Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) organizovala je zajednički sastanak Mreže lokalnih poreskih administracija i Mreže za poljoprivredu i ruralni razvoj, 15. marta 2023. godine u hotelu „M“ u Beogradu. Sastanku je prisustvovalo oko 200 predstavnika lokalnih samouprava iz 89 jedinica lokalne samouprave (i 4 gradske opštine), RGZ i SKGO. Sastanak je bio posvećen temi „Promena namene poljoprivrednog zemljišta“.
Nakon uvodnog obraćanja generalnog sekretara SKGO, Nikole Tarbuka i predsedavajućeg Odbora za ekonomski razvoj, Radiše Miloševića koji su ukazali na značaj i aktuelnost teme skupa, u skladu sa agendom, usledile su prezentacije predavača čija su izlaganja bila veoma važno u kontekstu teme skupa.
Vladimir Nastović, izlažući o promeni namene poljoprivrednog zemljišta i korišćenju istog u nepoljoprivredne svrhe, istakao je da je promena namene poljoprivrednog zemljišta regulisana Zakonom o poljoprivrednog zemljištu (članovima 22 i 23 koji su važni za postupanje u smislu zabrane i mogućnosti korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe) i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara (članove 45 i 46 Zakona o naknadama) i slučajeve kada se naknada ne plaća u skladu sa članom 47 Zakona o naknadama. Po rečima gospodina Nastovića, kada parcela nije u građevinskom reonu, gradska uprava odbija zahtev stranke i upućuje istu na proceduru izrade planskog akta kojim će ta parcela biti obuhvaćena građevinskim reonom što je prilično skupo i vremenski zahtevno. Uspešno se završavaju promene namene kada su stranke bave nekom ekonomskom delatnošću. Kroz diskusiju istaknuto je, između ostalog, da ako u listu nepokretnosti stoji zabeležba plaćanja naknade, to je dovoljan signal da je ta parcela u obuhvatu reona i vrši se promena namene. Kada se radi o parcelama koje nisu u građevinskom reonu, prema rečima učesnika Mreže, stranka podnosi zahtev, obraća se urbanizmu za dobijanje lokacijskih uslova, dobije lokacijske uslove, posle toga podnosi zahtev za promenu namene, a visina naknade se utvrđuje shodno izdatim lokacijskim uslovima kako je predviđeno idejnim rešenjem za bruto površinu objekta. Iako katastar nije ažuran tj. ne stavlja zabeležbu na vreme, stranka podnese zahtev za promenu namene, služba za poljoprivredu utvrdi da tamo nema zabeležbe, obraća se službi za urbanizam i na osnovu njihovih informacija/dokumenata sprovode dalju proceduru.
Violeta Nićiforović, Sekretar Sekretarijata uprave prihoda grada Beograda je govorila o utvrđivanju osnovice za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u skladu sa Zakonom o naknadama kroz postupke lokalne poreske administracije. Istakla je da je u skladu sa članom 44.ovog zakona osnovica za promenu namene jednaka osnovici za porez na imovinu tog zemljišta u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za promenu namene. U slučajevima kada nije utvrđen porez na imovinu , osnovica se utvrđuje na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni ili je utvrđuje sudski veštak za poslove poljoprivrede, u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak eksproprijacije. Takođe, navedeno je, da je posebnim odredbama zakona omogućeno da se poljoprivredno zemljište koje je određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Učesnicima skupa predstavljeni su postupci i podaci koje dostavlja LPA za potrebe utvrđivanja naknade za promenu namene (kojoj zoni pripada katastarska parcela, koliko iznosi u RSD osnovica za određenu godinu, kolika je prosečna cena kvadratnog poljoprivrednog zemljišta u određenoj zoni).
Na kraju izlaganja, gospođa Nićiforović je ukazala na određene ključne probleme sa kojima sa suočavaju jedinice lokalne samouprave kada je potrebno utvrditi osnovicu za promenu namene. U vezi sa tim, navela je da visina osnovice može da zavisi od faktičkog korišćenja zemljišta za koje se vrši promena namene, zatim zavisi samo od površine zemljišta (da li je u pitanju zemljište do 10 ari ili preko 10 ari), da li je poreski obveznik pravno lice ili fizičko lice, da li je JLS utvrdila prosečnu cenu za poljoprivredno zemljište u zoni i graničnim zonama (ukoliko nije utvrđena prosečna cena uzima se nalaz veštaka, bez obzira na poresku osnovicu). Problemi mogu da se javljaju kada je i planskim dokumentom izvršena promena namene zemljišta, kao i da li je JLS donela odluku da se neizgrađeno građevinsko zemljište, za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno zemljište.
Nakon pauze učesnicima se obratio gospodin Miloš Bjelanović, načelnik Odeljenja za drugostepeni postupak Republičkog geodetskog zavoda sa prezentacijom na temu promene namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljište prema Zakonu o planiranju i izgradnji. Osim Zakona o planiranju i izgradnji, ovu problematiku reguliše i Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti. Gospodin Bjelanović je ukazao na terminološke kategorije određene vrste zemljišta u smislu mešanja pojmova koji se s jedne strane odnose na namenu zemljišta kojoj u katastru odgovara vrsta zemljišta. Pojam namene, prema njegovim rečima, u katastru odgovara pojmu vrste zemljišta (kategorija građevinsko, poljoprivredno) , ii u takvim slučajevima misli se o upisu vrste zemljišta, posebne kategorije su kulture i klase zemljišta ( u skladu sa članom 2. tačka 15 Zakona o državnom premeru i katastru) i način korišćenja zemljišta. Gospodin Bjelanović ukazao je na član 88 .Zakona o planiranju i izgradnji koji propisuje šta se dešava kada dođe do promene namene izmenom planskog dokumenta. Donosilac plana (JLS) je u obavezi da lokalnom katastru dostavi odgovarajući planski dokument sa spiskom parcela kojima se menja namena, koji rešenjem sprovodi nastalu promenu i istovremeno upisuje zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog ili šumskog zemljišta. Takođe, ako je promena namene izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta, odluke nadležnog organa ili ukoliko je izgrađen objekat u skladu sa zakonom do 15. jula 1992. godine, ne plaća se naknada za promenu namene, bez obzira što je kao kultura upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište. Gospodin Bjelanović je ukazao i na objedinjene raspise i pojasnio uputstvo koje se iz centrale RGZ daje lokalnom katastru radi postupanja u određenoj situaciji. Ukazao je i na situacije primenama člana 17., kao i člana 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kada je u pitanju poljoprivredno zemljište u društvenoj ili drugoj svojini. Istakao je i značaj e – šaltera, i tehnička unapređenja koja su postignuta sa njegovim uvođenjem.
Tokom sastanka više puta je prokomentarisano da je po prvi put otvorena ova tema koja je omogućila predstavnicima JLS da se edukuju i razmene mišljenja, a da svakako i u budućnosti ima prostora da se dodatno produbi tema kroz više radionica sa manjim brojem učesnika.
Ovu aktivnost SKGO realizuje u okviru Programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“, koji podržava Vlada Švajcarske.
Za više informacija o podršci koju Švajcarska pruža u Srbiji, posetite internet prezentaciju Ambasade Švajcarske: https://www.eda.admin.ch/belgrade.
