Onlajn konferencija posvećena reformama procesa planiranja i upravljanja finansijama u lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji održana je 2. juna 2021. godine. Skup je organizovan u okviru Programa Exchange 5, koji finansira Evropska unija, a sprovode Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo finansija - Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).
Konferencija je organizovana u periodu značajnom za uspostavljanje novog planskog okvira za reformu javne uprave (RJU) na svim nivoima vlasti u Republici Srbiji. Nova Strategija RJU za period 2021-2030 usvojena je u aprilu ove godine kroz široki participativni proces koji se nastavlja kroz rad na pratećim Programima za reforme u domenu sistema lokalne samouprave, upravljanja javnim finansijama i upravljanja javnim politikama. Cilj konferencije je stoga bio da na bazi najaktuelnijih informacija iz tekućih planskih procesa pruži svojevrstan presek stanja i predoči reformske pravce od značaja za lokalne samouprave.
U uvodnom delu skupa, Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave predstavio je nacrt Programa reforme sistema lokalne samouprave, dokument koji je komplementaran uz Strategiju reforme javne uprave Republike Srbije.
„Program reforme sistema lokalne samouprave je planski dokument koji se po prvi put izrađuje u Republici Srbiji, tokom čije izrade smo imali zajednički rad Ministarstva i SKGO. Naša namera je bila da ovaj dokument obuhvati sve oblasti koje su značajne za lokalne samouprave i to je ono što ga izdvaja u odnosu na sektorske strategije ili programe razvoja“, istakao je Mogić.
Gospodin Mogić je istakao da Program reforme ima četiri cilja, a prvi je položaj i odgovornost lokalne samouprave u okviru koga su brojne aktivnosti koje se odnose na Evropsku povelju lokalne samouprave, na aktivnosti koje se odnose na participaciju građana, uz poseban osvrt na usvajanje principa dobrog upravljanja, kao i na sistem nadzora.
Po njegovim rečima drugi cilj se odnosi na sistem finansiranja lokalne samouprave, pri čemu će se u okviru sprovođenja Programa sagledati potrebe za izmenama pravnog okvira, a fokus će kontinuirano biti na sprovođenju mera i aktivnosti podrške, sa ciljem održivog i adekvatnog finansiranja lokalnih samouprava za sve poslove i nadležnosti predviđene zakonom. Reforme u ovom domenu podrazumevaće dalji rad na povećanju odgovornosti LS u vezi prikupljanja prihoda, planiranja budžeta, unapređenje finansijske discipline, veći nivo saradnje sa građanima, čvršće povezivanje srednjoročnog planiranja i programskog budžeta, i veću transparentnost podataka u lokalnim budžetima.
On je kao treći cilj istakao unapređenje organizacije i kapaciteta LS, čije ostvarivanje obuhvata i analitiku radi utvrđivanja postojanja preklapanje u nadležnostima, zatim zaključke o potrebama izvršenja promene u pravnom okviru u smislu zaokruženja pojedinih poslova na lokalnom nivou vlasti, kao i ocene kapacitete lokalnih samouprava za obavljanje poverenih ili prenetih poslova.
„Četvrti cilj je kvalitet i dostupnost usluga koje pružaju lokalni organi uprave, ustanove i preduzeća, a u okviru ovog cilja radiće se na daljem pojednostavljivanju upravnih postupaka, daljem razvoju elektronske uprave, snimiće se stanje u oblati pružanja usluga lokalne samouprave, ali i komunalnih preduzeća“, zaključio je Mogić.
Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić, ovom prilikom je ocenio da su gradovi i opštine uspešno savladali postavku programskog budžeta i da su bolje usmerile upravljanje svojim finansijama ka učinku i rezultatima. Istakao je da je unapređena transparentnost budžetskog procesa i da je izrada građanskih vodiča kroz lokalne budžete sve masovnija. Osvrnuo se i na izmene Zakona o lokalnoj samoupravi 2018. godine kojima su dodatno uređeni procesi javnih rasprava o budžetu i ocenio je da je otvorenost lokalnih samouprava za uključivanje javnosti u ove procese na zadovoljavajućem nivou. Gospodin Staničić pojasnio je da je zadatak SKGO bio da podrži lokalne samouprave na ovom putu, te da se nada da je SKGO u okviru Programa Exchange i drugih projekata razvojne saradnje opravdala i poverenje Evropske unije i drugih donatora, i da je bila kvalitetan partner posebno ministarstvima nadležnim za lokalnu samoupravu i za finansije kao nosiocima ovih reformi.
