Prvi zajednički sastanak uživo Mreža za zdravlje i socijalnu zaštitu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) održan je 27.10.2022. godine u Beogradu, sa 110 učesnika iz 50 gradova i opština. Osim predstavnika lokalne samouprave u radu skupa učestvovali su i predstavnici Ministarstava rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Svetske zdravstvene organizacije i nevladinog sektora. Ispred SKGO učesnicima Mreže obratio se Marko Tomašević, zamenik generalnog sekretara SKGO. Diskusija je vođena na tri teme - finansiranje usluga socijalne zaštite i prepreke za uspostavljanje i njenu realizaciju, sprovodjenje nadležnosti iz oblasti zdravstvene zaštite na nivou gradova i opština, dok se treći modul bavio potrebama građana za uspostavljanje integrisanih socio-zdravstvenih usluga i izazovima koje ih prate. Nakon završetka, opšti zaključak je bio da je svaka tema inspiracija za zaseban sastanak Mreža.
Kada je reč o realizaciji namenskih transfera, već drugu godinu Ministarstvo finansija i MRZBSP imaju praksu da gradovi i opštine dobijaju jednokratno sredstva za usluge socijalne zaštite, ali tek nakon dostavljanja potpisanog ugovora sa pružaocem usluge. Ugovori izmedju JLS i MRZBSP su potpisani u martu. Krajem oktobra 45 JLS nije ispunilo ovaj uslov, pa prema tome ni povuklo sredstva. Ako se bude sledila praksa iz prethodne godine, postoji bojazan da će Ministarstvo finansija u narednoj godini umanjiti sredstva za namenske transfere za onoliko koliko ove godine nisu realizovana. Za namenske transfere je 2022. godine opredeljeno samo 500 miliona RSD, a ako se nastavi trend sa smanjivanjem ove sume, posledice će u prvom redu osetiti oni kojima je to najpotrebnije- gradjani u stanju socijalne potrebe. Druga dilema u vezi realizacije pružanja usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou je izbor pružaoca usluga.U finansijskom smislu nije svejedno ko će biti angažovan. Ustanove socijalne zaštite: državne kao i private, profitne su oslobodjene plaćanja PDV-a na usluge SZ. Ostali pružaoci – organizacije civilnog društva, udruženja, fondacije itd.- plaćaju PDV, što poskupljuje usluge. Sem toga, ova odredba nije u duhu Zakona o SZ, koji predvidja pluralizam pružaoca usluga. Takodje, nije u duhu Strategije deinstucionalizacije – usluge na lokalnom nivou su preduslov izmeštanja korisnika iz ustanova, ali i prevencije institucionalizacije. Tim povodom je Odbor za zdravlje i socijalnu zaštitu, koji je održan istoga dana nešto ranije, doneo incijativu upućenu relevantnim ministarstvima, za izjednačavanje uslova za sve pružaoce usluga, na način da su plaćanja PDV-a za usluge socijalne zaštite oslobodjeni svi licencirani pružaoci usluga, a ne samo privatne i javne ustanove SZ. Ex-post analiza namenskih transfera je ukazala da postoje i drugi razlozi i problemi koji utiču na efikasnije vršenje nadležnosti u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou. U 90 JLS, od 1036 zaposlenih u društvenim delatnostima, samo 38 ima opis posla vezan za ovu temu- zaključak je istraživačkog tima Užičkog centra za demokratiju i ljudska prava. Redovnim praćenjem ostvarenjem budzeta SKGO je došao do saznanja da se za socijalnu zaštitu izdvaja 5,4% od ukupnog budžeta svih JLS. Analizom izdvajanja za programske aktivnosti, od ove sume se najviše izdvaja za jednokratne pomoći – 1,8% od ukupnog budžeta svih JLS, to jest više od trećine sume za oblast SZ.
To je dovelo do sledeće teme – izdvajanja za zdravlje u 2022. godini. Za sve tri oblasti: primarnu zdravstenu zaštitu, javno zdravlje i mrtvozorstvo, izdvaja se samo 1,43% budžeta na nivou svih JLS, što je manje nego izdvajanje za jednokratne pomoći u socijalnoj zaštiti. Teme koje su izdvojene kao bitne u narednom periodu su: funkcionisanje i organizacija hitne pomoći; omogućavanje dostupnosti primarne zdravstvene zaštite posebno za ranjive grupe; obezbeđivanje kadra, organizacija i finansiranje mrtvozorstva – modeli dobre prakse; posebni programi zdravstvene zaštite od interesa za lokalnu samoupravu.
Poslednji deo zajedničkog sastanka Mreža za zdravlje i socijalnu zaštitu se bavio integrisanim pružanjem zdravstenih i socijalnih usluga na lokalnom nivou. Predstavljene su analize potreba za omladinskim savetovalištima, predah smeštajem i dnevnim boravcima i palijativnim zbrinjavanjem na nivou lokalne zajednice. Sprovedena je kratka anketa medju prisutnima, o potrebi razvijanja ovih usluga. Najveći broj prisutnih – oko jedne trećine – je smatrala da je u njihovim sredinama potrebno razviti palijativno zbrinjavanje. Nešto malo manje -26% smatra da im je potrebna unapredjena pomoć u kući, kao socio-zdravstena usluga, a svaki peti učesnik je smatrao da je neophodno uspostavljati omladinska savetovališta.
Ovu aktivnost SKGO je realizovala u okviru projekta "Institucionalna podrška SKGO - treća faza", koji podržava Vlada Švajcarske.
