Dunavski centar za kompentenciju i Stalna konferencija gradova i opština bili su domaćini on-lajn radionice o planiranju i implementaciji biciklističke infrastrukture. Radionica je bila namenjena prvenstveno urbanistima i planerima ali i zaposlenima u odeljenjima za urbanizam. Cilj radionice bio je razmena iskustava u planiranju infrastrukture za aktivnu mobilnost u planskim dokumentima na lokalnom nivou.
Iz prezentacije Martina Edera, nacionalnog ciklo-koordinatora iz Austrije, prisutni su saznali kako se planira i izvodi biciklistička infrastruktura u Beču. Pored biciklističkih puteva, staza i traka, mrežu biciklističkih saobraćajnica u ovom gradu čine i jednosmerne ulice, ali i ulice sa ograničenjem brzine do 30km/h, u kojima se bicikl koristi ravnopravno sa drugim vidovima saobraćaja.
O strateškim opredeljenjima i pravnoj regulativi na nacionalnom nivou govorili su predstavnici javnog preduzeća Putevi Srbije, Ivana Kostić i Mladen Marković. Srbija ne koristi dovoljno potencijale za razvoj cikloturizma, kao i činjenicu da kroz našu zemlju prolaze evropske biciklističke rute. Da bi se ove rute stavile u funkciju, neophodna je i bolja saradnja između jedinica lokalne samouprave ali i planiranje na nivou regiona. Primer dobre prakse je Prostorni Plan Autonomne Pokrajine Vojvodine u kome su planirane biciklističke staze između pojedinih opštinskih centara i naseljenih mesta. Nacrt Prostornog Plana Republike Srbije takođe prepoznaje razvoj biciklističkog saobraćaja kako na regionalnom nivou, tako i na nivou urbanih naselja.
Aleksandar Jevđenić iz JP Urbanizam iz Novog Sada, prezentovao je iskustva ovog preduzeća u planiranju infrastrukture za biciklistički saobraćaj. Dugogodišnja praksa i blagovremeno planiranje doveli su do toga da sada grad Novi Sad ima mrežu od oko 100 km biciklističkih staza, što je jedan od najboljih primera prakse u Srbiji.
O iskustvima u pripremi i usvajanju urbanističkih planova koji tretiraju biciklističku infrastrukturu iz ugla korisnika govorio je Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste“. Po njegovim rečima ohrabruje činjenica da gradska uprava grada Beograda prihvata primedbe koje dolaze od udruženja biciklista a koje se tiču predloga za nove trase za biciklističke staze. Ono što nam nedostaje prilikom izrade urbanističkih planova je, po njegovom mišljenju, procena efekata izgradnje pojedinih objekata (višespratnica) na mobilnost u okruženju.
Biljana Ranković Plazinić sa Akademije tehničkih strukovnih studija predstavila je Smernice za implementaciju biciklističke infrastrukture u Šapcu. Ovu Studiju za potrebe grada Šapca je izradila Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta „Održiva urbana mobilnost u gradovima i opštinama Srbije“ koji je finansiran od strane Nemačke tehničke saradnje GIZ. Ovim smernicama date su preporuke lokalnim urbanistima i inženjerima kako da na osnovu domaćeg pravnog okvira i najbolje prakse iz drugih zemalja unaprede biciklističku infrastrukturu, uz istovremenu edukaciju i jačanje svesti svih aktera u saobraćaju. Osim tehničkih rešenja za projektovanje i planiranje, uvažavajući lokalne specifičnosti, studija je dala predlog aktivnosti za kampanje i druge vidove jačanja svesti šire javnosti o značaju korišćenja bicikla i prednostima za građane i zajednicu od ovog aktivnog vida kretanja.
Vladimir Đumić iz Dunavskog Centra za kompetenciju najavio je održavanje Prve nacionalne konferencije o bicikliranju za septembar, što će biti prilika da se još jednom razgovara o svim temama koje su započete na ovoj radionici.
Ova radionica održana je kao deo aktivnosti na pripremi Nacionalne strategije razvoja bicikliranja u Republici Srbiji.