SKGO je učestvovala na 6. danu proširenja EU u organizaciji Evropskog komiteta regiona 13. jula 2021, koji je održan u formi onlajn konferencije.
U svom uvodnom obraćanju Mark Speič (EPP,RE), državni sekretar za savezne, evropske i međunarodne poslove Severne Rajne-Vestfalije i predsedavajući Komisije CIVEX Komiteta regiona, ukazao je da se 70 odsto propisa EU odnosi na lokalne i regionalne vlasti, te da je važno da ljudi sada vide efekte reformi, bez obzira na to kada će se pristupanje dogoditi. On je ukazao da su ovom sastanku prethodili sastanci Zajedničkih konsultativnih odbora sa Srbijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, te da je od velike važnosti razmena iskustava u cilju postizanja pozitivnih učinaka.
Događaj je uključivao tematske panele:
Proces pristupanja EU i uloga lokalnih i regionalnih vlasti
U okviru prve sesije, u kojoj je moderator bio nezavisni novinar, N. Šebek, Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora, potpredsednik NALAS-a i predsednik Stalne konferencije gradova i opština, ukazao je na to da se proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan mora nastaviti i dobiti na kvalitetu, jer region ne sme ostati izolovan. Rekao je da su regionalne i lokalne vlasti posvećene sprovođenju neophodnih reformi, pre svega putem transformacije javnih usluga i infrastrukture i naglasio značaj prekogranične saradnje. Ukazao je na to da projekti saradnje doprinose izgradnji poverenja, institucija i infrastrukture pograničnih regiona i veza između lokalnih zajednica. Takođe, istakao je značaj izgradnje poverenja običnih građana u reformski proces. Stoga, naglasio je on, ključno je da lokalne i regionalne vlasti i njihove asocijacije budu uključene u proces pristupanja.
Ervan Fouere iz Centra za evropske političke studije, ukazao je na značaj komplementarnosti regionalne saradnje, sprovođenja reformi i vladavine prava, ali i da je, i pored usvajanja nove metodologije i odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, odnosno pozitivnih rezultata na polju regionalne saradnje, učinak politike proširenja slab, te da se rad mora nastaviti. Nadovezujući se na istaknuto, Milena Lazarević (Centar za evropske politike) je konstatovala da bilateralna pitanja koja blokiraju politiku proširenja treba sagledati i šire, te revidirati proces donošenja odluka u okviru EU.
Gašper Dovžan, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova koji predstavlja Sloveniju u ulozi predsedavajućeg Saveta Evropske unije, istakao je da je proširenje EU i Zapadni Balkan (ZB) deo prioriteta slovenačkog predsedavanja, te da se ona ne sme tretirati kao stavku koja izmiče dnevnom redu kad god se EU suoči sa krizom. Politika proširenja doprinosi jačanju mira, demokratije i stabilnosti u Evropi i treba da bude strateški odgovor EU na potencijalne buduće krize. On je najavio održavanje Samita EU – ZB, u oktobru 2021. Ukazao je da je Ekonomski i investicioni plan za ZB deo „novog zamaha“ u odnosima EU sa ZB. Ceo region bi trebalo da iskoristi značajnu finansijsku podršku EU kako bi svoj prostor učinio zelenijim i digitalnijim i brže napredovao ka članstvu u EU.
Maciej Popovski, v.d. generalnog direktora za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije, rekao je da Zapadni Balkan igra ključnu ulogu u planovima za prosperitetniju, bolje povezanu, zeleniju i otporniju Evropu i da se zato mora ubrzati njegova integracija. Naglasio je da je Ekonomski i investicioni plan u visini od 9 milijardi evra deo paketa pomoći od 14 milijardi evra za period 2021-27, o kome su se EP i države članice EU dogovorile 2. juna 2021, a da će Komisija c nastaviti da ulaže velika sredstva u uklanjanje socijalno-ekonomskog jaza sa EU i oporavak nakon COVID-a.
G. F. Šausberger (AT, EPP), ko-predsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU i R.Srbije je potvrdio značaj Ekonomskog i investicionog plana u prevazilaženju posledica aktuelne krize, a u skladu sa principima Zelenog dogovora za održivu politiku zaštite životne sredine.
Nikola Dobroslavić (HR / EPP), župan Dubrovačko-neretvanske županije, izvestilac Komiteta regiona za paket proširenja 2020, naglasio je stav Komiteta regiona da EU treba da započne pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom kao Evropska komisija je zadovoljan što su ispunili preduslove EU. Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan je ključni instrument podrške ekonomskom i socijalnom oporavku i razvoju regiona. Lokalna uprava treba da bude uključena u programiranju, sprovođenju i praćenju plana. Uspeh plana - i procesa proširenja EU - u velikoj meri će zavisiti od rada na lokalnom nivou, pa je pozvao EU da podrži izgradnju kapaciteta lokalne administracije koja se bavi sredstvima EU, posebno u oblastima kao što su transport i zaštita životne sredine. Odluka Evropske komisije da otvori instrument TAIEX (Instrument za tehničku pomoć vlastima u zemljama proširenja) lokalnim i regionalnim vlastima dobrodošao je korak u pravom smeru.
Zelena i digitalna tranzicija za oporavak i otpornost: šta mogu da učine gradovi i regioni
U drugoj sesiji, u kojoj je moderator bila novinar TV N1 u Zagrebu I. Dragićević, panelista je bila ko-predsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU i R.Srbije, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski. Ona je ukazala na važnost delovanja lokalnog nivoa u borbi protiv klimatskih promena i reformi koje čekaju Srbiju u pogledu usaglašavanja sa evropskim standardima, istakla brojne projekte grada Niša u ovoj oblasti I važnost primene Sporazuma gradonačelnika za klimu I energiju na lokalnom nivou čiji je Niš potpisnik od 2011.godine.
Nikola Dobroslavić je, u završnoj reči, istakao da ne postoji zamor od proširenja i da region Zapadnog Balkana treba da uđe u EU. Pitanja demokratije i vladavine prava u svim aspirantima sa Zapadnog Balkana treba da budu rešena ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom nivou, a otvorena bilateralna pitanja ne treba da budu prepreka na putu pristupanja EU.
Više informacija : https://cor.europa.eu/en/news/Pages/Enlargement-day-13-July.aspx
.png)
