snažan podsticaj upravljanju ljudskim resursima jer profesionalna i efikasna uprava upravo počiva na zaposlenima koji imaju sve te kvalitete. Akademija za javnu upravu je takođe postala važna u svemu tome. Moramo pomoći ljudima, da im ponudimo alate da bolje i kvalitetnije obavljaju svoje poslove - kaže ona.
Navodi i da je sasvim jasno da nemaju svi politički izabrani predstavnici kapacitete za vođenje gradova i ističe da se povezivanjem i saradnjom gradova i opština dobijaju novi kvaliteti u pružanju usluga.
Navela je i da jednom nedeljno čelni ljudi MDULS imaju konsultacije sa gradonačelnicima i predsednicima opština kako bi se problemi zajednički rešavali uz obostrani interes. Pojasnila je i da je kovid pandemija uticala i na budžete, ali je istakla i da je ministarstvo dobilo 68 odsto više novca nego ranije.
- Očekujemo nove predloge za učešće građana u lokalnoj vlasti i komunikaciju sa njihovim izabranim predstavnicima, da jačamo opštine u procesu pristupanja EU. Od ukupnog broja imamo 60 novih gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji, i taj dolazak novih ljudi se negde i oseća - ispričala je ministarka.
E-uprava i Jedinstveno upravno mesto
Ministarka je govorila i o snažnijem uspostavljanju e-uprave koje je, kaže, "posebna tema koju bi trebalo ojačati". Osvrnula se i na Jedinstveno upravno mesto (JUP), čija je suština da se na jednom šalteru mogu završiti svi poslovi koji su građanima potrebni u lokalnoj zajednici.
- To je primer kako država može da bude dostupna, i to je ono čemu težimo. Možda nije loša ideja da sa SKGO napravimo onlajn komunikaciju, da nas ljudi prate uživo, da direktno pitaju šta ih zanima... Volela bih da me zatrpaju pitanjima, a onlajn komunikacija nam to omogućava - rekla je Obradović.
Komunalne usluge su, kaže, još jedan od prioriteta, kao i da je priprema plana reforme komunalnih sistema takođe nešto na čemu će se raditi.
- Neki su se svojevremeno šalili sa tom temom, ali je očigledno da je to nesporno važno, jer je sramota da u 21. veku nemamo vodovod i kanalizaciju. Ako tražimo da se stepen higijene poveća, kako ćemo to drugačije da uradimo - upitala je ona.
Navela je da i u Srbiji, ali i u drugim državama postoje razlike u većim i manjim jedinicalma lokalne samouprave, ali da je ideja da svi mogu da pružaju usluge na standardizovan način, a ne da se one razlikuju od grada do grada.
- Kada počnemo sa reformama, biće neophodno da se uključe svi resori u Vladi i lokalnim samoupravama, ili neposredno ili preko SKGO. Ova vlada jeste oročena na godinu i po dana, ali to ne znači da ne treba da nastavimo da unapređujemo rad - rekla je Obradović.
Ratković: Decentralizacija i modernizacija
Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković rekao je da je ono što želi moderna lokalna samouprava koja će biti usklađena sa evropskim standardima, koja je profesionalna, uspešna i dostupna građanima i privredi.
- Decentralizacija i modernizacija su nešto čemu težimo. Lokalne samouprave koje nemaju kapacitete treba dodatno pomoći i osnažiti, a svima onima koji su to savladali, dodati još jedan deo odgovornosti. Moramo koristiti sve više elektronskih servisa, a JUP je nešto gde bi se to moglo ostvariti. Mi smo u Somboru uspostavili takvo mesto i drago mi je što građani sve mogu da obave u veoma kratkom roku - rekao je on.
Na primeru Sombora objasnio je i kako lokalne zajednice mogu da se uključe u donošenje pojedinih odluka. Jedan od primera je, kaže, projekat participativnog budžetiranja, gde su građani u svojim mesnim zajednicama sami birali šta žele da se uradi.
