Peta planska radionica Saveta evropskih opština i regiona (CEMR) bila je prilika da udruženja i teritorijalni lideri podele sa svojim kolegama i uče od njih. Ovo je prilika da se doprinese CEMR-ovom programu rada za 2023–2024, a time i aktivnostima u narednim godinama. Na radionici su učestvovali lokalni i regionalni izabrani predstavnici, predsednici i tehničko osoblјe udruženja članica CEMR-a i njihovi članovi. SKGO delegaciju su činili: Goran Cvetanović, predsednik SKGO i gradonačelnik Leskovca, Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO i Aleksandra Vukmirović, šef Službe za evropske integracije i međunarodnu saradnju SKGO.
Udruženja lokalnih i regionalnih vlasti su čvorišta za predviđanje zasnovano na znanju, širenje najbolјih praksi i zagovaranje. Neka od pitanja koja su bila teme planske radionice su sledeća: Kako CEMR i njegove asocijacije članice mogu najbolјe zajedno da implementiraju višegodišnju strategiju CEMR-a i tako bolјe služe potrebama evropskih opština, regiona i lјudi.
26.09.2022.
Debata: „Budući šokovi: razvoj pristupa na više nivoa za povećanje otpornosti Evrope“ (hibrid)
Ova debata, u saradnji sa Evropskom parlamentarnom istraživačkom službom (EPRS), bila je prilika jda se iskoriste uzajamna razmišlјanja o izazovima sa kojima će se Evropa suočiti u budućnosti, što će zahtevati upravlјanje na više nivoa u kreiranju rešenja. Udruženja članice CEMR-a su podelile svoja iskustva u suočavanju sa prošlim krizama, kako vide buduće teritorijalne izazove sa kojima će se suočiti, i neka rešenja za pripremu i mogućnost da odgovore na teritorijalne potrebe.
Radionica o CEMR mapi puta
Članovi, izabrani i tehnički predstavnici su debatovali o glavnim izazovima za lokalne i regionalne vlasti do do 2030. godine i rešenjima za ove izazove.
Uoči zahteva i razgovora o statusu kandidata za članstvo u EU, CEMR je primio pisma predsednika tri nacionalna udruženja lokalnih i regionalnih vlada iz Gruzije (NALAG), Moldavije (CALM) i Ukrajine (AUC) u kojima su tražili podršku CEMR-a za odobravanje tri zemlјe status kandidata za članstvo u EU. Stoga je Politički komitet CEMR-a usvojio deklaraciju u Bolonji 4-5. jula, u kojoj CEMR brani holistički pristup tria za davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini, Moldaviji i Gruziji – kako bi se zadržala koherentnost postojeće politike Istočnog partnerstva. Ova sesija je bila prilika da se razmene stavovi između lokalnih zvaničnika iz tri zemlјe Istočnog partnerstva (Gruzija, Moldavija i Ukrajina) i zemalјa članica CEMR-a koje su već kandidati za EU – Severna Makedonija i članica EU – Estonija . Govornici i učesnici razmenili su mišlјenja na temu Kako podržati Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju na njihovom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji iz lokalne perspektive. Kao što proizilazi iz mišlјenja EK izdatog nakon kandidature Ukrajine, Moldavije i Gruzije za članstvo, decentralizacija je klјučni deo političkih kriterijuma koje treba ispuniti za pridruživanje Uniji. Međutim, govornici iz Gruzije, Moldavije i Ukrajine istakli su sledeće višestruke prepreke: Prvo, lokalne i regionalne vlasti bi trebalo da imaju dovolјno resursa da odgovore na potrebe građana. Drugo, lokalne i regionalne vlasti treba da pojačaju svoju koordinaciju kako bi bili sigurni da su njihovi napori fokusirani i da se njihovi ograničeni resursi najbolјe koriste. U tom pogledu, CEMR igra centralnu ulogu. Na kraju, treba povećati podršku izgradnji lokalnih kapaciteta u ovim zemlјama, posebno u pogledu stručnosti o politikama EU. Iako svaka od ovih zemalјa ide drugačijim putem ka EU, napori lokalnih i regionalnih vlasti će ići u velikoj meri u istom pravcu.
Istraživačka služba (EPRS) predstavila je svoju studiju o izgledima Ukrajine, Gruzije i Moldavije za pridruživanje EU i podelila sa učesnicima glavne zaklјučke razmene sesija.
