Projekat ,,Podrška sprovođenju Strategije razvoja socijalne zaštite – komponenta planiranja socijalne politike na lokalnom nivou,, koji sprovodi Ministarstvo rada i socijalne politike, u saradnji sa Fondom za socijalne inovacije i Stalom konferencijom gradova i opština, a uz finansijsku podršku Odeljenja za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije i Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, ulazi u drugu godinu svog postojanja. Na radnoj grupi održanoj 18.12.2007. godine u Beogradu, sumirani su rezultati vezani za planiranje socijalne politike.
U periodu od januara do kraja marta ove godine realizovani su sledeći zadaci:
•Formirana je Jedinica za koordinaciju sprovođenja Strategije razvoja socijalne zaštite pri Ministarstvu rada i socijalne politike, zadužena između ostalog i za realizaciju komponente planiranja socijalne politike na lokalnom nivou;;
•Izvršena je selekcija 8 mentora koje će od aprila pa do kraja godine pružati tehničku podršku izabranim opštinama u realizaciji projektnih ciljeva;
•Konkursna komisija izvršila je selekciju i odabir prispelih prijava lokalnih samouprava
Opštine koje su odabrane za učešće u projektu su:
1.Jagodina (sa opštinama Paraćin, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac i Rekovac-kao međuopštinski klaster, što je bilo poželjno)
2.Vršac (sa opštinama Plandište, Bela Crkva, Alibunar)
3.Zaječar (sa Sokobanjom)
4.Bor
5.Kikinda
6.Valjevo
7.Loznica
8.Čačak
9.Knjaževac
10.Kanjiža
11.Kruševac
12.Stara Pazova
13.Zrenjanin
14.Ivanjica
15.Subotica
Projektom su postavljeni operativni ciljevi vezani za akcioni plan za 2007.godinu. Njih je ukupno šest, i iza svakog od navedenih ciljeva slede postignuti rezultati i opis procesa koji je do toga doveo.
1.Stvoriti institucionalni inter-sektorski okvir za planiranje socijalne politike na lokalnom nivou
Svakoj opštini je dodeljen individualni mentor za podršku. Uz pomoć mentora, opštine su izabrale i formalnom odlukom imenovale svog lokalnog vođu projekta, koji je i koordinator. Svaki koordinator je formirao manji projektni tim (do tri člana). Kao sastavni deo procesa, 9 opština je osnovalo nova lokalna tela za planiranje socijalne politike, dok su ostali reaktivirali postojeća. Na takav način se ustanovila mreža socijalnih partnera u planiranju i budućem sprovođenju socijalne politike na lokalnom nivou, uključujući i korisnike socijalnih usluga. Time se postigao sveobuhvatni uvid u potrebe lokalnih zajednica vezanih za socijalnu politiku, međusektorski pristup planiranju i sprovođenju, i efikasnije ustanovljavanje prioriteta u strateškom planiranju.
2.Podržati proces formulisanja lokalnih strateških dokumenata u oblasti socijalne politike
Sve opštine su izradile lokalne strateške dokumente sa akcionim planovima i budžetima za njihovu primenu. Proces usvajanja strategija od strane Skupština Opština je u toku. Važno je naglasiti da je metodologija pravljenja strategija bila usaglašena i jedinstvena. Mentorima i opštinama je pružena podrška u kreiranju procesa na sledeći način:
-organizovana je inicijalna (uvodna) obuka mentora, kao i inicijalni zajednički sastanak mentora i predstavnika opština;
-izvršena je procena stanja i potreba u svim opštinama, koja je poslužila kao osnov za izradu individualnih radnih planova;
-svim opštinama obezbeđena je vođena i individualno prilagođena podrška obučenih mentora;
-za sve opštine organizovan je niz zajedničkih ili individualnih obuka iz oblasti strateškog, akcionog i budžetskog planiranja;
-usvojeni su i diseminirani standardi kvaliteta lokalnog strateškog dokumenta;
-formiran je tim za evaluaciju nacrta strateških dokumenata koji je svojim ocenama daje doprinos unapređenju kvaliteta finalnih dokumenata (kroz sugestije za njihovu finalizaciju). Istovremeno, naučene lekcije iz ovog procesa biće značajne u evaluaciji i unapređenju metodologije strateškog planiranja (koja je planirana za početak druge faze projekta).
