Tokom 50. skupštine Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) održan je i panel na temu razvoja lokalne samouprave, gde se razgovaralo o praksama koje pojedine opštine sprovode, ali i perspektivama, o kojima je govorilo šest predstavnika lokalnih samouprava iz cele Srbije, kao i predstavnik Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Nikola Bertolini. Tokom panela, razmenjeni su i primeri dobre prakse, ali je bilo reči i o poteškoćama koje lokalne samouprave imaju.
Požarevac: Umrežavanje opština
Govoreći o razvojnim potencijalima, projektima i podršci, gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović preneo je iskustva grada na čijem je čelu i koji je aktivan korisnik različitih projekata EU, ali i projekata koje sprovodi SKGO. Grad Požarevac je, kaže, bio nosilac projekta za upravljanje javnom svojinom, na čemu je zajednički rađeno i sa drugim okolnim opštinama, ali i na projektima u budžetiranju, planovima razvoja, budžetiranju kapitalnih projekata.
„Do sada smo bili učesnici u tri faze programa „Exchange“ i ono što je dobra stvar jeste da smo ušli u regionalizaciju sa drugim opštinama iz Braničevskog okruga. Ne samo da smo zajedničkim snagama uspeli da sprovedemo projekat, već smo došli i do određenih ušteda“, rekao je Pavlović.
Kako je pojasnio, u jednom od programa išlo se u popis imovine parcela i unošenje u GIS bazu. To je bila dobra stvar jer, objašnjava, uspelo se u onome što opštine same ne bi uspele da isfinansiraju.
„U okviru „Exchange 4“ programa popisali smo 14.000 jedinica, odnosno objekata, koji su uknjiženi na taj način. Kasnije smo išli u uknjižbu komunalne infrastrukture, od vodovoda, preko kanalizacije, do toplifikacije. Ako nemate jasne informacije sa čime raspolažete, ne može se uspešno upravljati gradovima. Popisivali smo i imovinu građana i sve ovo se kasnije vratilo kroz bolju naplatu poreza“, objasnio je on.
Pomenuo je i program EU Exchange 6, u okviru koga je saradnja sa SKGO odlična, a odnosi se na plan razvoja Grada Požarevca.
„Pohvalio bih i niz aktivnosti koje smo imali kada je reč o programskom budžetiranju, jer je omogućeno građanima da dobiju transparentniji budžet, a nama da pratimo, da možemo kasnije merimo šta smo uradili. Bitno je da imate ideju da dođete do projekata, i da sagledate situaciju, koje su to krizne tačke koje treba rešavati. Jako je bitna i regionalizacija, kroz koju možemo da ostvarimo veliki broj kvalitetnih usluga. Saradnja sa susednim opštinama mora da postoji“, naveo je gradonačelnik Požarevca.
Govoreći o izazovima i budućem radu, on je istakao da novac postoji, ali da ljudi ispred lokalnih samouprava moraju da imaju ideje, da znaju gde je situacija loša i gde i šta treba popraviti i unaprediti.
„Strategija i plan razvoja koji mi radimo nam pomaže u tome da znamo koje su naše snage, ali i kritične tačke koje moramo da menjamo. Sledeća stvar koju moramo da radimo su strateški dokumenti, planska dokumentacija, akcioni planovi i to je nešto što je potrebno svakom gradu i opštini. U isto vreme, sve to treba da bude i sprovodivo, da ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru“, kazao je Pavlović.
Gradonačelnik Požarevca je pomenuo i temu imovine, dodajući da bez nje nema previše pomaka. Pojašnjava i da je važna stavka dobro planiranje, ali i dobra kontrola i analiza izvršenja budžeta.
„Trebaju nam alati, softveri, koji će da objedine rad svih korisnika i da na jedan klik dobijete trenutno stanje. Ne možete da vodite vojsku, ako ne znate gde vam je jedna divizija. Na kraju, džabe i novac od EU i naš novac, ako nemamo ljude i ne unapređujemo ljudske resurse, jer sve kreće od najobičnijeg službenika“, naglasio je gradonačelnik.
