Generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk učestvovao je u panelu „Stvaranje uslova za najbolji početak života dece: uspesi u Srbiji i naučene lekcije“, koji je organizovao UNICEF 25. juna 2024. godine u sklopu regionalne konferencije „Najbolji početak za decu: Moć roditeljstva“.
Osim generalnog sekretara SKGO na panelu su učestvovali i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju, dr Ivana Stašević Perišić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, Đorđe Todorov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nikola Pontara, direktor Svetske banke u Srbiji.
Govoreći o rezultatima saradnje sa gradovima i opštinama u Srbiji gospodin Tarbuk je izjavio da je u prethodne četiri godine Stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa UNICEF-om i uz veliku podršku Lego fondacije, direktno sarađivala sa 34 lokalne samouprave koje su radile na koordinaciji i jačanju saradnje između institucija u lokalnoj zajednici koje su najodgovornije za rani razvoj dece.
„Tokom rada na projektu, formirali smo lokalna koordinaciona tela za podršku ranom razvoju dece, a uspostavili smo i saradnju ključnih lokalnih institucija i samih lokalnih samouprava. Radeći na ovom značajnom projektu, podržali smo lokalne samouprave prilikom definisanja lokalnih politika, mera, usluga, ali i budžeta za podršku roditeljstvu i u unapređenju saradnje sa roditeljima“, istakao je Tarbuk.
On je naglasio da je tokom trajanja saradnje pripremljeno više od 100 novih lokalnih mera podrške roditeljstvu koje se sprovode kroz različite sisteme i mobilišu sve relevantne aktere u lokalnoj zajednici, poput škola roditeljstva, formiranja centara za porodicu i kutaka za roditelje, finansiranja obuka za stručnjake, uvezivanja administrativnih postupaka i slično.
Generalni sekretar SKGO posebno je apostrofirao održivost kao ključni kriterijum pri izradi ovih mera: „Uz opredeljivanje budžetskih sredstava za podršku njihovoj implementaciji, bilo je značajno da ove mere nađu svoje mesto i u strateškim i planskim dokumentima. Zahvaljujući projektnoj podršci, sve ove mere se nalaze u Planovima razvoja LS, Srednjoročnim planovima, Planovima javnog zdravlja, lokalnim akcionim planovima za decu i rodnu ravnopravnost i Strategijama za unapređenje socijalne zaštite. Tako je svaka LS sa kojom smo radili u okviru projekta istakla svoje strateško opredeljenje u oblasti podrške roditeljstvu uz kontinuirano finansiranje ovih mera“.
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete osvrnula se na 2018. godinu kada je na sednici Saveta za prava deteta Vlade Srbije odlučeno da se zajednički nastupi kroz Poziv na akciju za decu u najranijem životnom periodu.
„Već je bilo reči koliko nam je nauka pomogla, jer pravilan razvoj nervnog sistema u prvih 1000 dana života dece je takav da omogućava one potencijale koje će ljudi kasnije razviti, ako se pravilno investira i podstiče. Ukoliko se eventualno uoče neke anomalije na planu mentalnih ili fizičkih problema čak 70 odsto će ući u kolosek pravilnog fiziološkog razvoja“, podvukla je ministarka prosvete.
Ona je objasnila da je Poziv na akciju imao intersektorski karakter, tako da četiri ministarstva uz podršku UNICEF-a zajednički radi na ovim pitanjima. Istakla je da je dodatni faktor bila i Agenda 2020-30 Ujedinjenih nacija kod koje su prva četiri cilja usmerena na siromaštvo, ishranu, zdravlje i vaspitanje dece, uključujući i programe u predškolskom periodu.
„Shvatila sam ja, ali i moje kolege, da ćemo ako svako od nas separatno radi imati delimične uspehe, jer dete koje potiče iz hipersenzitivne sredine mora biti u fokusu svima. Centar za socijalni rad sa podrškom koju pruža, zdravstvena ustanova sa svojim službama, kao i vaspitačice u sistemu predškolskog obrazovanja, ukoliko se fokusiraju na jedno dete mogu stvoriti sistem koji se može primeniti na sve, a da će detetu doneti budućnost sigurnog čoveka i nosioca društvene zajednice u budućnosti“, izjavila je ministarka prosvete. Prema njenim rečima postojali su i izazovi, jer uprkos dogovoru na nivou Vlade, model je bilo potrebno primeniti u jedinicama lokalne samouprave gde deca žive, a da je uspeh bila činjenica da je 34 lokalne samouprave prihvatilo taj model uz podršku UNICEF-a.
