Panel diskusija „Podrška Evropske unije lokalnom ekonomskom razvoju“

Tokom programskog dela Skupštine SKGO održana je i panel diskusija pod nazivom „Podrška EU lokalnom ekonomskom razvoju“. Razgovaralo se o projektima koji su u toku, koji se privode kraju i koji će započeti, a koji se sprovode zahvaljujući sredstvima EU, i na kojima SKGO radi sa partnerima iz institucija.

Jelena Žarić Kovačević „Ne možemo da zanemarimo ljudski kapital“

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević, istakla je da je svečano obeleženo pokretanje projekta koji se odnosi na upravljanje ljudskim resursima i unapređenje kompentencija lokalnih službenika. Rekla je „da bismo dostigli željene standarde i ciljeve koje smo postavili pred sebe, kvalitet javne uprave kakav zaslužuju i država i građani, mi ne možemo da zanemarimo ljudski kapital”.

„Moramo da vodimo računa o kapacitetima koje imamo, i onima kojima bi trebalo da napravimo prostor da postoje u javnoj upravi, odnosno moramo da vodimo računa o službenicima koji rade u administraciji, a koji u svakom slučaju i jesu nosioci i sprovodioci promena. Poslednjih godina, aktivno kroz reformu javne uprave, radimo najviše na stručnom usavršavanju, ali i na uspostavljanju integrisanog upravljanja ljudskim resursima, na uvođenju okvira kompentencija koji je jako važan, sve naravno u cilju ostvarivanja vrednosti javne uprave kojima težimo, a to su, kako ostvarivanje javnog interesa, tako i jačanje zakonitosti, jačanje pravne sigurnosti, profesionalizacija, povećanje efikasnosti, povećanje kvaliteta rada“, rekla je ona.

Kako kaže, implementacija sistema kompentecija predstavlja složen proces koji podrazumeva pružanje sveukupne podrške lokalnim samoupravama, pre svega, kako bi one jačale svoje kapacitete. Dodaje da je podrška koju su lokane samouprave imale, kontinuirano od 2016. godine, bila vrlo važna za uspostavljanje tog sistema. Kaže da projekat ima tri faze, da je finansiran od strane EU iz IPA sredstava, uz kofinansiranje Saveta Evrope i uz nesebičnu i veliku podršku SKGO.

„Od 2019. do 2022. godine obezbeđena je direktna ekspertska podrška, i ona se ogledala pre svega u nekim prioritetnim oblastima, kao što je upravljanje ljudskim resursima, ali se odnosila i na ojačavanje njihovih kapaciteta. Kroz projekat su svuda ostvareni rezultati, a sa trećom fazom čija implementacija počinje početkom 2025. godine, završiće se taj veliki ciklus sveobuhvatne podrške sa jedne strane, dok će se zaokružiti i završiti i integracija kompentecija uz sve funkcije upravljanja ljudskim resursima. Najveći efekat za jedinice lokalne samouprave očekuje se od implementacije određenih rešenja i od podrške za zapravo 80 jedinica lokalne samouprave“, navela je ministarka.

Kako je dodala, važno je i to što će se u 50 jedinica lokalne samouprave raditi na uspostavljanju mehanizama za kontinuirani razvoj kompetencija kod zaposlenih i to u nekim prioritetnim oblastima koje su za lokalne samouprave važne, poput lokalnog ekonomskog razvoja, ruralnog razvoja, zaštite životne sredine.

Žarić Kovačević dodaje da Ministarstvo na čijem je čelu, kroz reformske ativnosti, najstoji da se javna uprava približi potrebama građana, da im bude bliska, i da svi službenici koji rade na određenim poslovima moraju da budu adekvatnog nivoa kapaciteta, kako bi omogućili pružanje adekvatnih, efikasnih i pravovremenih i kvalitetnih usluga.

Saša Stevanović „Programski budžet promenio je način razmišljanja“

Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakao je zadovoljstvo što je EU obezbedila, omogućila i podržala realizaciju ovakvih projekata, jer sve to podrazumeva izlazak iz rutine koja je ranije postojala. To podrazumeva i promenu načina razmišljanja, a to, kaže, nije lako.