U sklopu ovog segmenta projekta obezbeđen je visok stepen koordinacije sa aktivnostima projekta ``PLUS` (UNDP/EAR) što je rezultiralo uključivanjem još ukupno 32 (od 40) opština u aktivnosti podrške (obuke).
3.Obezbediti podršku za projektnu operacionalizaciju lokalnih strateških dokumenata
Projektni timovi su obučeni za pravljenje projektnih predloga, takođe usaglašenom metodologijom. Cilj ove aktivnosti je osposobljavanje lokalnih projektnih timova za upravljanje projektnih ciklusom i to ne samo u funkciji pristupa internom programskom grantu za razvoj lokalnih socijalnih usluga, već i osnaživanja lokalnih samouprava za razvoj projekata generalno i apliciranje na konkurse drugih donatora.
4.Unaprediti mehanizam finansiranja, praćenja i revidiranja usluga na lokalnom nivou
U ovoj fazi uključeno je i 4 Jedinice za monitoring i podršku, koje su izabrane na osnovu rezultata otvorenog konkursa. Projektni timovi svih opština su prošli obuku za transparentno i održivo finansiranje lokalnih usluga.
Kad je reč o održivosti usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, identifikovani su faktori održivosti:
1.Na nivou programa
2.Na nivou finansija
Na nivou programa, veće šanse da opstanu imaju programi koji imaju sledeći karakteristike:
•Ako im je veća ciljna grupa (što je veći broj korisnika, veće su šanse da projekat opstane)
•Ako su korisnici usluga zadovoljni kvalitetom pruženih usluga
•Ako su potrebe dobro prepoznate, inovativne i ako su korisnici zainteresovani za opstanak usluge
•Ako je napravljena dobra socijalna mreža u lokalnoj zajednici, to jest ako su uvezani u kvalitetan partnerski odnos svi učesnici
•Ako postoji mogućnost da se nova znanja prenesu i na druge sredine
•Ukoliko su usklađeni svi strateški dokumenti između sebe (nacionalni, lokalni, dokumenti ustanova koje sprovode politiku)
•Postojanje spremnosti ustanove koja sprovodi politiku socijalne zaštite na menjanje, reorganizaciju, preraspodelu ljudskih resursa i vremena, spremnost na uključivanje novih usluga u redovne aktivnosti
Na nivou finansija, veće šanse za održivost imaju programi u kojima postoji:
•Kvalitetno partnerstvo sa lokalnom samoupravom (LS)
•Plan za prikupljanje sredstava
•Podrška drugih donatora (baza podataka o potencijalnim donatorima u lokalnoj zajednici)
•Formalizovana saradnja sa donatorima
•Prepoznatljivost-vidljivost projekta u lokalnoj zajednici
•Umrežavanje- formalizovanje multisektorskog i multidisciplinarnog pristupa
•Lobiranje i prihvaćenost u lokalnoj zajednici
•Participacija korisnika u ceni usluga
•Uključivanje volontera u realizaciju aktivnosti
•
5. Podići nivo informisanosti, podstaći razmenu znanja i promovisati primere dobre prakse
Stalna konferencija gradova i opština u ovom delu zadatih projektnih ciljeva ima važnu ulogu. Osim redovne diseminacije informacija o projektu preko svojih informativnih kanala ( veb sajta, časopisa Lokalna samouprava, razmena iskustava sa drugim projektima vezanim za reformu zdravstva i obrazovanja u oblasti metodologije planiranja usluga) SKGO organizovao i dva okrugla stola za predstavnike lokalnih zajednica na temu ,,Uloga lokalnih tela u kreiranju socijalne politike,,.
