Vesti

Društvena briga za zdravlje na lokalnom nivou tema sastanka Mreže za zdravlje SKGO

U Beogradu je 6. novembra 2024. godine održana Mreža za zdravlje Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), uz prisustvo 115 učesnika iz 47 gradova i opština. Cilj ovog sastanka je dalje građenje partnerstava i poverenja, kako bi svako ponaosob u svojim lokalnim zajednicama preduzeo aktivnosti na prevenciji bolesti i unapređenju zdravlja građana – istakla je dr Jasmina Tanasić, programska direktorka za društvene delatnosti SKGO. 

Tradicija Mreže za zdravlje jeste da učesnike najpre pozdravi predstavnik grada domaćina, u ovom slučaju to je bila načelnica odeljenja za javno zdravlje u gradu Beogradu i predsednica Saveta za zdravlje grada Beograda Aleksandra Ognjanović. Grad Beograd je decentralizovao nadležnosti u oblastima javnog zdravlja i sa Stalnom konferencijom podržava izradu planova za javno zdravlje u gradskim opštinama, od kojih su neke već usvojile planove i započele programiranje javnog zdravlja. 

Ovom prilikom, pomoćnica ministra za turizam i omladinu Ivana Antonijević govorila je o zdravlju mladih, uslugama za mlade i mentalnom zdravlju mladih, te istakla važnost međusektorske i međuresorne saradnje u kreiranju usluga za mlade u lokalnim zajednicama.

„Usluge za mlade moraju biti kreirane prema njihovim potrebama, pružane na mestima koja oni doživljavaju kao svoj prostor. Usluge treba da budu pružane od strane stručnjaka, ali u okruženju prilagođenom potrebama mladih“, naglasila je Ivana Antonijević i napomenula da je Ministarstvo u saradnji sa organizacijama civilnog društva podržalo prvi nacionalni program za mentalno zdravlje mladih u deset jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde su osnovani lokalni timovi.

„Predstavnici donosioca odluka, pružaoci usluga, kancelarije za mlade i organizacije civilnog društva čine svaki od osnovanih timova, gde se na lokalnom nivou kreiraju usluge koje su važne za mlade“, objasnila je Ivana Antonijević i najavila aktivnosti kojima se nastavlja i dalje unapređuje realizacija nacionalnog programa za mentalno zdravlje mladih.

Ivan Ivanović, zamenik direktorke Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ podsetio je na to da je Institut ovih dana slavio 100 godina boravka u jednoj zgradi, ali da je istorijat javnog zdravlja u državi Srbiji duži, da traje koliko i moderna srpska država. 

„Zdravstveni sistem mora biti spreman da u svakom trenutku ima jasan plan, ideju, kako da reaguje u vanrednim, nepredviđenim situacijama. Naši programi obuhvataju sve ono što pokriva i utiče na javno zdravlje. To uključuje i praćenje rada zdravstvenih ustanova, resursa, zdravstvenog stanja stanovništva, uticaja na životnu sredinu. Zbog svega ovoga moramo ići u narod, kako je to govorio naš osnivač, dr Milan Jovanović Batut“, izjavio je Ivanović i dodao da svaka od navedenih aktivnosti mora biti spuštena na nivo lokalne zajednice u čemu je i osnova postojanja mreže instituta i zavoda za javno zdravlje. Naglasio je saradnju Mreže instituta i zavoda za javno zdravlje sa SKGO, koja je usmerena na podršku i razvoj aktivnosti na nivou lokalnih samouprava, a u cilju unapređenja zdravlja. 

Ispred kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Miljan Rančić istakao je ovom prilikom da Mreža za zdravlje predstavlja izuzetno funkcionalnu sponu svih aktera u javnom zdravlju, kojima SKGO omogućava forum i objedinjuje ih u zajedničkom zadatku u kojem i sama aktivno učestvuje. „Prioritet Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Evropu, a samim tim i Srbije, jeste jačanje primarne zdravstvene zaštite kroz izgradnju snažnih, otpornih i održivih zdravstvenih sistema. Drugi prioritet je jačanje spremnosti na svim nivoima za javnozdravstvene vanredne situacije i javnozdravstvene aspekte svih mogućih vanrednih situacija“, naglasio je Rančić i dodao da je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, u saradnji s mrežom okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje, tokom 2024. godine iskoordinisao izradu procene javnozdravstvenih rizika u vanrednim situacijama u 144 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, korišćenjem metodologije SZO.

