Tema upravljanja otpadom bila je u fokusu 19. sastanka Mreže eko-poverenika Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), održanog 28. marta 2024. godine u Beogradu. Skup je održan uz učešće predstavnika Ministarstva zaštite životne sredine, kao i više od 100 predstavnika iz lokalnih samouprava širom Srbije. Održavanje sastanka podržano je u sklopu projekta „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“, koji finansira Vlada Švedske, a sprovodi SKGO.
Miodrag Glušćević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti SKGO pozdravio je prisutne i naglasio aktuelnost teme upravljanja otpadom.
„Ova teme je aktuelna duži niz godina i još uvek imamo otvorena pitanja“, rekao je Gluščević i zahvalio Ministarstvu zaštite životne sredine na spremnosti na saradnju.
Gluščević je izjavio da se u narednom periodu očekuje usvajanja novog Zakona o komunalnim delatnostima, a da je u skladu s tim, neophodno da se zbog njihovog iskustva čuje i mišljenje predstavnika gradova i opština kako bi ceo sistem što bolje funkcionisao.
Ispred Ministarstva zaštite životne sredine prisutnima su se obratili Nenad Radojević, načelnik Odeljenja za otpadne vode i Olivera Topalov, šefica Odseka za izdavanje dozvola, Odeljenje za upravljanje otpadom.
Radojević je prisutne obavestio da su trenutno u fokusu velika ulaganja u rešavanje problema otpadnih voda, kao i da je još 2019. počelo anketiranje lokalnih samouprava o postojanju postrojenja za preradu otpadnih voda.
„U ovom trenutku, Ministarstvo ima 12 potpisnih ugovora u ovoj godini za izgradnju postrojenja, a sledeće godine očekuje se potpisivanje još 28 ugovora“, izjavio je Radojević.
On je istakao zakonsku obavezu lokalnih samouprava da imaju Registar zagađivača što je obaveza iz Zakona o zaštiti životne sredine (član 75), kao i da je neophodno da svaki zagađivač meri otpadne vode koje su glavni zagađivači vodotokova.
„Zakon o vodama je jasno predvideo da je svaki privredni subjekat dužan da po članu 99 postavi uređaj i meri kvalitet otpadnih voda i da dostavi izveštaj, ali pogotovo u industriji to je veliki problem“, izjavio je Radojević i istakao da je rok za ispunjenje te obaveze decembar 2025. godine. On je to potkrepio i činjenicom da su registri neophodni i zbog adekvatnog projektovanja postrojenja za preradu otpadnih voda.
Kao novinu izjavio je da urađen Program za upravljanje otpadnim muljem iz postrojenja za preradu otpadnih voda koji je objavljen u septembru 2023. godine, jer se nakon izgradnje svih planiranih postrojenja očekuje oko 315000 tona otpadnog mulja godišnje. U skladu s tim predviđena je obaveza LS i na izradi strategija za upravljanje muljem u smislu njegovog skladištenja i daljeg upravljanja.
Tema izlaganja Olivere Topalov iz Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva zaštite životne sredine bile su dozvole za upravljanje otpadom.
Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom od maja meseca prošle godine uneo je novine kao što je Uredba za upravljanje građevinskim otpadom i obaveze lokalnih samouprava na ovu temu. Članom 43. Zakona o upravljanju otpadom stavom 4. propisane su obaveze jedinice lokalne samouprave u pogledu sprovođenja sakupljana komunalnog otpada, a stavom 5. navedenog člana propisano je da su domaćinstva dužna da odlažu svoj otpad u kontejnere ili na druge načine, koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad iz domaćinstva da predaju u centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada, ukoliko lokalno JKP nema mogućnosti da taj posao izvrši, dozvola se može dati i privatnim licima da prikupljaju za opasan otpad iz domaćinstva.
Ona je izjavila da će svi podnosioci zahteva za prikupljanje otpada imati obavezu da prilože i ugovor sa licem koje ima dozvolu za skladištenje otpada i da će nove dozvole morati biti usaglašene sa novim Pravilnikom.
Topalov je prisutne pozvala da o svim nedoumicama pišu na adresu otpad@eko.gov.rs.
U nastavku skupa predstavljeni su primeri dobre prakse u upravljanju otpadom iz Užica i Ražnja.
Na primeru Užice govorili su Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor koji je predstavio projekat za upravljanje kabastim otpadom, realizovan u sklopu prekogranične saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, dok je Marina Tucović iz Ženskog centra Užice govorila o projektu upravljanja tekstilnim otpadom, koji ova organizacija uspešno realizuje duži niz godina.
Đorđe Todorović, saradnik na poslovima zaštite životne sredine u opštini Ražanj predstavio je primer upravljanja otpadom u njihovo opštini, istakao je značaj postojanja reciklažnog dvorišta i centralne kompostane. Objasnio je način selekcije različitog vrsta otpada u plave kante za mešani komunalni optad, zelene kese za otpad koji može da se reciklira, žičani kontejneri za PET ambalaže, kontejner za staklo i kontejner za organski otpad. Naglasio je da je opština Ražanj veoma blizu da postane zelena opština.
Prisutni su imali priliku da na sastanku vide i prezentaciju Reciklomata, uređaja koji može da prikuplja PET, staklenu, aluminijumsku i tetra pak ambalažu. Ovom prilikom, pored samog uređaja, predstavljen je i koncept koji može da stimuliše građane da recikliraju i time aktivno podižu svest o neophodnosti zaštite životne sredine.
U završnom delu sastanka Mreže, Jana Pavlović, šefica Odeljenja za životnu sredinu, komunalne usluge, energetsku efikasnost i vanredne situacije SKGO i koordinatorka Mreže, predstavila je Analizu rezultata procesa vrednovanja učinka u oblasti zaštite životne sredine. Ova vrsta podrške pripremljena je u sklopu programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“, koji podržava Vlada Švajcarske.
Gospođa Pavlović je najavila da će sledeći sastanak biti održan 5. juna, a o mestu održavanja članovi Mreže biće blagovremeno obavešteni.