Pavlović je zaključio da ako nema sinergije svih u lokalnoj samoupravi, odnosno službi, neće biti ni napretka. Dodao je da se slaže da treba raditi na zapošljavanju i osposobljavanju mladih kadrova za rad u lokalnim samoupravama, ali i da bi trebalo probati da se bude konkurentniji u platama jer, kako je pojasnio, ponekad je teško naći pravnika, ili arhitektu i inženjera, upravo zbog visine plata u lokalnim samoupravama.
Žabalj: Upravljanje ljudskim resursima
Svoje iskustvo u radu prenela je i opština Žabalj, koja se kroz jedan od projekata fokusirala na upravljanje ljudskim resursima i u skladu s tim, u prethodnim godinama modifikovala rad same administracije.
O tome je govorio Stevan Despotov, načelnik uprave opštine Žabalj, dodavši da su ljudski resursi dobili sasvim novi značaj.
„Više nije reč o samo administrativnom poslu, već u mnogo aktivnijem pristupu, jer su ljudski resursi važni i u privatnom i javnom sektoru. U našem slučaju, morali su svi da se upoznaju, i da shvate šta je to upravljanje i unapređenje rada“, rekao je Despotov i dodao da je Žabalj na tome radio od 2017. godine, kada je donet novi pravilnik i formirane grupe za upravljanje. Najpre je, navodi, bilo otpora i nesuglasica, pomalo je sve izgledalo stihijski, a trebala im je i obuka i unapređenje rada.
„Zatim je došla 2019. godina i projekat u okviru koga smo dobili ekspertsku podršku, gde su nas usmeravali šta i kako da radimo. Bilo je razmišljanja, jer modeli, akti i alati ne mogu podjednako da se primene u svim opštinama, pa smo gledali da ih modifikujemo i primenimo na našu opštinu“, rekao je on.
Pojašnjava da je rađena i analiza potreba, od stručnog usavršavanja, do zapošljavanja. Unapređen je i postupak internog i javnog konkursa.
„Kada je reč o malim samoupravama, problem je što se radna mesta, kad se radi pravilnik, često zbog nedostatka ljudskih resursa kreiraju naspram službenika, a ne tako da se oni prilagođavaju potrebama radnog mesta. To je nešto što može biti nedostatatak. Prošle godine SKGO je pružao paket podrške, a mi smo odabrani da u tome učestvujemo. Projekat je iziskivao puno energije, dobili smo odličnog konsultanta, detektovali smo probleme, i konsultovali se oko toga šta treba raditi, ali i šta treba menjati“, izajavio je Despotov.
Dodaje da je urađena analiza, da su donete preporuke, i da je veći deo njih već sproveden. Doneta je, dodaje, i nova odluka o opštinskoj upravi, formirane su radne grupe, a poslovi raspoređeni onako kako su mislili da će doprineti boljem radi cele opštine.
„Uvođenje kompentencija je bitno, i to je već usklađeno, a ostaje da se vide i efekti tog posla. Uz pomoć donatora obnovljena je i kompjuterska oprema“, istakao je načelnik opštinske uprave Žabalj.
Govoreći o planovima, i budućim pravcima rada, Despotov je istakao da je sinergija između izvršne vlasti i zaposlenih važna. Kako je rekao, „ako se slažemo da su ljudski resursi najvažniji, bez dobro plaćenog službenika, ne možete dobiti ni vrednog i kvalitetnog radnika“.
Despotov se osvrnuo i na kompetencije zaposlenih, jer je, kaže, pitanje da li su svi zaista i obučeni da rade određeni posao, bez obzira što nešto imaju kao kompetenciju.
„Isto je i za upravni postupak. Da li svi poznaju zakon? Nisam baš siguran. Da li smo i mi kao načelnici, bez obzira što nam je to kompetencija, dovoljno kompetentni da strateški planiramo?“, naveo je on, dodavši da je važno raditi na pojedinim sistemima koji nisu zakonska obaveza, od izveštaja o učinku, problemima, šta unaprediti, ali i razmeni iskustava i znanja.