Cilj okruglih stolova je bio razmena naučenih lekcija i promocija primera dobre prakse, i to ne samo kod opština koje su u ovom projektu, već i onih koje su u drugim, već navedenim projektima, ili nisu učesnice ni u jednom. Okrugli stolovi su održani u Zrenjaninu, 19. novembra i u Čačku, 20. novembra tekuće godine.
Sem Jasmine Tanasić, sekretara Odbora za društvene delatnosti SKGO, koja je bila organizator i moderator skupova, bili su prisutni i predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku Vesna Dejanović i Marijana Trninić (Jedinica za koordinaciju sprovođenja Strategije razvoja socijalne zaštite), koje su izložile uvodno predstavljanje projekta prisutnima. Zatim je Anđela Tejlor, konsultant Oxford Policy Menagament-a prezentovala glavne zaključke i preporuke vezane za rad OKOSP-a. U Čačku se skupu pridružio i Robert Kuk, menadžer iste konsultantske kuće.
U Zrenjaninu su bili prisutni predstavnici lokalnih zajednica iz: Titela, Kikinde, Vršca, Sente, Krupnja, Pančeva, Uba i Zrenjanina. U pitanju su bili predstavnici lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, domova zdravlja i nevladinih organizacija. Prezentacije dobre prakse su održali Miroslav Stupar, koordinator međuopštinskog klastera Vršac i Zorica Rašković, mentor za Kikindu, Kanjižu i Suboticu. Nakon izlaganja i prezentacija, svi prisutni su svojim iskustvima vezanim za navedenu temu obogatili skup. Okrugli sto je procenjen kao uspešan, i doneti su sledeći zaključci:
•Formiranje lokalnih intersektorskih tela je od suštinske važnosti za kreiranje i sprovođenje socijalne politike
•Razmena dobrih iskustava i kontakata je veoma važna i korisna za sve učesnike na nivou lokalne zajednice
U Čačku su bili prisutni predstavnici lokalnih zajednica iz: Niša-opština Pantelej, Ivanjice, Žitorađe, Vrnjačke Banje i Čačka. Uvodna izlaganja su bila ista kao i u Zrenjaninu, a prezentacije su održale Marija Vojvodić, koordinator za Čačak, Brankica Jeremić, mentor, i Marija Kolarević ,načelnik opštinske uprave iz Ivanjice. Ovi primeri dobre prakse su razvili živu diskusiju, u kojoj su učestvovali svi prisutni. Uz prethodna dva iz Zrenjanina, dodati su sledeći zaključci:
•Kao jedan od uslova za održivost, bolje je da koordinator bude deo opštinske strukture, koji bi radio samo tu delatnost
•Preporučuje se pravljenje protokola o međusektorskoj saradnji na lokalnom nivou
•Potrebno je jačati strukturne i funkcionalne veze OKOSP-a sa drugim opštinskim strukturama
6. Obezbediti održivost lokalnih socijalnih usluga
Ovaj deo planskih aktivnosti se odvijao na dva nivoa:
1.U procesu strateškog planiranja, opštine u projektu su planirale budžetska sredstva namenjena za razvoj lokalnih usluga.
2.U drugoj fazi projekta je planiran programski grant kroz usvajanje opštih i posebnih uslova konkursa (SO odluke o usvajanju strateških dokumenata sa akcionim planovima i budžetima; SO odluke o uspostavljanju usluge ili/i odluke o pravima; učešće opština u tekućim troškovima usluge koja se finansira iz programskog granta).
I na kraju, izvedene su zajedničke karakteristike projekata koji su obezbedili održivost:
•Dobra saradnja sa lokalnim samoupravama
•Poklapaju se sa prioritetima lokalne socijalne politike
•Vidljivi su u svojim sredinama
•Obezbedili su sredstva iz lokalnog budžeta
•Nosioci usluga su spremni za reorganizaciju vlastitog rada (preraspodelu ljudskih resursa i vremena)
•Usluge su inovativne
•Kvalitet tih usluga je na visokom nivou