Panel diskusija posvećena planovima, prioritetima i izazovima u procesu unapređenja javne uprave održana je u okviru 49. skupštine Stalne konferencije gradova i opština. Teme su bile i Strategija javne uprave i Program za reformu sistema lokalne samouprave koji je usvojila Vlada Srbije, novi Strateški plan SKGO, planovi Delegacije Evropske unije u Srbiji u vezi sa podrškom razvoju lokalne samouprave u Srbiji, ali i izazovi u radu i prioriteti gradova i opština.
Na panelu su učestvovali Saša Mogić iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota i Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO.
Mogić - Prvi put usvojen strateški dokument koji razrađuje pravce razvoja lokalne samouprave
Govoreći o Strategiji reforme javne uprave do 2030. godine, Saša Mogić iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekao je da bi moglo da se identifikuje više pravaca u razvoju, jer je dosta nadležnosti koje su prenete na lokalne samouprave, a sve u cilju kako da građani svoje potrebe i poslove ostvare efikasno.
Jedan zadatak je, kako kaže, za državni nivo - da uvažava samostalnost lokalnih samouprava, a drugi da one pruže i zadovolje potrebe građana i privrede na lokalnom nivou.
„Prvi put je donet jedan strateški dokument koji razrađuje pravce razvoja lokalne samouprave, u čemu je SKGO imala veliku ulogu. Na njemu smo radili svakodnevno. U fokusu su nam bili građani. Praktično smo krenuli od toga šta je potrebno građanima i na kraju lokalnim samoupravama da to ostvare. Dogovoren je opšti cilj: odgovorna, efikasna i održiva lokalna samouprava“, rekao je Mogić.
Kako je kazao, četiri su glavna cilja, a prvi je položaj lokalne samouprave i njena odgovornost koju ima po Evropskoj povelji o lolanoj samoupravi, a to, kaže, podrazumeva i potpunu ratifikaciju povelje.
„Značajan segment je i transparentnost i učešće građana u lokalnoj vlasti, a jedna od zadataka je bio i usvajanje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Time se ministarstvo bavilo još 2019. godine. Suštinski i pravno, primedbe koje se u vezi njega ovih dana čuju ne stoje. Sada građani mogu da imaju i koriste alate koje nisu imali ni koristili proteklih 20, 30 godina. Kao i u svakom tekstu ima prostora za poboljšanje, ali one suštinske stvari treba da ostanu i ne bi trebalo da se menjaju“, rekao je Mogić.
Prema njegovim rečima, drugi cilj programa je finansiranje, odnosno primena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Suština je da finansiranje mora da bude predvidivo i dovoljno.
„Neophodno je realno, blagovremeno i kontinuirano planiranje budžeta, da bi lokalne samouprave imale stabilne planove jer, ako se i kada dogode političke promene u samim upravama, važno je da postoji kontinuitet a ne da „istorija mora da počinje iz početka“, izjavio je Mogić.
On ističe da je treći cilj jačanje kapaciteta, i da je to zapravo kadrovska priča. Objašnjava da se struktura poslova koje obavljaju lokalne samouprave drastično promenila u proteklih 20 godina, i da su svima potrebna nova znanja.
„Odgovornost lokalnih samouprava mora da bude da zaposleni odgovore tome na pravi način, a to znači i stručno usavršavanje, i da se vodi računa koji se kadrovi zapošljavaju, jer od kadrovske strukture zavisi i to šta građani dobijaju“, pojasnio je Mogić.
Kao četvrti cilj je on ističe usluge, odnosno planirane raznih aktivnosti koje pružaju lokalne samouprave, kao i procena gde i šta nedostaje. Na tome je ministarstvo, navodi, zajedno radilo sa SKGO, rađene su analize, utvrđeni ciljevi, a napravljeni su i prvi koraci.
Staničić – Insistirati na međuopštinskoj saradnji
Govoreći o novom strateškom planu, generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić rekao je da u njegovoj izradi postojao kontinuitet u radu, da se na svemu radilo zajednički, i da se došlo do toga šta bi SKGO trebalo dalje da radi.
„Da bismo odgovorili na zahteve na nivou države, morali smo da upoznamo članstvo i da utvrdimo pravce. Ono na čemu mi insistiramo je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja ne kaže kako mora, ali kaže kako treba“, rekao je on.
Dotakao se i čestog preklapanja nadležnosti između opština, gradova i pokrajine, a kao dobru stvar istakao oživljavanje rada Komisija za finansiranje lokalne samouprave.
„Ministarstvo finansija je to pokrenulo, mi smo odgovorili, dali svoje predstavnike, tako da će komisija baviti onim zbog čega je osnovana, i nadamo se obezbediti dovoljnost i kontinuitet“, izjavio je Staničić.
On je istakao i značaj međuopštinske saradnje, uz opasku da je to jedan od dobrih modela i da bi trebalo insistirati na toj saradnji i njihovom udruživanju zarad pružanja određenih usluga. Kao primer navodi izazov u vezi sa porezom na prenos apsolutnih prava, koji pripada lokalnim samoupravama, ali koji se po njegovim rečima ne naplaćuju dobro.
„Jer to, između ostalog, traži i specifična znanja koja veliki broj zaposlenih u lokanim samoupravama nema“, naveo je on.
Bertolini – lokalne samouprave su nekad jedina mesta gde se građani mogu obratiti
Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji je rekao da bi voleo da čuje da li su sredstva koja Unija opredeljuje za pomoć lokalnim samoupravama u Srbiji donela nekakve razlike i kada je reč o građanima, ali i gradovima i opštinama.
„Državna uprava na centralnom nivou je temelj u EU, a lokalne samouprave se posmatraju nekada kao prva, a nekada i jedina mesta gde građani mogu da se obrate“, rekao je on.
