Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede organizovalo je 3. jula 2007. godine radionicu na temu ‘Formiranje vizije za ruralnu Srbiju, 2008-2013’. Ova radionica je sprovedena u okviru projekta ‘Podrška programiranju ruralnog razvoja i sistemu plaćanja u Srbiji’ koji finansira EU, a njime rukovodi Evropska Agencija za rekonstrukciju.
Glavni cilj radionice je bio da ideje, stanovišta i predlozi različitih organizacija i institucija iznesenih na skupu značajno doprinesu razradi Nove strategije ruralnog razvoja Srbije. Na taj način, sve interesne strane su se uključile u dalji rast i razvoj poljoprivredne i ruralne ekonomije kroz razmenu znanja, iskustva i mišljenja, a sve u cilju razvoja dinamične, konkurentne i održive ruralne ekonomije i poljoprivrede, održivog, društveno – pravednog i snažnog sela koje će osigurati jednake šanse za učešće u svim segmentima društva.
Da bi se napravio Program za ruralni razvoj Srbije, istaknuto je na skupu, neophodno je definisati ruralne oblasti pomoću kriterijuma i indikatora. Srbija se odlučila za kriterijum gustine naseljenosti (broj stanovnika/km²). Zatim, neophodno je pripremiti tipologiju ruralnih oblasti korišćenjem statističkih metoda u cilju utvrđivanja njihovih međusobnih sličnosti i razlika, izraditi Analizu postojećeg stanja i SWOT analizu.
Poljoprivreda zadržava visoko učešće u zaposlenosti u ruralnim oblastima i ostaje preovlađujuća delatnost u većini njih. Karakterišu je mala poljoprivredna gazdinstva, niska produktivnosti i nizak dohodak gazdinstava. Usled restruktruriranja koje se odvija u srpskoj poljoprivredi, od velike je važnosti izraditi strategije i politike koje će biti usmerene ka komercijalnim gazdinstvima i naturalnim gazdinstvima. Ne postoji dovoljan broj lokalnih inicijativa i privatnog preduzetništva u ruralnim oblastima što doprinosi nedostatku prilika za zapošljavanje.
Prehrambeno-prerađivački sektor je značajan sektor privrede Srbije zbog svoje povezanosti sa poljoprivredom i visokim učešćem u zaposlenosti. Budući da je značajan deo prerađivačkih kapaciteta neiskorišćen sa zastarelom tehnologijom i niskom konkurentnošću, tehnološko unapređenje i povećanje konkurentnosti ovih kapaciteta treba da bude prioritet. Zaključeno je da je potrebno je napraviti nove strategije za povećanje konkurentnosti, modernizaciju i restruktuiranje poljoprivredno-prehrambenog sektora. Jedan od najvećih izazova sa kojima će se ova privredna grana suočiti, biće snažan pritisak na maloprodajne cene i marže profita iz nekoliko razloga: proces globalizacije, racionalizacija lanaca maloprodaje prehrambenih proizvoda i dalja liberalizaciju međunarodne trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodimaa.
Neophodno je što pre reformisati ruralnu politiku koja će se suočiti sa postojećim problemima. Zato i novi okvir politike treba da se zasniva na sledećim elementima:
- Vlada Republike Srbije treba da igra glavnu ulogu u postizanju konkretnih i prethodno utvrđenih ekonomskih, društvenih i ekoloških ciljeva;
- Treba da postoji dokumentovani opis problema sa kojima se suočavaju ruralne oblasti;
- Trebalo bi oformiti međuministarski odbor za ruralni razvoj koji će koordinirati aktivnosti koje različita ministarstva razvijaju u ruralnim oblastima Srbije;
- Trebalo bi definisati jasnu i kohezivnu viziju za budućnost ruralne Srbije koja će imati najširu moguću podršku i najširu moguću saglasnost i prihvatanje od strane svih socijalnih partnera i interesnih strana iz ruralnih oblasti.