27.9.2022.
Radionice za izgradnju održivih teritorija | po 2 paralelno u svakom vremenskom periodu
Ove radionice su bile prilika da se razgovara o glavnim izazovima sa kojima se suočavaju evropske teritorije i o tome kakve bi akcije CEMR-a trebalo da budu u narednim godinama. Oni su rezultirale preporukama članova za CEMR-ovu političku i tehničku buduću agendu.
Kako se nositi sa rastućim troškovima života izazvanim višestrukim krizama?
U svetu kriza, lokalne samouprave razmišlјaju o tome kako da predvide sledeće mega-šokove
za svet, a posebno Evropu, koju već potresaju višestruke krize. Svi smo bili pogođeni pandemijom, klimatskim promenama i, sada, produblјujućom energetskom krizom. Koliko god da su ovi događaji ozbilјni, već znamo da je u ovom veku na putu još velikih transformacija.
Sam obim transformacija je zastrašujući: ekstremni vremenski događaji, energetska tranzicija, demografske promene i veštačka inteligencija će u godinama koje dolaze na dubok način uticati na naša društva.
Predviđanje i reagovanje na takve promene zahteva efikasno predviđanje i doprinos svih nivoa vlasti. Zbog toga su, povodom godišnjeg odmora CEMR-a, CEMR i Evropska parlamentarna istraživačka služba (EPRS) u ponedelјak (26. septembra) održali zajednički događaj kojim su skrenuli pažnju na buduće šokove i potpisali sporazum o formalizaciji i intenziviranju njihove saradnje.
Tokom ove sesije, učesnici su razgovarali o izazovima i poteškoćama sa kojima se lokalne i regionalne vlasti moraju suočiti u trenutnoj kritičnoj fazi: oporavak nakon Covida, ruski rat u Ukrajini i njegove posledice. Naša društva se suočavaju sa sve većom inflacijom i rastućim troškovima života. Iako je većina nacionalnih vlada i EU angažovana u reagovanju na ove izazove, najveći deo tereta leži na lokalnim samoupravama, koje su na prvoj liniji u upravlјanju ovim krizama.
Izazovi lokalnog uklјučivanja: dokazi o političkom i finansijskom uticaju nedavnog priliva izbeglica u Evropu
Ova sesija je rasvetlila kako je ukrajinska izbeglička kriza uticala na gradove i regione na prvoj liniji fronta i kako lokalne i regionalne vlade upravlјaju izazovima na terenu. Gradovi se pripremaju za srednjoročni do dugoročni boravak izbeglica, a prioritet im je pomoć da pronađu siguran, pristupačan i odgovarajući smeštaj, pristup osnovnim uslugama, zdravstvu, obrazovanju i tržištu rada. Međutim, resursi i snage evropskih gradova blede. Uprkos podršci EU, lokalne samouprave često i dalјe koriste sopstvena finansijska sredstva za upravlјanje prijemom pridošlica.
Izazovi lokalnog uklјučivanja: dokazi o političkom i finansijskom uticaju nedavnog priliva izbeglica u Evropu
Masovni prilivi izbeglica iz Ukrajine u njene susedne zemlјe pokrenuli su duboko razmišlјanje o odgovoru Evrope na vanredne situacije u vezi sa migracijama i ulozi lokalnih i regionalnih vlada u tome. Ova sesija je rasvetlila kako je kriza uticala na gradove i regione na prvoj liniji fronta u širem kontekstu i kao jedinstveno opštinsko iskustvo.
Kako povećati doprinos ruralnih područja i malih zajednica zelenom dogovoru?
Ova sesija je istraživala izazove sa kojima se ruralna područja i male zajednice moraju suočiti u svojoj zelenoj tranziciji i kako mogu da doprinesu cilјevima i cilјevima postavlјenim Evropskim zelenim dogovorom i Agendom UN 2030 za održivi razvoj.
Internacionalizacija gradova: Kako nacionalna udruženja mogu podržati gradove i regione u tom procesu?
Na sednici su istražene 3 ose procesa internacionalizacije lokalnih i regionalnih samouprava: 1. Mogućnosti i dodata vrednost internacionalizacije 2. Izazovi sa kojima se suočava proces internacionalizacije 3. Uloga nacionalnih udruženja lokalnih i regionalnih samouprava u podršci angažovanju opština i regiona u međunarodnom radu i inicijativama