I on navodi udruživanje više gradova i opština oko nekog dobrog projekta ili aktivnosti. Međutim, kako navodi, „primećujemo i čudnu situaciju“, a ima veze sa novcem koji se usmerava na lokal.
„Usmeravamo sredstva na lokalni i centralni nivo, ne razmišljajući o pojedincima koji kanališu ta sredstva. Kao rezultat toga, imamo situacije da ljudi odlaze iz državnih i opštinskih organa. Oni odlaze tamo gde će dobiti bolje plate, a lokalne samouprave ostaju bez kapaciteta kojih i onako ima malo. Za nekoliko godina biće još više sredstava, a neće biti kapaciteta, odnosno ljudi“, navodi on.
Vasić - Moramo ulagati u kadrove
Za gradonačelnika Pirota Vladana Vasića, glavni izazov je imati stručne ljude tamo gde se treba unaprediti rad. Tačnije, kako kaže, „kadrovi, infrastruktura, primenljivost finansija, kontinuitet, to su glavne stvari“.
„Moramo stalno da ulažemo u kadrove, jer smo dobili nove nadležnosti i sada treba odgovoriti na njih. Tačno je da imamo starih kadrova, da nam trebaju novi, neke i primimo, ali generalno imamo problem jer imamo zabranu zapošljavanja. Takođe, imamo probleme i sa projektnom dokumentacijom za, recimo, komunalnu infrastrukturu“, navodi Vasić.
I on se osvrnuo na međuopštinsku saradnju, navodeći primer grada na čijem je čelu, odnosno regionalnu deponiju koja ima štiri delokrug rada osim Pirota.
„To je kompleksan posao, da budemo transparentni, da imamo novca, da razvijamo projekte, a da se gradovi i opštine zaštite od političkih promena i potresa, jer se menjaju i gradonačelnici i odbornici“, rekao je on.
Da sve na kraju zavisi od samih opština navodi i Saša Mogić, i da se dobar deo toga svodi na to da li one imaju ljude. Kaže da nijedna lokalna samouprava nema dovoljnu kadrovsku strukturu i broj zaposlenih, i da je zbog toga njegova preporuka da se preuzimaju gotova rešenje, jer je to najlakše i najbrže.
„U prvom koraku treba preuzeti primere dobre prakse, i to se videlo na modelima administrativnih postupaka, na kojima se radilo zajedno sa SKGO. Oni bi trebalo da su standardizovani, da se o njima odlučuje na isti način po istoj ceni i u jednakom roku, od juga do severa – navodi.
Đorđe Staničić kaže da SKGO, kao spona između lokala i vlasti, dobre primere okuplja na jedno mesto, i sa njima ide pred institucije. I on se dotakao kadrovske strukture, uz opasku da ih je malo, odnosno nedovoljno.
„Mi ih edukujemo, dajemo sertifikate i želimo da imao profesionalne službenike. Nije tačno da ljudi na lokalu ne rade dovoljno, često se od njih traži da rade i više, ali plate jesu male, a organizacije i kompanije sa strane uvek povuku kod sebe najbolje, i eto problema. Tu dolazimo do sistema plata, karijernog napredovanja, obrazovanja i edukacije, platnih razreda... To nije urađeno, ali bi o tome trebalo razmišljati kako bismo imali dobre i efikasne lokalne samouprave“, naveo je Staničić.
Prvi čovek Pirota Vladan Vasić se nadovezao na to, rekavši da je osetljiv na trenutni sistem nagrađivanja i kažnjavanja,
„Sistem je kao u vojsci, zatrpajte onoga ko dobro radi, a sklonite onoga ko ne zna, a plata je ista. Mora da postoji sistem nagrađivanja“, ističe Vasić.
Govoreći o tome kako do novca za projekte, on ponovo navodi primer regionalne deponije u Pirotu, i kaže da ona nije rešena odjednom, nego korak po korak, od konkursa do konkursa, uključujući i one iz EU. Na sličan način se, kaže, sada radi i na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu.
„Suština je da lokalne samouprave ne mogu same i da moramo da nalazimo alternativne načine finansiranja. Međutim, kada i budemo izgradili to postrojenje, imaćemo novi problem, a to je ko će njime da upravlja, jer ne možemo da zapošljavamo ljude“, rekao je on.
Bertolini – Potreban kontakt sa EU u svakoj opštini
Nikola Bertolini je ovom prilikom kandidovao nekoliko tema za razmišljanje, a jedna je i još bliža saradnja sa EU. On navodi da je Unija podržala na neki način gotovo sve opštine u Srbiji, i ističe da će kada postane članica, u Srbiju stići još više novca za lokalne samouprave. Zato, kaže, bi možda trebalo „prepisati“ ono što je rađeno sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a to je da lokalne samouprave odrede osobe za kontakt sa EU u svakoj opštini, koje će biti bliske sa gradonačelnicima i predsednicima opština, ali i da građanima kojima bi mogli da pružaju dvosmerne informacije.
„To bi mogli da budu neki mlađi ljudi jer oni razumeju jezike, znaju tehnologije, otvoreni su za pružanje i davanje informacija. Koristite mlade ljude“, rekao je on.
U diskusiju se uključio i Nikola Tarbuk, zamenik generalnog sekretara SKGO koji je rekao da je Stalna konferencija gradova i opština formirala Mrežu zaposlenih na poslovima evropskih integracija, da je počeo rad sa njima i da oni već imaju obuke.
„Oni će biti nešto poput oficira za vezu političkom rukovodstvu. Već smo kreirali platformu gde bi lokalne samouprave prijavljivale svoje ljude za obuku i rad Mreže je počeo sa dosta optimizma“, naveo je on.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG){kind=link}