Generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk učestvovao je na nacionalnoj konferenciji „Socijalno mapiranje LNOB metodologija“, koju je 23. maja u Beogradu organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Skup je organizovan u okviru regionalnog projekta Socijalna prava za osetljive grupe (SoRi II), a pored generalnog sekretara SKGO u uvodnom delu obratile su se i Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Stanislava Vidović ispred GIZ Sori II projekta.
GIZ je prepoznao važnost lokalno prikupljenih podataka o „grupama koje su izostavljene“ (LNOB) u kontekstu izrade nacionalnih politika zasnovanih na LNOB principu i u skladu sa Agendom 2030. Neke preporuke date u izveštajima LNOB socijalnog mapiranja ukazuju na potrebu sistemskih rešenja, koja zahtevaju vertikalnu koordinaciju između institucija na lokalnom i nacionalnom nivou. Cilj konferencije bio je povezivanje relevantnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou radi bolje koordinacije i razmene informacija kada su u pitanju podaci o „grupama koje su izostavljene“ i na taj način doprineti ubrzanom napretku za ove grupe u skladu sa relevantnim ciljevima održivog razvoja.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ovom prilikom je izjavila da bez prikupljanja podataka sa lokala nema ni dobrog kreiranja javnih politika. Ona je naglasila da se posebna pažnja mora posvetiti grupama koje su u većem riziku od diskriminacije.
„Fokus je potrebno usmeriti na građane kojima je potrebno više podrške za prevazilaženje određenih životnih teškoća“, naglasila je Janković.
„Svakako da je za ostvarivanje prava na ravnopravnost svih naših građana i građanki potrebno je pažnja bude permanentno usmerena na saradnju sa lokalnim samoupravama, jer se pokazalo iz prakse da se najveći broj pritužbi stiže protiv organa javne vlasti na svim nivoima, odnosno i na rad lokalne samouprave“, izjavila je Poverenica, i dodala da u tim propustima nije bilo namere, što je važno u moralnom smislu, a da do povreda dolazi zbog nepoznavanja propisa ili zbog njihove pogrešne primene.
Ona je izjavila da je u prethodnom periodu najveći broj pritužbi bio kao posledica povrede zdravstvenog stanja i pola, starosne dobi, etničkog porekla, invaliditeta, zatim bračnog i porodičnog statusa i tako dalje.
Stanislava Vidović iz GIZ-a je izjavila kako je cilj GIZ-a da pomogne Republici Srbiji na putu ka pristupanju Evropskoj uniji, poštujući pri tom ljudska prava, boreći se protiv diskriminacije i uvažavajući prava ranjivih grupa kako bi se njihova ekonomska, socijalna i kulturna prava ostvare.
„Ranjive grupe mogu da budu diskriminisane, znaju da budu diskriminisane, možemo da govorimo o različitim oblicima diskriminacije i nekada postoje teškoće za ispunjavanje njihovih prava u različitim oblastima kao što su: socijalna prava, zapošljavanje, obrazovanje i oblast zdravstvene zaštite“, rekla je Vidović. Ona je naglasila da LNOB metodologija treba da zainteresovanim stranama da kvalitetne podatke, uzimajući u obzir da li su potrebe ranjivih grupa prepoznate, da li postoje usluge, odnosno ukoliko te usluge ne postoje, da se one kreiraju.
Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO je naglasio da održivi razvoj sadrži tri stuba: socijalni, ekonomski i ekološki, te je primena ciljeva definisanih u Agendi 2030 jedinstven način za rešavanje globalnih pitanja kao što su siromaštvo, nedostatak dostupnosti osnovnih usluga zdravstvene zaštite, nedovoljne mogućnosti za obrazovanje, društvene i rodne nejednakosti, neadekvatna urbanizacija, zagađenje i klimatske promene. Ova pitanja, kako Agenda 2030 prepoznaje, zahtevaju intersektorsku saradnju i povezanost svih nivoa vlasti, civilnog sektora, privatnog sektora, akademske zajednice i punu participaciju građana i cele lokalne zajednice.
„U okviru projekta „Jačanje lokalnih kapaciteta za sprovođenje Agende 2030 i principa “Ne ostavljajte nikoga iza sebe“, na kome SKGO radi u partnerstvu sa Mrežom asocijacija lokalnih vlasti jugoistočne Evrope (NALAS) i sa GIZ-om, podržane su tri lokalne samouprave - Smederevo, Novi Sad i Kraljevo u sprovođenju metodologije GIZ-a za socijalno mapiranje“, rekao je Tarbuk. On je istakao da je svaka od navedenih lokalnih samouprava izrazila visoku motivisanost za sprovođenje ove metodologije, čiji je cilj sagledavanje potreba ranjivih grupa na lokalnom nivou, radi planiranja politika socijalne zaštite zasnovanih na dokazima i u skladu sa ciljevima UN Agende 2030.
„Socijalno mapiranje, sprovedeno kroz ovaj projekat u pomenute tri lokalne samouprave, realizovano je u skladu sa prepoznatim prioritetima na nivou JLS, specifičnostima koje su im svojstvene, ali i polazeći od principa “Ne ostavljajte nikoga iza sebe“ kao jednog od ključnih činilaca Agende 2030“, izjavio je generalni sekretar SKGO.