- Od 2021. godine će svaka mesna zajednica moći da odluči koji je to projekat za nju najkorisniji, a koji će se potom naći i u gradskom budžetu. Takođe, mi smo srednjim školama u našem gradu ostavili mogućnost da odluče šta im treba a u čemu grad može da im pomogne, tako da smo građane uključili i na taj način - pojasnio je on.
Dodao je da su se lokalne samouprave suočile sa brojnim izazovima ove godine, ali i da je jedna od stvari koja je manje ili više primetna bila nedostatak kapaciteta i elektronskih resursa.
- Kriza je bila test za svaku upravu, neke su se bolje snašle, neke ne, ali treba je iskoristiti za izvlačenje zaključaka. Priotitet su otporniji, inkluzivniji, zeleniji i zdraviji gradovi - rekao je on.
Ratković navodi da je 2020. godina za sve gradove i opštine bila teška, da je u uslovima kovida važno racionalno rasporediti sredstva, imajući u vidu da su prihodi svuda bili manji. Rekao je da je vrlo važna obuka zaposlenih u javnoj upravi i naveo da on trenutno pohađa jednu od njih.
Na to se nadovezala ministarka Obradović, rekavši da uvek ima nešto novo da se nauči i dodala da je na Akademiji za državne službenike s početka bilo dosta polaznika, ali da se sada taj broj smanjio. Ona je pozvala zaposlene u lokalnim administracijama da se priključe obuci, dodavši da je ona besplatna.
Kifer: "U krizi, odgovor su ljudi"
Andreas Kifer, generalni sekretar Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, naveo je da u gradovima i opštinama postoje dobre osnove za razvoj i da su izazovi za njih isti.
- Tokom godine smo videli da su neke procedure bile korisne, ali i da neke treba da budu unapređene i poboljšane - rekao je on.
Dodao je da je u celoj Evropi odgovor na korona krizu bio je najbolji kada su svi akteri, od nacionalnog, preko regionalnog do lolaknog nivoa sarađivali, razgovarali, osmišljavali mere i implementirali ih.
- U krizi odgovor su ljudi, koji moraju da prate ono što vlade i lokalne uprave kažu - istakao je on.
Kaže i da problemi nisu isti u svakoj zemlji, gradu i opštini, ali ističe i da kada je reč o Srbiji, politički dijalog treba nastaviti sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i sa SKGO, kako bi se pomoglo Srbiji na putu modernizacije.
Naveo je i da zbog pandemije korona virusa, Savet Evrope nije bio u prilici da posmatra lokalne izbore, ali ističe i da demokratija mora da funckioniše i u vreme krize. Ipak, navodi, lični kontakt i razgovor licem u lice je nešto što definitivno nedostaje.
Kifer se osvrnuo i na međusobnu saradnju Srbije i Saveta Evrope, rekavši da se očekuju predlozi kako će ona izgledati u budućnosti. Govorio je i o ljudima koji se nalaze na pozicijama u lokalnim vlastima.
- Videli smo negde da se najbolji ljudi biraju na lokalne pozicije, a u nekim zemljama postoji čak i krivična odgovornost predstavnika na lokalu ako neko, recimo, nastrada na lokalnom putu - naveo je on.
Kaže da je važno promovisati integritet i transparentnost rada lidera lokalnih uprava i poverenje koje se mora imati u njih i da bi u tome bilo dobro primenjivati iskustva različlitih zemalja. Naveo je primer organizacije GRECO pri Savetu Evrope, koja se bavi korupcijom i pitanjem etike i transparentnosti, dodavši da su političari uzori i da imaju odgovornost da sačuvaju poverenje u politički sistem. Kaže i da Savet Evrope dosta radi sa mladima kako bi ih zainteresovao za uključivanje u politiku.