Kovin: Javni budžetski portal
Uključivanje građana u rad lokalne samouprave bio je cilj opštine Kovin koja je u tome, kako se čini, i uspela. O tome je govorila Biljana Stojković, načelnica Odeljenja za finansije ove opštine, čija je ideja bila povećanje transparentnosti finansija.
Po njenim rečima, Kovin je mala opština u kojoj nema lokalnih medija i da im je bilo jako teško da dopru do građana i toga da se oni uključe u izradu budžeta.
„Sve smo objavljivali na sajtu i društvenim mrežama, ali nikako nismo uspevali da dođemo do njih. Primera radi, kada su se održavale javne rasprave, na njih niko nije dolazio. Onda smo počeli da sprovodimo ankete, što po portalima i mrežama, ali i mesnim zajednicama, u nadi da će sve to i stići do građana. U jednom od slučajeva, radilo se o 10 projekata koji su ponuđeni, s tim što bi opština finansirala pet koje građani izaberu. Imali smo veliki odziv i sugestije, svako je mogao da kaže šta misli i šta želi da bude podržano“, ispričala je Stojković.
Kako je dodala, opština insistira na izveštajima, od toga šta je i gde urađeno, do toga šta ne može, ali i zbog čega ne može da se uradi.
„Nakon te prve ankete, svaki sledeći put je bilo još bolje, pa su se građani i sami organizovali. Posebno smo radili sa srednjoškolcima da im objasnimo šta radimo, ali i da im damo više prostora za ideje. Pošto smo videli da ima interesovanja, prijavili smo se za budžetski portal i na njemu napravili kontinuitet, da sve može da se prati, od izrade budžeta, do njegovog donošenja, i izveštaja šta se dešava sa budžetom iz meseca u mesec“, izjavila je Stojković.
Dodaje da je opština Kovin dobila i podršku za rodno budžetiranje, da je poboljšan programski budžet i da je iz nekog drugačijeg ugla sagledana rodna ravnopravnost. Ona je dodala i da je opština donela plan razvoja, ali i da je čekaju srednjoročni planovi.
„Primetili smo problem sa budžetiranjem kapitalnih projekata, ali i da nam je praćenje projekata veliki problem. Sada su izazov srednjoročni planovi, jer će u suprotnom biti mrtvo slovo na papiru. U tome bi nam bila potrebna pomoć“, zaključila je ona.
Bor: Podrška roditeljstvu
Grad Bor se kroz programe podrške odlučio na pilot projekat koji se odnosi na podršku u sferi roditeljstva, sa idejom da se razrađuju lokalne politike i procedure kako bi se pomoglo i roditeljima i starateljima u ranim godinama odrastanja deteta. Reč je o pilot projektu, u kome je učestvovalo još nekoliko gradova.
„Za grad Bor je ovo veoma značajno, jer se u praksi pokazalo šta znači međusektorska saradnja. Ovo je terenski rad i ponosni smo jer smo uspeli da učestvujemo i da iskoristimo šansu. Projekat je pokazao da umrežavanje svih sektora, od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja, zdravstva i lokalne sredine, daje dobre rezultate“, rekla je Tamara Paunović, članica Gradskog veća grada Bora.
Poiasnila je da je projekat išao u dva pravca: unapređenje javnih politika i jačanje kapaciteta stručnjaka. Kaže da su dobijene povratne informacije koje su mere dale dobre rezultate, a koje ne postoje - a imale bi značaja.
„Svi zajedno smo radili, čuli jedni druge, čuli potrebe roditelja i tako došli do toga da smo i dve mere uvrstili u budžet grada. Mi u Boru nemamo dovoljno kapaciteta predškolskih ustanova. Jesmo radili na tome, ali i dalje imamo listu čekanja. Zato smo uradili projekat izgradnje novog vrtića“, priča ona.
Druga stvar koja je urađena, kaže, je škola roditeljstva. Ona se odvija u Domu zdravlja i u nju su uključeni i stručnjaci iz Predškolske ustanove, Centra za socijalni rad, patronažne sestre... Takođe, postoji i škola psihofizičke pripreme, navodi Paunović.