„Programski budžet, promenio je način razmišljanja, način izrade budžeta. Ranije su bili budžeti gde je samo moglo da se vidi koliko će korisnik trošiti sredstava po kategorijama i ništa više, danas je to po programskom budžetu, za šta dugujemo veliku zahvalnost partnerima iz EU. On je ozbiljno analitičniji, pruža veliki broj informacija, promenjen je način pristupa. Ilustracije radi, republički budžet koji je rađen po linijskom modelu, imao je između 250 i 300 strana, a ovaj za 2025. godinu, po programskom modelu više od 1.200 strana. Sam pristup programskom budžetu podrazumeva u izradi prikaz trošenja sa nekim ciljem, odnosno šalje poruku šta vi želite da postignete trošenjem javnih sredstava. Polazite od cilja, polazite od sredstava koje želite da potrošite, odnosno usmerite ka razultatima tog cilja“, rekao je on, dodajući da je vrlo bitno imati indikatore za merenje rezultata.

Stevanović kaže da u okviru Programa „EU Exchange“ postoji povezivanje srednjoročnih programa sa budžetom. Objašnjava da se “klasično trošenje zamenjuje ciljem, kontrolom i pravdanjem i izveštavanjem šta ste vi zapravo uradili”.

On je pomenuo i upravljanje kapitalnim projektima, rekavši da u poslednje vreme raste trend većeg učešća kapitalnih izdataka u ukupnim budžetima. Ilustruje time što kaže da u budžetu za 2025. godinu 7,4 odsto BDP na nivou opšte države, što bi u procentima u odnosu na ukupne rashode, bilo oko 25 odsto. Kaže i da jednu četvrtinu u budžetu čine kapitalni izdaci.

„To je ono što podiže životni standard, što utiče na svakodnevni život građana i da biste ga na pravi način realizovali, morate da upravljate njime. A da biste upravljali, morate da donosite dobre odluke, a da biste doneli dobre odluke morate da imate odgovarajuće informacije“, istakao je Stevanović.

Po njegovim rečima, Ministarstvo finansija objavilo je spisak svih kapitalnih projekata u zemlji koji su veći od 20 miliona evra. To je, kaže, bio prvi korak, kao i da će se u narednim godinama taj princip rada spuštati i na lokalne samouprave.

Takođe, ističe da je finansijsko upravljanje i kontrolna revizija možda jedna od najbitnijih oblasti, ali i da mu se čini da tu postoji i najveće nerazumevanje. Dodaje da je ona najbitnija za rukovodioce, direktne i indirektne korisnike. Uz ove dve stvari smanjuje se rizik za pojavu greške u funkcionisanju, a kako kaže, “znamo da je po zakonu sva odgovornost upravo na njima”.

Mira Radenović Bojić „Integralni regionalni razvoj – dobra alatka“

U panel diskusiji učestvovala je i Mira Radenović Bojić, državna sekretarka u Ministarstvu za evropske integracije i koordinator razvojne pomoći. Ona je govorila o konceptu integralnog regionalnog razvoja, rekavši da on nije tako nov u EU, i da se primenjuje proteklih desetak godina. On je, kako kaže, jedan od osnovnih alata za sprovođenje strukturnih fondova država članica EU, jer su oni njima dostupni.

„Ovaj koncept je zapravo dobra alatka da regionalni razvoj ne predstavljamo pojedinačno, i da ne važi samo za jedan grad i jednu lokalnu samoupravu, već na jedan sveobuhvatan način povezujemo regione ili lokalne samouprave koje su slične u nekim oblastima, ili imaju isti ili sličan razvoj, na primer u turizmu, obrazovanju… Vezujemo više gradova i lokalnih  samouprava u jedan region, gde strateškim dokumentima razvijamo projekte koji su integrativni, koji su važni za sve lokalne samouprave u regionu i koje će značajno postići napredak u određenoj oblasti. To je važno i zbog onoga što je problematično kod realizacije pojedinačnih projekata, a to su nedovoljna vidljivost, nedovoljna transparentnost, i prilično neaktivna komunikacija svih aktera“, rekla je ona.

Kako dodaje, i EU i članice koje ovo sprovode oko deceniju, takođe imaju izazove najpre zbog različitih kapaciteta u lokalnim samoupravama, da li su oni finansijski, stručni ili nešto treće, a na ovaj način se zajedno realiziju svuda. Kaže i da je ministarstvo, uz pomoć EU, već krenulo da se priprema za uspostavljanje novog koncepta, kako bi se spremilo za korišćenje fondova iz EU.