Decentralizacija i obuka
Govoreći o decentralizaciji, Kifer je naveo da ona ima nekoliko aspekata, ali da je obuka i osposobljavanje ljudi za rad u lokalnim uprava ključna.
- Bez ustavne i zakonske osnove neće biti konačnog cilja, jer su potrebne obe strane - kaže on.
Objašnjava i da će Savet Evrope u perspektivi obnoviti delegacije i formirati nove koje se bave radom na lokalu, da će njihov mandat biti pet godina, kao i da će u mnogima biti više fleksibilnosti. Kaže i da je Srbija već imala svoje predstavnike iz lokalnih uprava u ovim telima.
Delotvoran odgovor na krizu u zdravstvenom sistemu je nešto što je, kaže, jedan od prioriteta i na čemu će se raditi narednih godina.
- Ovo možda neće biti poslednja pandemija, ali su važne pouke i koje ćemo preporuke dati, a Atinska dekleracija je jedan od instrumenata. Kohezivno društvo i smanjenje nejednakosti je takođe prioritet. Znamo da u malim i udaljenim opštinama imamo različite probleme u odnosu na urbane delove zemlje. Imamo i pitanje klimatskih promena, koje nije samo ekološko, već je povezano i sa ljudskim pravima. Ministri su na predstavljanju izveštaja u Njujorku rekli da bez doprinosa lokalnih i regionalnih vlasti, mi ne možemo da sagledamo u ovaj problem. Na nivou jedne zemlje, više od 50 odsto kada je reč o ovom problemu učestvuje lokalni nivo - priča on.
Govoreći o digitalizaciji, Kifer navodi da je uloga lokalnih vlasti da opslužuju građane, ali i da štite njihovu privatnost.
- Savet Evrope se upravo zalaže za to, kao i da viši nivoi upravljanja ispunjavaju svoje obaveze i odgovornisti. Drago mi je što smo mogli da učestvujemo u podršci Srbiji na ovim reformama i nastavićemo u tome da vas podržavamo. To je vaša reforma, ne nešto što treba da vam bude nametnuto, a mi smo tu podrška, da radimo sa gradonačelnicima i predsednicima da nam kažu šta je važno - zaključio je on.
Valije: Važna uloga lokalnih vlasti
Uz izraženo zadovoljstvo zbog učešća na skupu i pozdrave panelistima i gledaocima, generalni sekretar Saveta evropskih opština i regiona Frederik Valije podvukao je ciljeve održivog razvoja kao ključne u pravcima aktivnosti lokalnih vlasti.
S tim u vezi, kaže, poslednje tri godine je rađeno na izveštaju u vezi sa ovom temom, a poslednjih godinu dana praćeno je kako su te aktivnosti realizovane. Zadatak organizacije na čijem je čelu je, kaže, da pomognemo članicama da prevedemo ovu globalnu strategiju na lokalni nivo.
- Upravo će lokalne vlasti u narednim godinama imati veliku ulogu u realizaciji Agende održivog razvoja 2030. i do sada su bile jako angažovane na tom polju. U tom smislu, želimo da unapredimo državnu upravu, uz nivo i kvalitet usluga koje pružaju građanima - kaže on.
Navodi i da se ovaj proces dešava i u Srbiji, i ističe dobru saradnju sa SKGO i Vladom Srbije.
- Na ovom putu postoje veliki izazovi, ali imamo velika očekivanja i potrebno je mnogo posla kako bi se približili realizaciji zacrtanih ciljeva - navodi on.
Kaže i da je korona kriza sve pogodila, da se ovakva situacija decenijama unazad nije dogodila i da se nada da se više neće ponoviti. Sve se, kaže, promenilo - način života, naše slobode, naše ekonomske aktivnosti, i sve to je predstavljalo veliku pretnju za kontinent.