„U ovom projektu smo sa još četiri grada. Tako je Novi Pazar kupio automobil za patronažnu službu kako bi povećao obim poseta, naročito u ruralnim sredinama. U Vranju je jedna od mera bila adaptacija prostora u seoskoj sredini, gde deca ne pohađaju predškolsko, a gde vaspitači dolaze da rade sa njima. U Novom Sadu su u rad uključeni volonterski studenti logopedi“, priča ona.
Dodaje da sada svoja iskustva ovi gradovi prenose na druge lokalne samouprave i ističe da se još njih 29 do sada uključilo, koje od njih uče planiranje i kako doći do rezultata. Kaže da će u Boru i u narednom periodu nastaviti sa radom škola roditeljstva, a najavljuje i osnivanje kutka za roditelje, gde će biti održavane radionice sa decom.
„Deo novca smo za vrtić koji nedostaje obezbedili, ali će nam trebati još. Imamo u planu savetovalište za brak i porodicu, ali i edukacije zaposlenih. Sve ove mere ćemo uvrstiti u strateške dokumente“, zaključila je Paunović.
Čajetina: Unapređenje zaštite životne sredine
O zaštiti životne sredine govorila je Vera Blagojević, rukovodilac komunalne službe KJP „Zlatibor“ u opštini Čajetina. Čajetina je posvećena tome da postane zelena opština, i vrlo ozbiljno radi na tome, bila je i deo projekta koji se odnosio na upravljanje otpadom, a koji je podržala Vlada Švedske.
„Reč je o projektu koji je započet 2017. i trajao je do aprila ove godine. Mi smo mnogo toga učinili - od izrade plana za upravljanje otpadom, do toga kako da se ponašamo u specifičnim situacijama. Imali smo izraženu želju da postanemo ekološka opština. Imali smo odlične konsultante koji su sagledali sve probleme. Ali, ako želite da rešite ovaj problem, nije nimalo lako. Računajte tu i sa kulturnim nasleđem i sa brdskim terenom, i sve to, ali i druge stvari, treba sagledati i prepoznati“, priča ona.
Dodaje da je Čajetina imala sreće da bude deo i drugih projekata, pa je podržana u nabavci opreme. Ističe da je sve krenulo od plana, nakon čega su određene smernice i prioriteti.
„Najznačajnije je uvođenje primarne separacije otpada na mestu nastanka i pre mesec dana uspeli smo da pokrijemo celu opštinu Čajetina sa po dve kante. Nadamo se da ćemo sledeće godine pokriti i ceo Zlatibor“, navodi Blagojević.
Kaže da ovu opštinu sledeće godine očekuje izgradnja reciklažnog dvorišta, ali i da je poseban benefit odlaganje svog otpada, koji se dalje upućuje. Za sve ove poslove je, kaže važno odrediti ljudske resurse, osnažiti ih, nabaviti opremu.
„Ali, ako nemamo koga da rukovodi procesom, ne možemo daleko. Imali smo dosta radionica, uradili smo i studiju za postrojenje za preradu animalnog otpada, i tu će nam trebati podrška. Nas je SKGO prvo podržala u donošenju kvalitetnog plana. Biće izazov kada se suočimo sa turistima“, priča ona.
Kaže da će za Čajetinu naredna godina biti najizazovnija kada su u pitanju finansije, odnosno upravljanje otpadom. Deo novca je izbudžetiran za reciklažno dvorište, radiće se i centralna kompostana, upravljanje građevinskim otpadom, za šta treba da bude instalirano specijalno postrojenje.
„Sve projekte smo implementirali, oni žive, ali se nadamo donacijama kako bismo nastavili sa radom“, istakla je Blagojević.
Zvezdara: Osnaživanje Roma
Projekat koji se odnosi na inkluziju Roma i Romkinja, predstavila je beogradska gradska opština Zvezdara, koji je realizovan uz pomoć SKGO i donatora. U okviru njega, opština se bavila zapošljavanjem socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa stanovništva.
