Vesti

Mreža Eko-poverenika - Kako smanjiti karbonski otisak

Povodom EU zelene nedelje 2021, 27. maja 2021. godine održan je sastanak Mreže Eko-poverenika Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) sa temom „Kako smanjiti karbonski otisak u Srbiji“.

Cilj sastanka SKGO Mreže Eko-poverenika je da se jedinice lokalne samouprave upoznaju sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine u oblasti cirkularne ekonomije, zaštite kvaliteta vazduha u Srbiji i sa preuzetim obavezama u okviru potpisane Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

„Neophodno je da gradovi i opštine budu u toku svih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine kako bi mogle da daju svoj puni doprinos u ispunjavanju obaveza, kao i da unaprede svoje usluge koje pružaju građanima u oblasti zaštite životne sredine“, istakao je Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO.

On je naveo značaj cirkularne ekonomije koja je jedna od glavnih tema evropskih kreatora politike, posebno kada je reč o zaštiti životne sredine, ekonomskom razvoju i ukupnom socijalnom prosperitetu.

Tokom 2019. godine SKGO je sprovela ispitivanje na temu lokalnih kapaciteta u pogledu  stvaranja uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju.  Rezultati ispitivanja jasno ukazuju na potrebu zagovaranja konkretnih nadležnosti u delokrugu jedinica lokalnih samouprava u ovoj oblasti, zatim podizanje svesti o ovoj temi kod lokalnih donosioca odluka i zaposlenih u lokalnim upravama.

„Cirkularna ekonomija u Srbiji još uvek relativno nova, posebno na lokalnom nivou. Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji je dokument koji služi kao putokaz ka tranziciji na model cirkularne ekonomije, koji pored profita u fokus stavlja i zaštitu životne sredine i očuvanje resursa“, zaključio je Staničić.

Sandra Dokić, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine ovom prilikom je izjavila da je Republika Srbije prihvatila Zelenu agendu i istakla da ona prevazilazi Poglavlje 27.

„Zelena agenda zahteva mnogo dobru koordinaciju ministarstava jer se ona odnosi na celokupnu zaštitu životne sredine“, navela je Dokić i dodala da je za kvalitetnu primenu Zelene agende potrebno formiranje Radne grupe koja će obuhvatiti najširi broj učesnika iz različitih ministarstava. Ona je navela da je Ministarstvo posvećeno Zelenoj agendi, ali je i naglasila da je Poglavlje 27 veoma zahtevno jer su pored usaglašavanja zakonodavstva potrebna i velika sredstva za implementaciju odredbi. 

„Imajući u vidu da je Zelena agenda zaštita životne sredine u najširem obliku, potrebno je da lokalne samouprave prate rad Ministarstva, jer će se sve odredbe primenjivati na lokalu“, rekla je pomoćnica ministra.

Gospođa Dokić je izjavila da je budžet Ministarstva ove godine povećan u cilju realizacije većeg broja projekata, ali je naglasila da to nisu jedina sredstva za zaštiti životne sredine jer i u drugim ministarstvima postoje sredstva za tu namenu u domenu njihove nadležnosti.

Ona je izjavila da će Ministarstvo doneti program Cirkularne ekonomije koji će doprineti stavu da se sav otpad koji se generiše u zemlji počne posmatrati kao resurs.

„Proces prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju će trajati, ali je potrebno da privreda na ovo ne gleda kao na opterećenje već kao izazov da prilagode proizvodne procese i pređu na zelenu proizvodnju, a što će značiti da će njihova roba biti konkurentnija na evropskom tržištu, koje sve više vodi računa o tom aspektu proizvodnog procesa“, naglasila je Sandra Dokić.

Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodnom periodu je realizovalo konkurse zamene kotlarnica u 34 lokalne samouprave, 38 gradova i opština je dobilo sredstva za pošumljavanje, a na skupu je najavljeno da su preko Banke Saveta Evrope obezbeđena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, a preko Evropske banke za obnovu i razvoj spremno je 100 miliona evra za izgradnju osam regionalnih centara za upravljanje otpadom koji će obuhvatiti 50 lokalnih samouprava.

Tokom radnog dela sastanka, Jana Pavlović, savetnica za životnu sredinu u SKGO predstavila je „Analizu kapaciteta JLS u pogledu stvaranja uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju“, Sandra Kamberović Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, dok je Milan Veselinov, izvršni direktor Centra za cirkularnu ekonomiju predstavio moguće oblasti saradnje u okviru cirkularne ekonomije na lokalnom nivou.

O dugoročnim i kratkoročnim predlozima za dobar kvalitet vazduha govorili su Vesna Mitrović iz Ministarstva zaštite životne sredine, Svetlana Drakul - Grad Užice, Nikola Vučković koji je predstavio finska rešenja za monitoring i zaštitu vazduha i na kraju Nadine Allemand je govorila u pristupu Francuske u zaštiti vazduha.