U Sarajevu je 24. novembra održana konferencija povodom pokretanja projekta EU za energetsku tranziciju: "Sporazum gradonačelnika na zapadnom Balkanu i u Turskoj", čiji je cilj postizanje napretka u energetskoj tranziciji i rešavanje problema klimatskih promena pružanjem podrške gradovima u regionu u ispunjavanju preuzetih obaveza u oblasti energije i klimatskih promena.
Tokom panel diskusije Srbiju su predstavljale Vešna Šabanović, rukovodilac Sektora za strateško planiranje, upravljanje projektima i klimatske promene u okviru Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda i Zorica Jović, zamenica gradonačelnika Vranja. Tokom panela bilo je reči o pogledima gradova i opština na izazove sa kojima se suočavaju u osmišljavanju i sprovođenju efikasnih klimatskih politika i o daljim koracima u realizaciji uspešne energetske tranzicije na lokalnom nivou.
Sporazum gradonačelnika za energiju i klimatske promene je globalni savez gradova koji imaju zajedničku dugoročnu viziju podrške delovanju u oblasti klimatskih promena i izgradnji otpornih i niskokarbonskih zajednica.
Gradovi kojima se pruža podrška angažovani su na pripremi i sprovođenju Akcionih planova održivog upravljanja energijom i prilagođavanja klimatskim promenama (SECAP) u okviru kojih će se obavezati da će do 2030. godine smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 40 procenata i ojačati otpornost na uticaje klimatskih promena.
Inicijativa uključuje podršku realizaciji manjih infrastrukturnih projekata u odabranim opštinama, s ciljem da se pokaže kako gradovi uz rešavanje problema klimatskih promena istovremeno mogu doprineti unapređenju kvaliteta života svojih građana. Pored toga, jačanje regionalne saradnje i unapređenje koordinacije aktivnosti između različitih nivoa vlasti i učesnika u ovom procesu ojačaće dugoročnu održivost projekta.
Roberto Estellés Colom, predstavnik Glavne direkcije Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), je naglasio kako je "proširenje i promocija inicijative Sporazuma gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i Turskoj važan instrument u sprovođenju Zelenog plana za Zapadni Balkan. Zeleni plan, koji su na Samitu u Sofiji, održanom 10. novembra 2020. godine, odobrili čelnici država Zapadnog Balkana, je nova strategija razvoja za regiju koja podrazumeva prelazak sa tradicionalnog modela ekonomije na održivu ekonomiju, u skladu sa evropskim Zelenim planom. Sporazum gradonačelnika će doprineti ispunjavanju ciljeva Zelenog plana usmerenih na usklađivanje regije sa ambicijom EU da do 2050. godine Evropa postane karbonski neutralan kontinent, između ostalog borbom protiv zagađivanja vazduha, vode i tla."
U ime GIZ-a dr. Natalija El Hage, direktorica za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, u svom obraćanju na konferenciji je navela: "U poređenju sa prosekom EU, zemlje Zapadnog Balkana proizvode deset puta veću količinu CO2 koja je potrebna za ostvarivanje istog bruto domaćeg proizvoda. Iz tog razloga u ime Savezne vlade Nemačke i multilateralnih partnera, kao što je EU, GIZ pruža tehničku i stručnu podršku državama Zapadnog Balkana u rešavanju izazova klimatskih promena i energetske tranzicije."
Pored predstavljanja osnovnih informacija o projektu i ciljeva projekta, na konferenciji su predstavljeni primeri uspešnih klimatskih mera na nivou gradova.