„Najpre smo korisnike osnaživali kroz zanate, ali smo imali i obuku za digitalni marketing. Na kraju su se 33 osobe zaposlile. Mi smo gradska opština, ali nas to ne sprečava da budemo mesto susreta institucija, jer se sa problemima jedne od najranjivijih grupa suočavaju sve opštine“, rekao je Zlatko Petrin, samostalni savetnik u opštini Zvezdara.
On navodi da je ideja bila da se Romi i Romkinje osnaže, da se dovedu i poslodavci i da se na taj način integrišu. Na svaka dva - tri meseca se, kaže, pratio napredak mera koje su sprovedene, a razmenjivana su i iskustva.
„Jedan od projekata na kojima smo radili je i senzibilizacija poslodavaca, kada je reč o zapošljavanju Romkinja. Tu smo dobili podsticaje, kako da se one postave u porodici, ali i kako se postaviti pred poslodavcima. Na poslednjem projektu stekli smo iskustva. Imati mentora je jako važno kada radite sa ranjivim grupama. Sa ovakvim projektima napravili smo zaista dobar rezultat“, navodi Petrin.
Dodaje da opština Zvezdara planira veću saradnju unutar samog Grada, ali i među opštinama.
„Videli smo i kako rade poslodavci i na zapošljavanju uopšte, ali i na zapošljavanju ranjivih grupa. Treba nam dodatno umrežavanje u samom Beogradu, ali i sa višim nivoima vlasti, da bismo mogli da radimo na projektima, i imali vše kapaciteta za povlačenje fondova“, zaključuje Petrin.
Bertolini: Značaj lokalnih samouprava
Na panelu je učestvovao i šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini, koji je istakao važnost lokalnih samouprava u postizanju standarda EU.
„One su u Evropi vrlo važne, ali njihova uloga u Srbiji nije velika - i na tome mora da se radi. To se mora ispraviti. U poslednjih 10 godina poreski obveznici EU su projekte u Srbiji finansirali sa više od milijardu evra. I sam sam se iznenadio tim podatkom“, kaže on.
Kako je naveo, za to vreme identifikovano je više od 2.000 inicijativa opština i gradova i deo toga je podržan.
„Podržavamo opštine, ali podržavamo i nacionalne vlasti da rade na njihovom osnaživanju. U Srbiji imamo velike investicije na raznim poljima na lokalu. Ti projekti imaju podršku EU, ali neophodna je podrška i sa centralnog nivoa vlasti“, navodi on.
Govoreći o okruzima koji su se pokazali veoma uspešnim u korišćenju sredstava EU, Bertolini je izdvojio Braničevski, Borski, Severno Banatski i Severno Bački upravni okrug. Istakao je i gradove, od Šapca, preko Čačka i Golupca, do Požarevca, Žablja i Čajetine.
„Procena je da se u trenutku stupanja Srbije u članstvo EU može očekivati 10 puta više sredstava nego što ih ima sada, pa je pitanje ko će upravljati tim novcem. Imate odlične ljude, ali treba više rada i komunikacije. Upravljanje ljudskim resursima je ekstremno važno“, rekao je Bertolini i istakao značaj SKGO u svemu ovome kao izuzetno važnog partnera.
Predstavnicima lokalnih samouprava je poručio da mogu da privuku još novca iz fondova, ali da su neophodni organizacija, koordinacija i usklađene nacionalne politike. Dodao je da je današnje okruženje veoma kompleksno. Po njemu, prvi korak bi trebalo da bude povezivanje sa evropskim agencijama i institucijama.
„Treba pogurati nacionalne vlade da se pozabave regionalnim politikama i planovima. Potrebna je koordinacija ministarstava i veće izdvajanje sredstava za lokalni nivo iz razvojne saradnje ali i kroz nacionalno budžetiranje i javne politike. Moramo se približiti lokalnim vlastima”, konstatovao je Bertolini, a kao jedan od pristupa naveo je mogućnost da se u svakoj JLS osigura postojanje jedne kontakt tačke/osobe, koja bi bila posebno verzirana u saradnji i komunikaciji po pitanju pravnih tekovina i fondova EU.
50. skupština SKGO organizovana je u okviru projekta "Institucionalna podrška SKGO - treća faza", koji podržava Vlada Švajcarske.