- Nakon što se desila pandemija, mi smo osnovali timove, i svi su oni želeli da razmenjuju informacije, saznanja i svoje prakse. Izdavali smo biltene u vezi sa ovim pitanjima, ali smo i koordinirali rad evropskih institucija na saradniji sa našim članicama. Radili smo istraživanja, analizirali situaciju, pitanje otvaranja škola, situacije u ekonomskom sektoru... To je bilo u okviru prvog talasa, kada su aktivnosti bile centralizovane, Uokviru drugog, postoji potreba da se prepoznaju usluge koje se pružaju na lokalnom nivou - kaže on, i navodi da su zemlje koje su decentralizovane, imale manje problema na lokalu.
Plan i za EU, ali i zemlje u okruženju
Valije je naveo i da su nedostatak i smanjenje prihoda doveli do posledica po rad centralnih i lokalnih vlasti, zbog čega se zahteva brza akcija na svim nivoima. Kaže i da EU ima plan za obnovu ekonomskih aktivnosti i da žele da on bude proširen i na zemlje u okruženju Unije i kandidate za članstvo.
I on se osvrnuo na digitalizaciju i borbu protiv klimatskih promena, uz opasku da organizacija koju vodi želi globalni odgovor na takvu situaciju, zajedničke aktivnosti evropskih i vanevropskih zemalja.
- Treba da se pripremimo na slične krize i situacije, kako na nacionalnom, tako i na nivou kontinenta, ali i lokalu. Kada epidemija bude iza nas, sve te podatke treba proučiti i pripremiti se za budućnost - podvlači Valije, navodeći da će Savet evropskih opština i regiona i dalje jačati veze između Srbije i evropskih institucija.
Zaključio je izražavajući podršku procesu integracija Srbije u EU, uz nadu da će se on uskoro biti okončan "kako sa Srbijom, tako i sa svim zemljama regiona".
Manolov: Kriza kao prilika za unapređenje
Učesnik panela bio je i Emanuil Manolov, predsednik NALAS (Mreža asocijacija lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope) i NAMRB (Nacionalna asocijacija opština Bugarske), koji je ujedno i predsednik bugarske opštine Pavlikeni.
Gledajući u budućnost, kaže, krizu moramo shvatiti i kao priliku za poboljšanje lokalnih usluga i dugoročni podsticaj lokalnog razvoja, kao i da se sada napori moraju usmeriti na oporavak zajednica i ekonomija.
- Istovremeno, oporavak ne bi trebao biti cilj sam po sebi, već takođe treba da obezbedi kontinuiran održivi razvoj. Sada nam je više nego ikad potrebna prava vertikalna i horizontalna saradnja, koordinacija i konsultacije između različitih nivoa vlasti, kako bi se sprečilo preklapanje aktivnosti i minimalizovao rizik od neusaglašenih rešenja - navodi on.
Kaže i da asocijacije lokalnih samouprava igraju ključnu ulogu u koordinaciji i saradnji na svim nivoima vlasti, zbog čega imaju vitalan položaj u odgovoru na pandemiju i u planiranju i sprovođenju socijalnog i ekonomskog oporavka.
- One moraju biti podržane u ovim izazovnim zadacima - ističe.
Studija NALAS-a
Manolov se osvrnuo na nalaze NALAS-ove studije: Lokalne vlasti Jugoistočne Evrope u društveno-ekonomskom oporavku nakon COVID-19 ističući dve važne tačke: dramatičan uticaj krize na lokalne finansije i značaj prekogranične saradnje u suočavanju sa krizom uz traženje najboljih rešenja.
- Naučene lekcije i zajedničko iskustvo mogu pomoći lokalnim samoupravama u Jugoistočnoj Evropi da se nose sa budućom krizom. Naša je odgovornost kao regionalne mreže da dokumentujemo i stvorimo mogućnosti za efikasnu razmenu ovih znanja. Slično tome, moramo razviti odgovarajuće preporuke i podržati napore naših nacionalnih udruženja lokalnih vlasti - naveo je on.