„Izradili smo i strateška dokumenta za određeni broj regiona gde su lokalne samouprave zajedno osmislile projekte koji će integrativno povezati neke oblasti gde se oni smatraju zajednički konkurentni. Taj program je EU PRO plus. Sporazum koji je potpisan ovde ima novine, a to je da se SKGO sada pojavljuje kao izuzetno važan partner, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama pratiti realizaciju pojedinačnih projekata u koordinaciji sa Ministarstvom i Delegacijom EU u Srbiji“, istakla je ona. 

Đorđe Todorov „Važna intersektorska saradnja“

Prema rečima Đorđa Todorova, državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, podrške i usluge socijalne zaštite na lokalu sve su značajnije, i da je važno znati šta su ciljevi i glavni procesi na kojima se radi. Kaže da je to tema koja je godinama bila marginalizovana, a isto je i sa korisnicima, odnosno pripadnicima tih grupa. Dodaje da su svojevremeno čak i ustanove izgrađivane na obodima mesta i opština, što je bio još jedan vid  marginalizacije.

„U januaru 2023. godine započeta je realizacija projekta podrške održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici. Lokalne samuprave su te koje najdirektnije prepoznaju problematiku svih ovih ugroženih i marginalizovanih grupa. Pored toga, pruža se i podrška socijalnoj inkluziji Roma, podržaće se i formiranje mobilnih timova u 10 lokalnih samouprava, biće finansirana i izrada 20 novih akcionih planova, a za unapređenje socijalne zaštite izabrano je 20 jedinica lokalne samouprave“, kazao je on.

Ističe da su ove teme sa margina stavljene u fokus i da će se na tome raditi u godinama koje slede. On je naglasio važnost intersektorske kooperabilnosti i saradnje, dodavši da “svako od nas negde može da radi u svom domenu, ali uvek kada dođete i kada se sretnete sa problematikom na terenu, vi vidte da jedan sektor ipak ima svoje limite u dostizanju krajnjeg zadovoljstva, kako lokalne samouprave tako i korisnika zbog kojih smo svi mi tu”.

„Važna karika u svemu su i zaposleni u sistemu socijalne zaštite, koji su često drugi ili treći u redu kada govorimo o samoj brizi o korisnicima iIi najranjivijim grupama“, rekao je Todorov.

Nikola Bertolini „SKGO je svuda“

Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji najpre se osvrnuo na ulogu SKGO u razvoju lokalnih samouprava.

„Mi u Italiji kažemo da je paradajz u svakom italijanskom jelu, u Srbiji je tako SKGO svuda. SKGO jednako paradajz. To je dobra početna tačka“, naveo je on i dodao da „ne dolazi sve od EU, već i od vašeg prisustva”.

Istakao je da bi evrointergracije u Srbiji trebalo da se ubrzaju, kao i da svi osećaju pritisak u vezi sa tim.

„Vrlo sam srećan što sam čuo ono što ovdeprisutni govore, jer su sve to vrlo važne oblasti. Nema se vremena za gubljenje. Ako stavite u činiju kapacitete, planiranje, ljude, infrastrukturu, ekonomiju i socijalnu inkluziju, onda pravite „minestrone” kako je mi zovemo, a sve ovo su sastojci za poboljšanje lokalne samouprave. Moj savet je povećati finansije za lokalna samouprave“, kaže Bertolini.

Dodaje da je 1/3 budžeta EU u poslednjih sedam godina potrošena na to da se sve lokalne samouprave dovedu u manje-više isti nivo. Međutim, „ako odete u zapadnu, pa u istočnu Srbiju, pa Vojvodinu, i dođete u Beograd, videćete da nema sličnosti, već razlika, “a mi moramo raditi na tome da ih eliminišemo”

Bertolini je prezentovao i podatke u vezi sa programom „EU Exchange“. Kako je rekao, 25 miliona evra izdvojeno je za strategije i planiranje koje je, kaže, vrlo važno u svakom procesu. Pojašnjava da je reč o 12 teritorijalnih strategija, 18 integrativnih projekata, od čega više od 1,6 miliona ljudi u Srbiji oseća dobrobit. Kaže i da je izdvojeno 46 miliona evra za infrastrukturu i 17 miliona evra za opštine, a za biznis sektor 30 miliona evra.