Dr Ivana Stašević Perišić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja izjavila da je zdravstveni sistem Republike Srbije resurs iz koga se crpi najveće bogatstvo koje ova nacija ima – zdrav pojedinac.
„Nema zdravog pojedinca bez zdravog deteta i zbog toga široka mreža zdravstvenih ustanova koje se bave zaštitom zdravlja deteta i porodice, počev od primarne zdravstvene zaštite pa preko sekundarne i tercijarne, treba da budu vrhunske ustanove koje pružaju pravovremenu dijagnostiku i lečenje“, rekla je Stašević Perišić i dodala da je fokus uz podršku partnera UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije, ojačavanje zdravstvene zaštite i brige o detetu i porodici na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Ona je izjavila da je zdravstveni sistem Republike Srbije od prvog dana života zajedno sa decom i roditeljima, a ukoliko ima nekih problema, brže detektuje razvojne probleme koji se mogu javiti. Državna sekretarka je istakla i inovacije koje su proistekle iz Poziva na akciju, pre svega na polju direktnog kontakta sa korisnicima zdravstvenog sistema koji je proširen i na video savetovanje, na Bebbo aplikaciju, kao i sprovođenje ranog razvojnog skrininga i promocije razvojne stimulacije tokom preventivnih pregleda pedijatara.
„Naročito velika dobit nakon godina zajedničkog rada je intersektorska saradnja, odnosno oživljavanje naše namere da čitav sistem funkcioniše kao jedno - sistem socijalne zaštite, sistem obrazovanja i sektori koji su posvećeni demografiji su čvrsti partneri Ministarstvu zdravlja u očuvanju zdravog deteta i porodice“, naglasila je državna sekretarka.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju naglasila je važnost podrške UNICEF-a ranom razvoju i našeg suočavanja sa činjenicom koliko smo potrebni deci u prvih 1000 dana života.
„Prema istraživanjima, 43 odsto dece u svetu do pete godine života nema uslove u ranom detinjstvu koji omogućavaju izvesniju budućnost, i zato je važno da razmotrimo gde je Srbija u tim okolnostima“, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je izjavila da je Vlada Republike Srbije prepoznala da ekonomskim osnaživanjem može ojačati porodicu kao bazu u kojoj se deca razvijaju i da je u skladu s tim 14 puta povećan roditeljski dodatak za rođenje deteta, kao i da Ministarstvo učestvuje u novčanim podsticajima porodicama za kupovinu nekretnina.
Đorđe Todorov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je istakao da su istraživanja pokazala da deca koja su u najnepovoljnijem položaju imaju najviše koristi od programa usmerenih na rani razvoj.
„Sistem socijalne zaštite je prepoznat kao važan resurs koji kroz svoje aktivnosti može značajno da doprinese podršci deci u ranom uzrastu i njihovim roditeljima i starateljima“, rekao je Todorov i dodao da teorija i praksa u sistemu socijalne zaštite svedoče o primeni nove paradigme podrške, odnosno prelasku na porodični model gde je fokus u radu pomeren sa podrške pojedincu na podršku porodici sa ciljem da se ona osnaži.
„To je jedan veliki i složen zadatak koji ni jedan resor ne može samostalno realizovati, tako da će svi programi, pa tako i program ranog razvoja biti delotvorni i održivi samo ako se sprovode kao koordinisane, višesektorske intervencije“, naglasio je državni sekretar.
Nikola Pontara, direktor Svetske banke u Srbiji je u svom izlaganju istakao omogućavanje pristupa kvalitetnom predškolskom obrazovanju sa fokusom na najugroženije zajednice, proširivanje razvijenog pristupa i na osnovne škole, kao i jačanje interdisciplinarnih višesektorskih pristupa za unapređivanje dobrobiti dece.
„Često se radi u izdvojenim sektorima, ali danas smo čuli da moramo sarađivati - prosveta, socijalna zaštita, zdravstvo, lokalne samouprave - svi moramo nastaviti da jačamo taj multiserktorski pristup koji je od ključnog značaja, a Svetska banka će nastaviti da bude uključena u rad sa UNICEF-om, Evropskom unijom i Vladom Srbije“, izjavio je Nikola Pontara, direktor Svetske banke u Srbiji.
