Okrugli sto ``Lokalni eko-fondovi u svetlu novih zakonskih propisa`` održan je 19. oktobra 2009. godine u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština, sa ciljem da još jednom ukaže na obavezu jedinica lokalne samouprave da od 1. januara 2010. godine osnuju eko-fond u skladu sa budžetskim sistemom, ali i da otvori pitanje potreba i mogućnosti da se u gradovima i opštinama formiraju eko-fondovi kao posebne institucije lokalnog nivoa. U uvodnom obraćanju, Zigfrid Brenke, šef GTZ - Programa za jačanje lokalne samouprave, preneo je učesnicima sastanka neka iskustva svoje zemlje na putu ka uspostavljanju efikasnog sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine, od propisivanja taksi, njihovog prikupljanja, do raspodele sredstava.
Na poziv organizatora, GTZ - Programa za jačanje lokalne samouprave i Odbora SKGO za zaštitu životne sredine, uvodna izlaganja na okruglom stolu pripremili su Soka Popić iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Nikola Orlović iz Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Gospođa Popić je detaljno predstavila zakonsku regulativu koja se odnosi na obavezu jedinica lokalne samouprave da osnuju eko-fond, uz napomenu da će prateća regulativa koja se odnosi na lokalne takse, koje treba da budu značajan izvor lokalnih eko-fondova, biti doneta tokom novembra meseca. Gospodin Orlović je predstavio dosadašnji rad Eko-fonda Republike Srbije, predočio nove mogućnosti koje je taj fond dobio novousvojenim Zakonom o Eko-fondu, objasnio mehanizme na osnovu kojih fond funkcioniše i posebno naglasio dosadašnje rezultate saradnje između Eko-fonda Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave.
Imajući u vidu da je u prethodnom periodu osnovano tridesetak lokalnih eko-fondova, u različitim organizacionim formama, i da je njihovo iskustvo vrlo raznoliko, predstavljeni su i primeri iz prakse. Iz iskustva Eko-fonda opštine Bečej, koje je preneo Goran Sadžakov, direktor Fonda, jasno je da je osnivanjem eko-fonda kao zasebne institucije postignut izuzetan efekat, jer je Fond svojim aktivnostima osnažio rad u oblasti životne sredine i višestruko uvećao sredstva Fonda kroz projektne aktivnosti. Miladin Pećinar, šef Službe Fonda za zaštitu životne sredine iz Užica, predočio je kako je Fond dugo godina već funkcionisao u okviru Direkcije za izgradnju, i da će prelaskom u gradsku upravu izgubiti deo samostalnosti i efektivnosti.
Nakon prezentacija usledila je diskusija tokom koje je pozitivno ocenjeno nastojanje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da uspostavi celovit sistem finansiranja i praćenja tokova novca u oblasti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Neophodno je da se ohrabre jedinice lokalne samouprave da, u aktuelnom procesu smanjenja broja zaposlenih u opštinskim i gradskim upravama, ne smanjuju broj zaposlenih kojima je povereno sprovođenje poslova iz domena zaštite životne sredine, jer su obaveze koje sveukupno treba ispuniti u procesu pridruživanja EU daleko najbrojnije u ovoj oblasti. Veće, uglavnom gradske uprave, imaju daleko bolje uslove za pripremu i realizaciju programa koji se finansiraju iz eko-fonda, dok je broj zaposlenih u opštinskim upravama nedovoljan za još jednu dodatnu aktivnost. Iskazana je bojazan da će, zato što na sve programe rada jedinica lokalne samouprave saglasnost mora dati Ministarstvo, mnoge aktivnosti na lokalu biti nepotrebno zaustavljene na duži period, jer je to posao koji Ministarstvo sa postojećim kapacitetima neće moći efikasno da realizuje.
Posebno je zaključeno da se, radi postizanja veće efikasnosti u realizaciji sredstava ostvarenih preko eko-fonda u budžetskom sistemu, u narednom periodu razmotre i ostale mogućnosti koje jedinice lokalne samouprave mogu da koriste u skladu sa svim relevantnim zakonima kojima se reguliše sistem lokalne samouprave, a koji bi omogućio osnivanje drugih lokalnih institucija u oblasti životne sredine na lokalu.