„Kada posećujem opštine, gradonačelnici i predsednici opština mi objašnjavaju da imaju vrlo male budžete za investicije, i da se 70 odsto toga koristi za popravku lokalnih pouteva ili uličnu rasvetu. To mora da se promeni. Mi ćemo nastaviti da podržavamo lokalne vlasti, ali mi su nam potrebni dobri programi, potrebno je da se poboljšavamo, unapređujemo, jer nemamo mnogo vremena. Nadam se da će vaša zemlja postati članica EU, kada će doći ogromna količina novca, ali je pitanje ko će upravljati njime“, rekao je Bertolini, dodavši da je EU tu da bude podrška.

Nikola Tarbuk „Tri vrste izazova“

„SKGO je tu da predstavlja interese jedinica lokalne samouprave i da zajedno sa partnerima rasvetlimo ili bolje osvetlimo stanje u opštinama i gradovima, koje su njihove potrebe koje je potrebno zadovoljiti”, rekao je na panelu Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO. Kako je dodao, ova organizacija nastoji da pruži podršku članicama da budu u što boljem kapacitetu, da se prilagode onome što proces EU integracija donosi, od analiza svakog poglavlja koje se odnosi na lokalne samouprave, do pripreme konkretnih programa podrške kroz različite vrste obuka, posebno u oblastima koje su veoma zahtevne kao što je životna sredina ili ruralni razvoj.

„Jedna od naših glavnih incijativa poslednjih godina je da se kroz IPARD program važan za razvoj naše zemlje otvori mera 6, koja će se odnositi na projekte poljoprivredne infrastrukture. Sa Ministarstvom poljioprivrede radli smo na tome, i verujemo da će to uskoro biti ostvareno. Takođe, mi smo tu da pomognemo opštinama u pripremi projekata, da zajedno sa partnerima iz EU vršimo distribuciju novca koji dolazi kroz grantove, i koji pomaže opštine da što bolje sprovode te projekte“, rekao je on.

Tarbuk navodi i da su izazovi u radu na svemu ovome različiti, ali ističe da su tri grupe ključne. Prva su, kaže, kapaciteti, prvenstveno ljudski, ali i tehnički, posebno u opštinama koje su nedovoljno razvijene da sprovedu nekada zahtevne procese projekata.

„Zato nam je važno da na tome radimo svi zajedno u godinama pred nama. Zato nam je i važno što smo nastavili sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu projekat koji se bavi ljudiskim resursima. Želimo da kapacitete naših lokalnih samouprava podignemo i da možemo da kažemo da su oni spremni“, naveo je generalni sekretar SKGO.

Kako dodaje, drugi važan rizik su pripremljeni strateški programski i planski dokumenti. To je, kaže, dosta jednostavno jer, ako želite da implementirate projekat, morate da imate projekat jer bez njega nema ni implementacije ni sredstava.

„Mi smo poslednjih godina svi zajedno uložili veliki napor da izradimo planove razvoja, da pripremimo srednjoročne planove, da radimo na postavljanju strateških osnova u programiranju socijlne zaštite, da bi oni bili osnova za projekte koje treba da sprovedemo. Ono što nama na lokalu nedostaje jeste da imamo spremne projekte i pre nego što budemo imali izvesno finansiranje. Nama će novac dolaziti, a mi nećemo znati unapred kada i gde možemo da konkurišemo. Zato oni moraju biti spremni“, pojasnio je on.

Dodaje da je treća grupa izazova finansiranje, i da SKGO veoma aktivno sarađuje sa svim institucijama, kao i da prati stanje na lokalu. Kaže da je utvrđeno da postoji jedan dosta važan izazov u ovom trenutku – pojavljuju se opštine koje odustaju od projekata jer ne mogu da konkurišu, odnosno da isfinansiraju svoj deo učešća u tom projektu.

„To je sada već jedan signal koji zahteva brzu reakciju svih nas. Mi smo ove godine započeli razgovore sa našim resornim partnerima o tome da se u kratkom roku najpre formira jedan fond za podršku predfinansiranja opštinama, da one mogu da „pozajme” sredstva iz državnog fonda, pa da vrate kada ih dobiju od donatora, a da mi već na srednji rok imamo fond koji će učestvovati u kofinansiranju projekata. Sve zemlje iz regiona koje su članice EU učestvuju u finansiranju lokalnih projekata sa 12, 15, 18 odsto zato što je tu stvar vrlo jednostavna: daćemo 20 odsto da bi smo dobili 80. Nama je potrebno da najbrže moguće donesemo odluke u tom smislu jer sredstva dolaze, a opštine odustaju, i to nije dobro“, rekao je on.

