Sastanak Mreže za socijalnu zaštitu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) održan je 18. aprila 2024. godine u Beogradu uz učešće više od 100 članova Mreže – zaposlenih u lokalnim samoupravama na poslovima socijalne i dečije zaštite, kao i predstavnika lokalnih mehanizama za unapređenje razvoja i održivosti socijalnih usluga na lokalnom nivou. SKGO je ovaj sastanak organizovala u okviru projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji finansira Evropska unija.
Namenski transferi za više usluga socijalne zaštite ključna je tema današnjeg okupljanja članova Mreže za socijalnu zaštitu. Takođe, izvršen je pregled pravnog okvira na nivou jedinice lokalne samouprave u oblasti socijalne zaštite. Sastanak je karakterisala izuzetno kvalitetna diskusija, koja je otvorila teme za naredni sastanak Mreže.
Jasmina Tanasić, programska direktorka za društveni razvoj SKGO otvorila je ovaj, dvanaesti po redu sastanak Mreže, i predstavila 11 modela odluka koji su pripremljeni u okviru projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“.
„Modeli čija je izrada u toku su Model odluke o socijalnoj zaštiti i Model izrade programa unapređenja socijalne zaštite. Pored ovoga, materijali koji će biti značajni za vas i koji će vam biti dostupni, su Mapiranje potreba u oblasti socijalne zaštite i Kriterijumi za troškove usluga“, navela je Tanasić.
Usledila je sesija na temu mapiranih usluga socijalne zaštite i namenskih transfera za 2024. godinu, tokom koje je Slavica Milojević iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu istakla da je moguće jasno izdvojiti lokalne samouprave koje iz sopstvenih budžeta opredeljuju značajno veća sredstva za pružanje usluga socijalne zaštite od onih lokalnih samouprava koje sredstva dobijaju kroz namenske transfere. Takođe, navela je i određen broj lokalnih samouprava koje u podjednakoj meri opredeljuju sredstva iz sopstvenih budžeta i sredstva koja dobijaju kroz namenske transfere.
„Kada je reč o uslugama socijalne zaštite, zabrinjavajuće je to što nema značajnih promena u uslugama koje se pružaju, te su to dominantno usluge dnevnog boravka i usluge ličnog pratioca deteta. Pri tome, naglasila bih da je usluga ličnog pratioca deteta veoma važna, ali ako se uz nju ne pružaju i druge usluge, kao što je pomoć u kući za decu ometenu u razvoju, ostaje pitanje u kojoj meri je zaista poboljšan kvalitet života tog deteta i te porodice“, objasnila je Milojević i podsetila da stalno treba imati na umu pitanje – šta i za koga zaista radimo?
U nastavku sesije, Gordana Milovanović iz NIRAS-a, predstavila je projekat Tehničke podrške Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Unapređenje i jačanje efikasnosti regulatornih mehanizama socijalne zaštite na nacionalnom nivou, alata za sprovođenje politika i okvira za proveru kvaliteta i za jačanje kapaciteta za učešće u ESF-u“, koji je finansiran iz Godišnjeg akcionog plana za Republiku Srbiju IPA 2020.
Tema namenskih transfera, nastavljena je izlaganjem Aleksandra Marinkovića, šefa Odeljenja za strateško planiranje i javne politike i koordinatora na programu EU Exchange 6 u SKGO, koji je predstavio analizu podataka o budžetima jedinica lokalne samouprave u oblasti socijalne zaštite.
Sastanak Mreže za socijalnu zaštitu zaključen je predstavljanjem iskustava opštine Raška i grada Sombora u realizaciji usluga socijalne zaštite od namenskog transfera lokalnoj samoupravi, u kojem je istaknuta vrednost međuopštinske saradnje u pružanju usluga socijalne zaštite.