On je istakao da su time postavljeni dobri temelji da se lokalna samouprava bolje pozicionira u pogledu zahteva koji proizilaze iz procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, posebno u okviru pregovaračkih poglavlja 32 i 22 koji se odnose na finansijske kontrole i upravljanje, i koordinaciju strukturnih instrumenata i fondova u okviru regionalne politike EU. Dodao je i da je iz međunarodne perspektive, važno aktivno učešće Srbije u sprovođenju Agende Ujedinjenih nacija za razvoj do 2030. godine, pri čemu je poseban akcenat stavljen na lokalizaciju ovog globalnog okvira; drugim rečima – na sprovođenje ciljeva održivog razvoja u gradovima i opštinama.
Tačku dnevnog reda konferencije koja se odnosila na upravljanje javnim finansijama na lokalnom nivou predstavila je Milena Radomirović, programska direktorka za planski sistem i javne finansije SKGO. Dat je osvrt na rezultate sprovođenja Programa reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) za period 2016-2020 sa akcentom na oblasti posebno relevantne za lokalne samouprave – planiranje i budžetiranje javnih rashoda i delotvorne finansijske kontrole. Ključna postignuća postavljena su u kontekst uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, ali i prevazilaženja posledica pandemije COVID-19 za građane i privredu. Zatim su planirani reformski ciljevi i mere iz nacrta PRUJF za novi planski period 2021-2025 predstavljeni uz dopunsku razradu kroz aktivnosti podrške predviđene nacrtom Programa reforme sistema LS. U tom smislu, ukazano je na predstojeće sagledavanje uniformne strukture budžeta od strane Ministarstva finansija, kao i analizu i unapređenje pravnog i metodološkog okvira za upravljanje kapitalnim projektima i najavljena dalja podrška za izgradnju kapaciteta gradova i opština za kvalitetnije programsko i kapitalno budžetiranje, unapređenje izveštavanja o učincima programa, transparentnost budžeta i rodno odgovorno budžetiranje. Kada je reč o internoj kontroli u javnom sektoru, predstavljeni su planovi u pogledu analize primene i unapređenja pravnog i metodološkog okvira za korisnike javnih sredstava na svim nivoima uprave, pojačana orijentacija ka upravljačkoj odgovornosti, te podrška za gradove i opštine u domenu finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.
Ivana Vukašinović, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP) govorila je o značaju konsultativnih procesa prilikom izrade planova razvoja i srednjoročnih planova razvoja lokalne samouprave.
Ona je istakla je usvajanje Zakona o planskom sistemu utvrđen jedan opšti pristup i značajno uređen koncept planskog sistema.
„Upravo sprovođenje ovog Zakona treba a omogući uspostavljanje efikasnog, transparentnog, koordinisanog i realnog sistema planiranja Republike Srbije na svim nivoima vlasti“, izjavila je Vukašinović.
Po njenim rečima jedan od ključnih zadataka ovog zakonskog rešenja je eliminisanje niza nedostataka u procesu planiranja u Republici Srbiji, kao što su: nejasno utvrđeni ciljevi i mere u dokumentima javnih politika, preklapanje i neusklađenost planskih dokumenata, nepredvidivost efekata planiranih mera, nedovoljna usklađenost planiranja sa procesom izrade budžeta, nedovoljna transparentnost tokom planiranja budžeta itd.
Vukašinović je izjavila da je RSJP uspostavio Analitički servis JLS kao podršku za pouzdanije utvrđivanje stanja u funkciji donošenja javnih politika i propisa iz nadležnosti ili od interesa za lokalne samouprave.