Dodaje i da je važno da se poveća nivo nenamenskih trasfera, rekavši da bi to trebalo vrlo brzo da bude tema, naročito sa stanovišta nerazvijenih opština, jer se postavlja pitanje kako će i šta moći da finansiraju.

„U narednoj godini moramo da učinimo veći napor da bismo ta sredstva koja će nam biti na raspolaganju, utrošili za ono što je zaista najvažnije, a to je život građana i bolji život u lokalnim zajednicama. Sa naše strane, svi ćete imati ozbiljnog i otvorenog partnera u nama, na čiju podršku možete da računate“, poručio je Tarbuk.

Na to se nadovezao Saša Stevanović, koji je rekao da Ministarstvo finansija pruža punu podršku, pre svega kada je reč o fondu za finansiranje projekata. Osvrnuo se i na transfere opštinama, rekavši da novi zakon neće doneti transfere svima, dodavši da bi trebalo promeniti kriterijume.

„Kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu koji je usvojen prošle nedelje u parlamentu, imamo promene kod fiskalnih pravila kada su u pitanju lokalne samouprave u vezi sa deficitom. Imamo veliki problem u tome što se veliki broj budžeta pravi sa rashodne strane, a ne u skladu sa prihodnom stranom, zbog čega se neretko dešava da lokalne samouprave uđu u začarani finansijski krug iz koga se teško izlazi“, naveo je Stevanović.

Ministarka Žarić Kovačević rekla je da Ministarstvo koje vodi ubrzano radi na Programu za reformu sistrema lokalne samouprave jer je on, kaže, izrađen sa ciljem da budu obuhvaćene sve oblasti koje su od značaja za funkcionisanje lokalne vlasti.

„Zadatak reforme je i da ponudi neka nova zakonska rešenja, bolja, ili bolje alate. Svakako podršku lokalnim samoupravama kako bi se usluge pružale na jedistvan i standardizovan način – kazala je, dodavši da je saradnja sa SKGO i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave važna, stalna, stručna i značajna, i da će nastaviti saradnju na isti način.

Da se reforme kreću i realizuju sa novoa lokalne samouprave istakla je Radenović Bajić, bez obzira na to što se donose na višim nivoima vlasti. Rekla je i da se 70 odsto propisa koje je EU donela oslanja na realizaciju na lokalu.

Đorđe Todorov dodao je da je za lokalne samouprave važno da učine sve i prepoznaju sadržaj koji će biti na korist standardizacije. Kao primer naveo je opštine gde jako dobro funkcionišu boravci, ali i one koje taj nivo moraju da podignu.

„Inkluzija i socijalna uključenost je vrlo važna. Neophodno je i više inicijative i kreativnosti sa primarnog novoa, pa da se nađemo na sredini puta, i zajedno podižemo čitav sistem. Povećanje pristupa socijalnim uslugama zaista je važan i za regionalni nivo, kao i podrška razvoju inovativnih modela. Međusektorska saradnja trebalo bi da bude još bolja“, rekao je on.

Govoreći o SKGO, Nikola Bertolini je rekao da je ova organizacija veoma važna, i da Delegacija EU podržava sve što Srbija radi na uključivanju svih u svakodnevni život i razvoj.

„Treba nam ubrzanje pristupnog procesa, moramo da radimo veoma ozbiljno na tome, ne samo na centralnom, a naročito na lokalnom nivou. EU počiva na nekoliko principa, a jedan je i dalje jako važan – princip partnerstva. To znači da gradonačelnici i predsednici opština moraju da se konsultuju sa građanima o prioritetima, investicionim potrebama. Građani i civilni sektor su vrlo važni za lokalni razvoj“, istakao je.

Nikola Tarbuk naglasio je da su SKGO ljudi i snaga koja nam daje za pravo da ćemo uspeti da sve što je moguće iskoristimo za razvoj.

„Naša organizacija vam svima stoji na raspolaganju, i biće vam važan partner“, zaključio je on.