„Sledeća aktivnost u okviru predmetnog projekta biće izrada planova spremnosti i odgovora za 100 jedinica lokalne samouprave na dominantne javnozdravstvene rizike u vanrednim situacijama, koji su identifikovani u prethodno sprovedenim procenama rizika“, rekao je Rančić i dodao da će u fokusu pilot projekta, u kom će učestvovati i SKGO, biti izrada planova za tri jedinice lokalne samouprave: Sombor, Dimitrovgrad i Varvarin, a koji će započeti sredinom novembra.

Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj kancelarije UNICEF-a u Beogradu, podsetila je na dugogodišnju saradnju sa SKGO u oblasti ranog razvoja, zdravlja dece i mladih.

„Dva su životna ciklusa, u najranijem detinjstvu i periodu adolescencije, kada dolazi do fizioloških promena koje dozvoljavaju najveći uticaj okruženja. Ulaganje u ta dva perioda, kreiranje sigurnog i podsticajnog okruženja, predstavlja osnovni prioritet. Pri tome je od izuzetne važnosti dobro proceniti koje su potrebe dece i mladih i izabrati kvalitetne mere“, istakla je Jelena Zajeganović Jakovljević i naglasila važnost intersektorske saradnje i stvaranja povoljnog i podsticajnog ambijenta za razvoj dece, ali i podršku roditeljstvu. Napomenula je da su u 35 gradova i opština već formirani timovi i isplanirane mere uz podršku UNICEF-a i SKGO, kao i da je u planu podrška za novih 20 jedinica lokalne samouprave. 

U nastavku sastanka Mreže za zdravlje SKGO, dr Mirjana Živković Šulović iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ predstavila je podatke prikupljene kroz istraživanje stanja javnog zdravlja na lokalnom nivou za 2023. i 2024. godinu. Podatak koji je istakla jeste da usvojen Plan javnog zdravlja imaju 62 jedinice lokalne samouprave, da savet za zdravlje postoji u 95 odsto gradova i opština, a da je sprovedeno ukupno 795 programa javnog zdravlja tokom 2023. godine.

Usledila je diskusija na temu zdravlja dece i mladih, u kojoj su učestvovale Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj kancelarije UNICEFa u Beogradu i Bojana Jevtović, kontakt tačka za mlade i mentalno zdravlje mladih kancelarije UNICEFa u Beogradu, koje su istakle da je podrška mladima u pravo vreme i na pravi način jedina moguća mera, kao i da je dokazano da nekoliko pravovremenih terapijskih razgovora smanjuje rizike i doprinosi da mlada osoba bude osnažena.

O profilu vršnjačkog nasilja u Srbiji izrađenom u okviru istraživanja finansiranog od strane OEBS-a govorili su Farida Basioni Stamenić iz Centra za unapređenje kulture života i rada, Smiljana Cvjetković, docentkinja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Aleksandar Prica iz Asocijacije Duga. Istraživanje je sprovedeno  tokom školske 2023/2024. godine na uzorku od 1200 ispitanika iz ciljne grupe roditelja, nastavnika i učenika II razreda srednjih škola sa teritorije cele Srbije.

U fokusu naredne diskusije bile su teme od važnosti za programiranje javnog zdravlja na lokalnom nivou – prevencija tuberkoloze, karcinoma dojke i prostate i reproduktivno zdravlje, a u kojoj su učestvovali docent dr Maja Stošić iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, docent dr  Nevenka Pavlović, zamenica direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje grada Beograda, Slaviša Kovač, predsednik Upravnog odbora Asocijacije Duga i docent dr Tomislav Pejčić, zamenik direktora Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije. 

Poslednja tema za diskusiju ovog sastanka Mreže odnosila se na pravni okvir i praksu organizovanja mrtvozorske službe u jedinicama lokalne samouprave. Radica Pejčinović Bulajić, saradnica SKGO, predstavila je Analizu SKGO u ovoj oblasti, a koja je nastala na predlog Odbora za zdravlje i socijalnu politiku SKGO. Nakon prezentovanja pravnog okvira i postojeće prakse u 18 gradova i opština,  zaključci su da postoji nedostatak u vidu preciziranog pravnog okvira u vezi samog vršenja nadležnosti u oblasti mrtvozorstva, da su stoga pravne prakse veoma razlilčite a da  gradovi i opštine, već prema svojim prilikama i kapacitetima, vrše nadležnost na koju ih obavezuje zakon. Stoga je neophodna dalja podrška gradovima i opštinama u standardizaciji procesa i procedura, modelima aktata, ali i dopuni nedostajućeg  pravnog okvira. 

SKGO je Mrežu za zdravlje organizovala u okviru Programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“, koji podržava Vlada Švajcarske.

Za više informacija o podršci koju Švajcarska pruža u Srbiji, posetite internet prezentaciju Ambasade Švajcarske: https://www.eda.admin.ch/belgrade