O programu Exchange 5 i drugim projektima razvojne saradnje, a koji su u funkciji reformskih procesa govorila je Sanja Putnik, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave. U svom izlaganju ukazala je na sistemski značaj sektorske budžetske podrške Evropske unije Republici Srbiji u domenu reforme javne uprave, ali i na komplementarne intervencije EU i drugih razvojnih partnera u oblastima.
„Politika reforme javne uprave je od 2004. godine u kontinuitetu u fokusu rade Vlade, što je nastavljeno i ove godine kada je Vlada usvojila novu Strategiju reforme javne uprave 2021 – 2030 godine, koja predstavlja osnovni strateški okvir za planiranje reforme javne uprave, ali je i okvir za planiranje donatorske podrške“, izjavila je Putnik.
Ona je istakla da administrativni kapaciteti reforme javne uprave predstavljaju jedan od osnovnih preduslova u procesu evropskih integracija, jer se bez adekvatnih administrativnih kapaciteta reforme u svim oblastima ne mogu sprovoditi na zadovoljavajući način. Strategija je krovni dokument koji obuhvata tri akciona plana u oblasti upravljanja ljudskim resursima, pružanja usluga, odgovornosti i transparentnosti, kao i tri programa: o planiranju i koordinaciji javnih politika, upravljanju javnim finansijama i u oblasti reforme sistema lokalne samouprave.
„Vizija Strategije je uprava po meri svih nas, kako bi odrazila proces pomeranja fokusa od uprave kao regulatora, ka upravi kao servisu orijentisanom ka građanima i drugim korisnicima“, istakla je Sanja Putnik i dodala da je krajnji cilj procesa koji se sprovodi transformacija i unapređenje rada uprave na način da ona postane moderan servis za građane i privredu.
Sanja Putnik je istakla značajnu ulogu donatora, jer podrška koja se na taj način pruža administraciji dovodi do sinergije što za cilj ima konkretan rezultat, podizanje kvaliteta života građana i olakšan rad privrede. Po njenim rečima, Ministarstvo učestvuje u više projekata koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije kao vodećeg donatora u ovom sektoru, ali i iz sredstava bilateralnih donatora od kojih se izdvajaju Švajcarska, Nemačka i Norveška, a ukupna vrednost pomoći iznosi oko 150 miliona evra.
Aleksandar Marinković, šef Odeljenja za strateško planiranje i javne politike SKGO predstavio je Analizu uticaja Covid – 19 na lokalne finansije.
Analizom je utvrđeno da pandemija Covid – 19 ima značajan uticaj kako na prihode, tako i na rashode lokalnih samouprava. Zaključeno je da su pandemijom ugroženije lokalne samouprave koje u većoj meri zavise od poreza, naknada i taksi, kao i LS koje imaju veće učešće tekućih rashoda u ukupnim rashodima.
Uočen je trend rasta prihoda od 2020. godine, uz naznaku da su se gradovi i opštine prilagodili situaciji i pokazali veliku odgovornost, što je uz pad prihoda pratilo i pad rashoda, tako da javni dug JLS nije porastao.
Kada je u pitanju 2021, jasno se vidi oporavak javnih finansija u lokalnim samoupravama i očekuje povratak na nivo pre pandemije.
U završnom delu konferencije, predstavnik Ministarstva za evropske integracije dopunio je informacije o aktuelnoj podršci za gradove i opštine kroz Program EU PRO Plus. Pored toga, u skladu sa zapažanjima predstavnika lokalnih samouprava, prodiskutovani su pristupi za tekuće rebalanse budžeta koji su specifični zbog referisanja na finansijska kretanja u 2020. godini koja su bila u redukovanom režimu zbog mera preduzetih za ublažavanje posledica COVID-19. Ukazano je takođe na značaj jačanja dijaloga sa centralnim nivoom vlasti u pogledu upravljanja javnim finansijama, važnost aktiviranja rada Komisije za finansiranje lokalne samouprave i na zahtevnost predstojećeg (od 2022. godine) transfera nadležnosti za administriranje poreza na prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklon – na lokalne poreske administracije.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG){kind=link}