Govoreći o efektima korona krize, on je istakao da je među izazovima uska saradnja lokalne i centralne vlasti, decentralizacija i pomoć svim opštinama, pronalaženje dodatnih sredstava pre svega za slabo naseljena mesta u celom regionu Jugostočne Evrope.
- Prvi zadatak je da se svi sačuvamo od kovida-19, da vidimo koji je nivo štete u celini. Najvažnije je poboljšati sve usluge i instrumente koji nam u tome mogu pomoći - zaključio je on, poželevši predstavnicima srećne praznike uz želju da ne iznevere svoje građane.
Mogić: Usklađivanje sa EU
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Saša Mogić naveo je da se uskoro očekuju promene nekoliko zakona, kao i ratifikacija i usklađivanje propisa sa Evropskom poveljom.
- Ono što nam je namera je da napravimo analizu u pružanju stanja usluga na lokalu i da na kraju imamo dovoljno znanja i argumenta kako bismo napravili jedan zajednički indeks kvaliteta usluga koje se pružaju građanima o privredi - u vezi sa tim sam optimista - kaže on, dodavši da se komunalne usluge nameću kao jedan od prioriteta za rešavanje, ali i da će biti reči o predlozima koji se tiču tranformacije i promena javnih preduzeća.
Govorio je i o međuopštinskoj saradnji koja se prožima kroz ceo sistem lokalne samouprave i da bi trebalo osmisliti nova rešenja i programe te saradnje, recimo na nivou upravnih okruga.
- Veliki je broj okruga koji imaju područni ili regionalni karakter, pa bi se u njihovom udruživanju dobila nova sinergija i kvalitet kada je reč u obavljaju poslova - kaže on.
Decentralizacija je takođe jedna od važnih stvari, ali Mogić navodi da bi bilo dobro da se poslovi na lokal prenose drugačije nego do sada: svuda, svima i odjednom.
- Mnoge opštine nisu za to spremne. Ako će se, ipak, nastaviti sa tom praksom, a mislim da ćemo imati i obavezne oblike međuopštinske saradnje, za sve one koji nemaju taj kapacitet, njihovim udruživanjem i spajanjem bi se napravio taj nivo kvaliteta. Takođe, trebalo bi da one opštine i gradovi koje umeju i mogu, ne čekaju razvoj ovih drugih - priča Mogić.
Uslovna decentralizacija
Jedna opcija koja je „na stolu“ u vezi sa ovom oblašću je i uslovna decentralizacija, što bi u praksi značilo da država može da ponudi gradovima i opštinama spisak poslova da ih sami obavljaju ako imaju kapacitete.
- Osim raznih oblika međuopštinske saradnje, imaćemo i predloge koji se tiču drugačije funkcije i poslova upravnih okruga, koji će biti okrenuti ka ministarstvima kako bi se širi delokrug njihovih poslova obavljao lokalno - pojašnjava on.
Pomoćnik ministra je istakao i upravljanje ljudskim resursima kao jednu od značajnijih tema na lokalu, uz primenu novog i prilagođenog sistema i kompetencija za napredovanje i nagrađivanje prema zaslugama.
- Pokušaćemo po prvi put da izračunamo koliko je sredstava potrebno za obavljanje rada jedne lokalne samouprave. Važno je da imamo dobar argument kada razgovaramo o potrebama i finansijama gradova i opština, šta je to što se od njih očekuje ali i da imamo jasnu sliku o troškovima - kaže on.
U planovima resornog ministarstva je i snažnije uvezivanje programskih budžeta kako bi finansiranje bilo pravilnije i stabilnije, "i da imamo što manje onih situacija da istorija počinje iz početka". Očekuje se i novi zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i početak javne rasprave kada je reč o reformi uprave.
On je pohvalio i zajednički rad ministarstva i SKGO na indeksu dobre uprave, koji je predstavljen i u Savetu Evrope gde je, kaže, dobro ocenjen, i koji bi mogao da se preporuči drugim državama.
